Ђедовић Хандановић је том приликом поручила да подстицање рационалног коришћења енергије представља брз и исплатив начин за смањење потрошње енергије, трошкова за грађане и привреду, као и емисија штетних гасова.
Министарка је представила најважније пројекте којима држава подржава повећање енергетске ефиканости, пре свега у домаћинстима и јавним објектима.
Она је истакла да се субвенцијама за домаћинства омогућава грађанима да смање расипање енергије, да замене старе и неефикасне системе грејања, уграде топлотне пумпе, соларне колекторе и соларне панеле.
Према њеним речима, до краја следеће године очекује се да ће више од 50.000 домаћинстава широм Србије искористити субвенције, у износу од 50 до 65 одсто вредности енергетске санације, што је значајан вид подршке.
Ђедовић Хандановић је напоменула да се овај програм, вредан 50 милиона евра, реализује уз подршку Светске банке и оцењен је као један од најбољих пројеката по ефикасности и реализацији те институције у Европи и Централној Азији.
Министарка је навела да су поред континуираног улагања у рехабилитацију постојећих система даљинског грејања, иницирани и нови пројекти који треба да омогуће интеграцију геотермалних технологија, топлотних пумпи и соларних решења у топланама у 10 градова у земљи.
Она је рекла да се реализује и један од иновативнијих пројеката у Европи, интеграција соларно-термалне електране у систем даљинског грејања у Новом Саду, који је проглашен за најбољи урбани инфраструктурни пројекат у 2024. године од стране лондонског часописа EMEA Finance у Централној и Источној Европи, у вредности од 105 милиона евра.
Ђедовић Хандановић је указала на то да се топлота прикупљена током лета складишти и користи зими, у највећем складишту топлотне енергије на свету, уз комбиновање обновљиве соларне енергије, енергије из Дунава и вишкова електричне енергије из електроенергетског система.
Министарка је нагласила да су циљеви Србије у области енергетске ефикасности дефинисани националним стратешким документима у енергетици и у складу су са захтевима Енергетске заједнице и Европске уније, као и да је нова Директива о енергетској ефикасности, коју је ЕУ усвојила 2023. године предмет даљег усклађивања са правилима и правним тековинама ЕУ.
Она је оценила да циљеви постављени за 2030. годину теже да ограниче потрошњу примарне и финалне енергије, и доведу до смањења енергетске интензивности за око 40 одсто у односу на 2020. годину.
Енергетску ефикасност посматрамо као нови извор енергије, најчистији, најјефтинији и најбрже доступан. Зато ће улагања у енергетску ефикасност остати важан приоритет енергетске политике Републике Србије, поручила је Ђедовић Хандановић.
Ђедовић Хандановић се на маргинама самита састала са министром енергетике Уједињених Арапских Емирата (УАЕ) Сухаилом Мухамедом Ал Мазуријем са којим је разговарала о даљем продубљивању сарадње у сектору енергетике.