Мартиновић је том приликом истакао значај спољнотрговинске размене пољопривредно-прехрамбених производа са Републиком Италијом, која износи 545 милиона евра, и додао да је Италија, као чланица ЕУ, земља у коју Србија највише извози, док је на другом месту размене када је реч о увозу.
Министар је навео да је циркуларна економија важан стратешки концепт за зелену транзицију не само Републике Србије, већ и читаве Европе.
Чињеница да пољопривреда због технологија које примењује представља изворе загађења јасно указује на то зашто је од изузетне важности успоставити одрживо решење и контролу коришћења свих инпута, као и поштовање принципа циркуларне економије, рекао је министар.
Он је, указавши на значај циркуларне економије у прехрамбеној индустрији, као потенцијално решење истакао изградњу отпорних и одрживих ланаца снабдевања храном, те стварање одрживих радних места уз избегавање негативних друштвених и еколошких ефеката као утицаја на животну средину.
Пратећи Зелени договор и Зелену агенду за Западни Балкан, Република Србија предузима кораке у оквиру IPARD III програма кроз изградњу постројења за одрживо коришћење енергије, агро-еколошке мере, дигитализацију, диверсификацију и LEADER приступ у износу од 280 милиона евра и ускоро нас очекује потписивање финансијског споразума, нагласио је Мартиновић.