Подршка Министарства обухвата инвестиције у подизање вишегодишњих засада винове лозе, уз повраћај од 60 одсто и максималним износом од 80 милиона динара, уз додатна увећања за домаће сорте и специфичне експозиције.
Министарство даје и подстицаје за садни материјал, који се крећу до 700.000 динара, као и за осигурање винограда, што је подржано са 40–45 одсто, односно 70 одсто у одређеним окрузима, до износа од 1.000.000 динара.
Такође, подршка је намењена и за изградњу винарија са повраћајем од 60 одсто до чак 30 милиона динара, као и за адаптацију постојећих капацитета. Набавка нове опреме подржана је до 10 милиона динара, уз могућност подршке за опште трошкове у износу до 1.000.000 динара.
Средства су опредељена и за унапређење квалитета вина, при чему се рефундирају трошкови лабораторијских анализа у износу до 100.000 динара.
За успостављање, функциoнисaње и прoмoвисaње нaших oзнaкa гeoгрaфскoг пoрeклa зa винa дефинисани су подстицаји до 500.000 динара по удружењу прoизвoђaчa винa са oзнaком гeoгрaфскoг пoрeклa.
Рефакција горива износи 50 динара по литру за максимум 100 хектара. У 2025. години поднето је 195.728 захтева, а исплаћено више од 4,2 милијарде динара.
Винарима и виноградарима, поред националних мера, на располагању је и подршка кроз ИПАРД програм, који омогућава суфинансирање инвестиција у износу од 60 до 75 одсто.
За виноградаре су прихватљиве инвестиције у механизацију, тракторе до 100 kW, наводњавање, противградне мреже, складишта, док су за винарије прихватљиве инвестиције у изградњу, опремање, складиштење и специјализована возила.
Кроз програм Светске банке, који комбинује кредите и грантове, газдинства такође добијају подршку у укупном износу до 25.000 евра, са сопственим учешћем од само 10 одсто. Додатно, Министарство обезбеђује повољну кредитну подршку са каматним стопама од 1 до 3 одсто.
Министар Драган Гламочић поручио је овим поводом да српска вина имају снажан потенцијал, што потврђују резултати из године у годину.
Циљ је, како је навео, да сваки виноградар и винарија имају јасну, доступну и предвидиву подршку државе и да се произвођачима помогне да убрзају свој развој, унапреде производњу и још снажније изађу на домаће и страна тржишта.
Овакви механизми подршке омогућили су стабилан раст производње, модернизацију опреме и велики напредак у квалитету вина, указао је он и објаснио да у прилог томе говори и чињеница да је производња вина у 2024. години повећана за 15,1 одсто у односу на претходну годину, уз пораст броја регистрованих винарија и винограда.
Министар је поручио да се наставља улагање у производњу, квалитет и инфраструктуру, са циљем да вински сектор постане један од најпрепознатљивијих брендова пољопривреде Србије.
Гламочић је најавио и нови закон о вину и другим производима од грожђа и вина, којим ће бити додатно уређен и модернизован целокупни сектор, у складу са европским стандардима и потребама домаћих произвођача.
Министарство је, како је напоменуо, отпочело израду нацрта тог закона, који ће бити припремљен до краја године.
Он је изразио очекивање да ће овим законским решењем бити унапређен систем контроле и следљивости, али и обезбеђена боља заштита порекла и квалитета, као и модернија евиденција винограда и винарија.
Закон ће, такође, први пут на јединствен начин уредити поједине производе на бази вина који до сада нису били законом дефинисани, објаснио је министар и нагласио да посебан значај има чињеница да се нови закон усклађује са важећим прописима Европске уније.
Према његовим речима, очекује се да ће та усаглашеност створити предуслове за већу конкурентност домаћих произвођача, лакшу примену стандарда и боље позиционирање Србије у регионалним и европским оквирима.
Винарски сектор у Србији брзо напредује, а задатак државе је да тај развој прати и подржи. Нови закон, заједно са снажним финансијским мерама државе, поставиће чврсте темеље за квалитетнију производњу, веће поверење потрошача и већи извозни потенцијал, закључио је Гламочић.