Мали је, на почетку седнице, на чијем се дневном реду налази и предлог закона који се односи на пружање једнократне финансијске подршке одређеним категоријама становништва, као и једнократне новчане накнаде пунолетним грађанима, поручио да је брига о људима суштина наше политике.
Он је истакао да је важно разумети контекст у којем се ребаланс буџета предлаже, пре свега светске изазове који трају, сукобе и нестабилности који стварају притисак на цене нафте и нафтних деривата.
Упркос свему, држимо се добро – са инфлацијом у јулу од 1,9 одсто, стопом раста од 3,4 одсто у првој половини године и 3,6 одсто у другом кварталу године, што нас сврстава међу три, четири економије Европе са највећим растом, рекао је први потпредседник Владе.
Према његовим речима, Србија ће ове године први пут премашити ниво БДП-а од 95 милијарди евра, док је БДП 2013. године износио 35 милијарди.
Наша економија је данас три пута јача, а наредне године, када се одржава Експо, очекујемо да БДП први пут пређе сто милијарди евра. Све што радимо усмерено је ка капиталним инвестицијама и подизању животног стандарда, а за резултат имамо никада бржи раст економије, истакао је Мали.
Он је указао и на то да је јавни дуг земље под контролом, те да до краја године неће премашити 45 одсто, што је далеко испод мастрихтског ограничења од 60 одсто и двоструко мање од задужености еврозоне, која износи 88-89 одсто.
Србија у овом тренутку, како је навео, на рачуну има скоро 600 милијарди динара, што значи да је потпуно ликвидна, затим више од 50 тона злата у резервама и више од 30 милијарди евра девизних резерви, уз стабилан курс, упркос притисцима и изазовима.
Он је истакао и да су приходи буџета ове године већи од планираних, као и да је ребалансом предвиђено 112,5 милијарди динара прихода више у односу на иницијални буџет, док је мањи само планирани приход од акциза, који је смањен за 20 одсто како би се умањио раст цена нафте и нафтних деривата.
Мали је поручио да је предлогом ребаланса повећан буџет за капитална улагања, који износи седам одсто БДП-а, односно око 780 милијарди динара.
Он је прецизирао да је ребалансом предвиђено скоро 30 милијарди динара више за сектор здравства, да је за Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде први пут издвојено 7,3 одсто буџета, те да је предвиђено и готово 25 милијарди динара више за социјалну заштиту.
Први потпредседник Владе је навео да ће родитељи-неговатељи убудуће примати месечно 65.000 динара, да држава кроз Алиментациони фонд помаже родитељима који сами брину о деци, те да је планирана већ најављена једнократна помоћ пензионерима, грађанима који примају социјалну помоћ, дечји додатак, борачки додатак и борцима.
Он је додао да ће 14. септембра пензионерима бити исплаћено 35.000 динара, 27.500 или 20.000 динара, у зависности од висине пензије, те по 25.000 динара грађанима који примају новчану социјалну помоћ, дечји додатак, борачки додатак и по 10.000 динара борцима.
Такође, од 22. до 25. септембра свим пунолетним грађанима биће исплаћено по 6.000 динара, нагласио је Мали.
Он се осврнуо и на чињеницу да ће од 1. јануара 2027. године минимална зарада износити 600 евра, након повећања од 9,2 одсто.
Мали је предочио да је стопа незапослености тренутно 8,9 одсто, те да је стабилно тржиште рада циљ и у будућности, уз отварање нових радних места, додајући да смо једина земља кандидат за пуноправно чланство у ЕУ са инвестиционим кредитним рејтингом.
Он је закључио да приоритет остаје брига о грађанима, упутивши позив посланицима да подрже такву политику усвајањем ребаланса и пратећих закона који се налазе на дневном реду парламента.