Конференција је окупила представнике државе, науке, саветодавних служби, осигуравајућег сектора и произвођаче из целе Србије, а разговор је био усмерен на конкретне мере које треба да обезбеде стабилнију производњу, веће приносе и сигурнији пласман домаћих производа.
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде проф. др Драган Гламочић поручио је на отварању конференције да Србија улази у нову фазу развоја биљне производње у којој држава подршку усмерава ка секторима са већом додатом вредношћу.
Гламочић је навео да се ове године предвиђају већа издвајања по хектару за воће, поврће, цвеће и винограде, јер је то производња која тражи већа улагања, носи већи ризик, али доноси и највећи приход по јединици површине.
Наш циљ је да подигнемо принос, квалитет и технологију, а не да останемо само извозници сировине, поручио је Гламочић.
Министар је додао да ће положај произвођача бити додатно заштићен новим законом о непоштеним трговачким праксама, који уводи фер рокове плаћања и јасна правила у трговини кварљивим производима, чиме се прекида пракса да произвођачи сами носе терет тржишног ризика.
Председница Друштва аграрних економиста Србије и посебна саветница министра пољопривреде проф. др Татјана Бранков представила је кључне налазе анализе стања у сектору воћа, поврћа, вина и украсног биља, као основу за нову стратегију развоја пољопривреде и руралног развоја Србије до 2034. године.
Бранков је указала на то да Србија има озбиљан производни и извозни потенцијал, али да се већ годинама суочава са проблемом пада производње квалитетног садног материјала, што директно утиче на приносе.
Она је навела да је производња садница са 44,6 милиона у сезони 2015/16. пала на 39,7 милиона у 2023/24. години, што представља пад од скоро пет милиона садница.
Према њеним речима, последица се осећа и у производњи малине, где је просечан принос опао са око 6 на 5,2 тоне по хектару у периоду од 2015. до 2023. године.
Бранков је рекла да је због тога важно навести да ће Министарство пољопривреде од ове године поновo увести подстицаје за расадничарску производњу.
Директорка Пољопривредне саветодавне и стручне службе Београд и посебна саветница министра пољопривреде Милица Јанковић истакла је да успешна примена Стратегије зависи од рада на терену и директне подршке произвођачима.
Јанковић је нагласила да ће у наредном периоду задатак саветодавних служби бити да нове технологије, стандарде производње, мере заштите и економске моделе пренесу произвођачима како би смањили губитке, повећали приносе и лакше одговорили на захтеве тржишта.
Свака инвестиција у технологију има ефекат само ако произвођач има стручну подршку на терену. Улога саветодавних служби је да нова знања и решења стигну до сваког газдинства, истакла је Јанковић.