Министарство финансија представило је данас „Модел старења за Републику Србију са пројекцијама 2025–2070. године“, који ће допринети постизању одрживости и дугорочном предвиђању трендова и развоја у пензијском систему(„ageing model“).
Министарство финансија представило је данас „Модел старења за Републику Србију са пројекцијама 2025–2070. године“, који ће допринети постизању одрживости и дугорочном предвиђању трендова и развоја у пензијском систему(„ageing model“).
На представљању је речено да Србија, за разлику од других земаља Европске уније, има дугорочно одржив и стабилан пензиони систем, а његова даља прилагођавања демографским променама зависиће од друштвеног договора постигнутоg међу кључним актерима, усмереног на очување финансијске одрживости, социјалне правде и међугенерацијске солидарности.
Кључни налаз овог модела је да ће удео просечне пензије у заради бити релативно стабилан у наредних 20 година, као и да ће пензионери моћи да очекују значајно повећање реалне куповне моћи својих пензија у будућности.
Пројекције показују да ће кумулативна стопа раста просечне свеукупне пензије бити за 153 одстo већа од кумулативне стопе раста индекса потрошачких цена.
Модел је направљен уз подршку Владе Немачке и Немачке организације за међународну сарадњу GIZ, а на њему су активно учествовали Влада Србије и Фискални савет Републике Србије.
Државни секретар Министарства финансија Саша Стевановић истакао је да је планирање буџетских прихода, уз поштовање међународних стандарда и методологије ЕУ, важан аспект јавних финансија.
Обезбеђивање одрживости јавних финансија и пензионог система у дугом року и способност да обезбедимо адекватан животни стандард корисника пензија је наш приоритет, поручио је Стевановић.
Он је подсетио на то да је већ сада обезбеђена предвидљивост кроз примену швајцарске формуле и на њој засноване индексације пензија, али и дозвољеног нивоа учешћа пензија у укупном БДП-у.
Стевановић је додао да је у последњих годину дана пензија повећана за једну четвртину, односно за 24,4 одсто, те да је то знатно изнад кумулативне једноцифрене инфлације забележене у истом периоду.
Шефица развојне сарадње Амбасаде Савезне Републике Немачке др Јудит Хофман нагласила је да Немачка већ дуги низ година подржава Србију у планирању јавних политика.
Циљ немачке подршке, како је нагласила Хофман, јесте да се донесу ефикасне и одрживе јавне политике које служе свим грађанима Србије и стварају повољно окружење за пословну заједницу.
Хофман је подсетила на то да поменути модел старења омогућава пројектовање пензионог система до 2070. године, и додала да је одрживост пензионог система кључна за добро финансијско управљање, пошто социјална помоћ и трансфери грађанима чине значајан део буџета.
Члан Фискалног савета Никола Алтипармаков напоменуо је да се српски пензиони систем правио по начелима Бизмарковог пензионог система и да је Краљевина Југославија још давне 1922. године имала први Закон о пензијском осигурању који је био један од најразвијенијих тога доба.
Алтипармарков је истакао да је Србија у последњих сто година од свих европских држава најприближније пратила немачку пензијску парадигму.
Тај одговорни дизајн пензијског система и одговорни приступ који видимо у Немачкој је довео до тога да Немачка има стабилне јавне финансије, рекао је Алтипармарков и додао да у другим државама, попут Грчке, Италије, Француске, ти расходи чине велики део буџета и показују тренд раста.
Модел старења представио је ангажовани стручњак на изради тог модела Ален Бучић и његова кључна оцена је да је пензијски систем Србије фискално одржив на дуги рок.
Систем ће, прецизирао је Бучић, задржати стабилан удео расхода за пензије у БДП, а постепено ће се још додатно смањивати буџетски трансфери за финансирање расхода за пензије.
Бучић је истакао да ће удео просечне пензије у заради бити релативно стабилан у наредних 20 година, а да ће моћи да се очекује и значајно повећање реалне куповне моћи пензија у будућности.
Он је поручио да је са израдом овог модела расветљена дугорочна финансијска одрживост пензијског система Србије и да су успешно детаљно анализирани могући фискални притисци у условима старења становништва, те да је израда овог модела значајна аналитичка алатка за дугорочно стабилно планирање јавних финансија Србије.