Први потпредседник Владе Републике Србије и министар финансија Синиша Мали изјавио је данас, поводом усвајања ребаланса буџета за 2026. годину, да jе он, у целини посматрано, заснован на већим приходима од планираних и усмерен на подршку економском расту, повећање инвестиција и финансирање развојних пројеката, уз очување макроекономске стабилности, умереног нивоа јавног дуга и пројектованог привредног раста од 3,3 одсто.
П:
О:
Читај ми
Ребаланс буџета усмерен на већи животни стандард и снажнији економски раст
Београд,
31. август 2026.
Мали, који је претходне недеље у парламенту образлагао измене овог најважнијег финансијског закона, оценио је да се Србија успешно изборила са свим изазовима у претходним годинама, па и у овој.
То значи да смо много снажнији и финансијски способнији да заштитимо грађане од преливања криза на њихов животни стандард. Ребалансом показујемо, пре свега, бригу о људима јер новац од већих прихода од раније пројектованих усмеравамо ка грађанима кроз пакет помоћи укупне вредности 980,6 милиона евра, поручио је он.
Први потпредседник Владе је објаснио и да је, усвајањем Закона о ублажавању последица енергетске кризе и раста трошкова живота појединим категоријама становништва кроз једнократну финансијску подршку и једнократну новчану накнаду, омогућено да већ 14. септембра пензионерима буде исплаћена новчана подршка која ће, у зависности од висине пензија, износити 35.000, 27.500 или 20.000 динара.
Финансијска подршка односи се и на кориснике дечјег додатка, носиоце права на новчану социјалну помоћ и кориснике борачког додатка, којима ће бити исплаћено по 25.000 динара, као и на борце који нису корисници борачког додатка у износу од 10.000 динара.
Истовремено, закон омогућава и једнократну новчану накнаду од 6.000 динара за све пунолетне грађане Србије којима ће она бити исплаћена од 22. до 25. септембра, у зависности од тога да ли су већ носиоци права у складу са Законом о праву на бесплатне акције па су евидентирани у Акционарском фонду, или ће се накнадно пријављивати за ову помоћ на порталу Управе за трезор.
Закон о изменама и допунама Закона о буџету за 2026. предвиђа укупне приходе и примања од 2.527,2 милијарди динара, што је увећање од 112,4 милијарде динара у односу на првобитне пројекције. Расходи и издаци планирани су у износу од 2.923,15 милијарди динара.
Када је реч о приходима, порески приходи планирани су у износу од 2.108,3 милијарде динара, док су непорески приходи планирани у износу од 382,9 милијарди динара. У структури укупних прихода порески приходи учествују са 83,4 одсто, непорески приходи са 15,2 одсто, а донације са 1,4 одсто.
Ребаланс буџета предвиђа да се додатно расположива средства усмере на приоритетне области, пре свега на капиталне инвестиције, здравство, просвету, пољопривреду, социјалну заштиту, као и на већ поменути пакет подршке грађанима.
Ребалансом буџета су, између осталог, планирана додатна средства за Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у износу од 25 милијарди динара, док је за Министарство одбране и Војску Србије опредељено рекордних 315,9 милијарди динара, што је 2,8 одсто БДП.
Наставља се и са политиком рекордних издвајања за здравство, која су повећана за 28,3 милијарде динара, док је за пољопривреду опредељено 154,1 милијарди динара, што је чак 7,3 одсто укупног буџета.
Макроекономски показатељи који су били основ за ребаланс остају позитивни. Пројекција раста БДП-а за 2026. годину повећана је са 3,0 на 3,3 одсто. У првом кварталу привредни раст износио је 3,2 одсто, у другом 3,6 одсто, што је у првој половини године донело раст од 3,4 одсто.
Истовремено, јавни дуг је на крају 2026. године пројектован на 43,8 одсто на централном нивоу власти.
Капиталне инвестиције остају један од главних покретача раста. На нивоу сектора државе за капитална улагања опредељено је 779,9 милијарди динара, односно 7 одсто БДП-а, што је за око 42,5 милијарди динара више него што је било предвиђено првобитним буџетом.
Средства су усмерена на најважније инфраструктурне и развојне пројекте у земљи, међу којима су Експо 2027, Национални стадион, београдски метро, Фрушкогорски коридор, Моравски коридор, Дунавски коридор, ауто-пут Београд–Сарајево, ауто-пут Београд – Зрењанин – Нови Сад, северна обилазница око Крагујевца, мост код Бачке Паланке, као и бројни железнички пројекти.
-
Аутор: Танјуг (архива)
-
Београд, 31. август 2026.Повећана производња домаће рафинерије за стабилно снабдевање...
-
Шабац, 29. август 2026.Отварање фабрике хуманоидних робота у Шапцу искорак Србије у...
-
Београд, 14. август 2026.Интензивиран рад на пројекту гасне електране код Ниша
-
Београд, 11. август 2026.Припрема програма који обухвата развој унутрашње гасне...
-
Београд, 8. август 2026.Србија испуњава стандарде ЕУ у контроли безбедности хране...
-
Београд, 8. август 2026.Србија и Украјина потписале Меморандум о сарадњи у области...
-
Лазаревац, 6. август 2026.Рудари ЕПС-а кључни стуб енергетске стабилности Србије
-
Београд, 5. август 2026.НИС предузима све како би снабдевање горивом и у августу било...
-
Београд, 5. август 2026.Због ниског водостаја Дунава појачане мере за стабилно...
-
Београд, 4. август 2026.Неопходна пуна посвећеност енергетског сектора ради сигурног...