Ђедовић Хандановић је, учествујући на скупу „Danube Future Forumˮ, у организацији Пупин иницијативе, рекла да је Дунав развојна оса региона, а енергетика основа нових инвестиција и снажнијег међународног повезивања.
Министарка је нагласила да је циљ да Србија не буде само тржиште за међународне инвестиције, већ и место у којем се развијају пројекти од ширег регионалног значаја.
За то су нам потребни поуздани партнери, савремене технологије, дугорочно планирање и инфраструктура која повезује Србију са енергетским системима Централне и Југоисточне Европе, додала је она.
Према њеним речима, стратешко партнерство Србије и САД у области енергетике представља основу за конкретнију сарадњу државних институција, компанија и финансијских партнера, посебно у реализацији великих инфраструктурних пројеката.
Ђедовић Хандановић је истакла да Споразум о стратешкој сарадњи у области енергетике са САД отвара простор за веће присуство америчких компанија, примену напредних технологија и повезивање капитала и знања.
Важно је да та сарадња донесе конкретне резултате кроз пројекте који ће дугорочно доприносити развоју Србије, али и енергетској стабилности региона, указала је она, наводећи РХЕ „Ђердап 3ˮ као један од значајних пројеката.
„Ђердап 3” треба да допринесе стабилности електроенергетског система, бољем коришћењу обновљивих извора и сигурнијем снабдевању електричном енергијом, објаснила је министарка.
Истовремено, како је додала, реч је о инвестицији која би могла да покрене значајне привредне активности, ангажује домаћу грађевинску и електроиндустрију и отвори простор за нова радна места.
Она је нагласила да развој пројекта захтева темељну анализу техничких, економских и еколошких аспеката, као и сарадњу са Румунијом, са којом Србија дели Дунав и има дугу традицију успешне хидроенергетске сарадње.
Ђедовић Хандановић је, подсетивши на овогодишњу ситуацију са најнижим водостајем Дунава у историји хидроелектрана, подвукла да се анализама мора доћи до најоптималнијег капацитета будуће електране.
Министарка је, говорећи о дугорочној трансформацији енергетског сектора, указала на то да је важно да систем буде способан да одговори на све могуће глобалне изазове.
Она је додала да је важно и да се данашње одлуке посматрају кроз резултате које ће донети у наредним деценијама – од изградње нових производних капацитета и система за складиштење енергије, до развоја гасне инфраструктуре и припреме за могуће коришћење нуклеарне енергије.
Према њеној оцени, успешна енергетска транзиција не значи само промену структуре производње, већ и изградњу система који је поуздан, флексибилан и конкурентан.
Зато морамо истовремено да развијамо нове капацитете, модернизујемо инфраструктуру и јачамо стручне и технолошке потенцијале. То је основа за то да Србија и у будућности обезбеди сигурно снабдевање, привуче нове инвестиције и буде важан енергетски партнер у региону, закључила је Ђедовић Хандановић.