Ђедовић Хандановић је на министарском округлом столу Глобалне алијансе за енергетску ефикасност (GEEA) у Дубаију, платформи усмереној на подстицање глобалних циљева у области енергетске ефикасности, представила најважније пројекте којима наша држава подржава повећање енергетске ефикасности, пре свега у домаћинствима и јавним објектима.
Она је истакла да се субвенцијама за домаћинства грађанима омогућава да смање расипање енергије, замене старе и неефикасне системе грејања и уграде топлотне пумпе, соларне колекторе и соларне панеле.
Према њеним речима, до краја следеће године очекује се да ће више од 50.000 домаћинстава широм Србије искористити субвенције у износу од 50 до 65 одсто вредности енергетске санације, што је значајан вид подршке.
Ђедовић Хандановић је напоменула да се овај програм, вредан 50 милиона евра, реализује уз подршку Светске банке и оцењен је као један од најбољих пројеката по ефикасности и реализацији те институције у Европи и Централној Азији.
Министарка је навела да су, поред континуираног улагања у рехабилитацију постојећих система даљинског грејања, иницирани и нови пројекти који треба да омогуће интеграцију геотермалних технологија, топлотних пумпи и соларних решења у топланама у десет градова у земљи.
Она је рекла да се реализује и један од иновативнијих пројеката у Европи – интеграција соларно-термалне електране у систем даљинског грејања у Новом Саду, у вредности од 105 милиона евра, а који је од стране лондонског часописа EMEA Finance проглашен за најбољи урбани инфраструктурни пројекат у 2024. години у Централној и Источној Европи.
Ђедовић Хандановић је указала на то да се топлота прикупљена током лета складишти и користи зими, у највећем складишту топлотне енергије на свету, уз комбиновање обновљиве соларне енергије, енергије из Дунава и вишкова електричне енергије из електроенергетског система.
Министарка је нагласила да су циљеви Србије у области енергетске ефикасности дефинисани националним стратешким документима и у складу су са захтевима Енергетске заједнице и Европске уније, као и да је нова Директива о енергетској ефикасности, коју је ЕУ усвојила 2023. године, предмет даљег усклађивања са правилима и правним тековинама ЕУ.
Она је оценила да циљеви постављени за 2030. годину теже да ограниче потрошњу примарне и финалне енергије и доведу до смањења енергетске интензивности за око 40 одсто у односу на 2020. годину.
Енергетску ефикасност посматрамо као нови извор енергије – најчистији, најјефтинији и најбрже доступан и зато ће улагања у енергетску ефикасност остати важан приоритет енергетске политике Републике Србије, поручила је Ђедовић Хандановић.
Министарка се, на маргинама Светског самита влада у Дубаију, састала са министром енергетике Уједињених Арапских Емирата Сухаилом Мухамедом ел Мазуријем, са којим је разговарала о даљем продубљивању сарадње у сектору енергетике.