Гламочић је у јутарњем програму ТВ Танјуг нагласио да се овом уредбом први пут јасно дефинише временски оквир исплата, што омогућава пољопривредницима да планирају производњу, сетву и инвестиције без неизвесности.
Према његовим речима, држава је свесна да пољопривреда не трпи кашњења и да сваки пропуштен рок директно утиче на приносе и приходе газдинстава.
Он је навео да је највећи део средстава усмерен на директна плаћања, пре свега ка сточарима, произвођачима млека и ратарима, али и ка онима који улажу у механизацију, опрему, органску производњу и подизање засада.
Пољопривредници, како је поновио, морају тачно да знају када новац стиже, јер само тако могу рационално да планирају.
Министар је најавио да ће средства за пролећну сетву бити исплаћена пре почетка сетвених радова, уз паралелно активирање повољних кредитних линија.
Кредити ће, како је објаснио, бити доступни са каматним стопама од један одсто, док ће за набавку минералних ђубрива камата бити нула одсто, како би се произвођачима омогућило да благовремено уђу у производњу.
Други део подстицаја биће исплаћен уочи јесење сетве, чиме се избегава ситуација да се сав новац потроши у једном тренутку, а да касније недостају средства за наставак производње, нагласио је Гламочић.
Посебан акценат стављен је на сточарство, а министар је оценио да су свињарство и млекарство тренутно најосетљивији сектори, пре свега због глобалних и европских тржишних поремећаја.
Он је подсетио на то да пад цена у Европској унији директно утиче и на Србију, јер је реч о повезаном тржишту, али је нагласио да се, упркос томе, виде позитивни помаци.
Број приплодних крмача у систему контролисане производње је повећан, укупни фонд свиња је већи за око десет одсто, а увоз прасади је значајно смањен у односу на претходне године, указао је министар.
Према његовој оцени, то показује да се домаћа производња постепено опоравља и да Србија има довољно свиња за сопствене потребе свежег меса.
Гламочић је, говорећи о млекарству, навео да је Србија у последњем периоду повећала производњу млека, али да је истовремено дошло до пада потрошње, што је створило вишкове и притисак на откупне цене.
Он је подсетио на то да држава већ издваја значајна средства за овај сектор кроз премију по литру млека, подршку за квалитетна приплодна грла и додатне мере за унапређење производње.
Према његовим речима, треба уважити реалност да је Србија мало тржиште и да не можемо бити изоловани од онога што се дешава у Европи, због чега је важно да сви учесници у ланцу, од произвођача до прерађивача и трговине, поднесу део терета, како би се очувала производња и стабилност сектора.
Гламочић је најавио и промене у аграрној политици које ће, како је рекао, бити видљиве већ у овој години.
Он је нагласио да ће подршка бити усмерена ка онима који више улажу, повезују биљну и сточарску производњу и баве се интензивним гранама које доносе већу додату вредност.
Желимо да подстичемо производњу која доноси већи приход по хектару, чува радна места на селу и омогућава дугорочну одрживост. Циљ није само да производимо више, већ да производимо паметније и конкурентније, поручио је Гламочић.