Ђедовић Хандановић је истакла да ће нова гасна интерконекција допринети диверсификацији извора и праваца снабдевања природним гасом и додатно унапредити енергетску сигурност Србије.
Она је навела да је већим делом завршена израда пројектне и техничке документације за гасовод ка румунској граници, дужине око 13 километара, а завршетак радова на овој деоници очекује се током следеће године.
Министарка је пренела да је на састанку било речи о активностима Румуније на изградњи деонице на њиховој територији, која је значајно дужа, објаснивши да се у наредном периоду очекује покретање тендерских процедура, док је почетак радова планиран за почетак следеће године.
Што будемо имали више интерконекција и праваца снабдевања, то ће наш енергетски систем бити сигурнији и отпорнији, нагласила је Ђедовић Хандановић.
Она је подсетила на то да је Светска банка прошле недеље одобрила Програм развоја гасног сектора у Србији, чији је циљ унапређење безбедности, поузданости и отпорности снабдевања енергентима кроз улагања у стратешку гасну инфраструктуру.
У оквиру овог програма, како је навела, планирана је изградња око 150 километара гасовода који ће повезати нову гасну интерконекцију са Румунијом са подземним складиштем гаса у Банатском Двору, Београдом и Панчевом, као и са северним правцем ка Хоргошу.
Према њеним речима, на тај начин ће се омогућити функционисање нове интерконекције пуним капацитетом.
Министарка је додала да ће се у будућности, након формирања нове Владе Србије, наставити разговори и о другим потенцијалним пројектима, пре свега о могућој изградњи продуктовода који би омогућио ефикаснију размену нафтних деривата између две земље.
Давидоју је констатовала да је гасна интерконекција са Србијом од великог значаја и за Румунију, како због гасификације унутрашњих региона земље, тако и због њеног позиционирања у ширем региону као важног снабдевача енергентима.