Мали је нагласио да су спортски успеси одавно престали да буду случајност, те да осим тешког рада и труда спортиста, сада иза њих чврсто стоји и држава.
Свако обећање које су председник Александар Вучић и Влада Србије дали, све је испуњено у дан и у динар. Буџет Министарства за омладину и спорт је знатно повећан, упркос корони, за 28,2 процента, нагласио је Мали.
Он је напоменуо да се улаже и у спортску инфраструктуру, подсетивши на то да је председник Вучић недавно положио камен темељац за изградњу новог стадиона у Зајечару, а у најави су и нови стадиони у Лесковцу, Врању, Суботици, Краљеву, Лозници, Чаир у Нишу ће се такође реконструисати.
Мулти-функционална дворана у Кошутњаку се завршава до краја године, а то је управо дворана за теквондо, џудо, карате, за стрелце, за спортисте који су освојили медаље, рекао је Мали.
Министар је напоменуо да је тежња да се направи озбиљан тим људи за предстојећи олимпијски циклус, како би наши спортисти на следећој Олимпијади били још бољи.
Награде за спортисте су порасле, тако да се за злато добија 70.000 евра, а уз то се исплаћују у дану када се спортиста врати са такмичења, и већ смо их исплатили свима који су се вратили у земљу. Онима који се враћају данас, исплата ће бити организована ове недеље. Озбиљна смо држава, водимо озбиљну економску политику, на озбиљан начин се бавимо свим изазовима и проблемима, рекао је Мали.
Он је подсетио на то да је прошле године држава помогла свим клубовима, за шта је из буџета издвојено 10 милиона евра.
Говорећи о капиталним инвестицијама у Србији, министар финансија је истакао да је Моравски коридор у изградњи, као и да се ради ауто-пут Прељина-Пожега, Кузмин-Сремска Рача, Фрушкогорски коридор, Рума-Шабац-Лозница и брза саобраћајница од Сурчина до Новог Београда.
У припреми је брза саобраћајница Београд-Зрењанин-Нови Сад, као и Дунавски коридор од Пожаревца ка Голупцу и Ниш-Плочник-Мердаре. То је девет путева, од којих се пет већ гради и то у доба највеће економске кризе. Остварили смо суфицит, и то укупно 60 милијарди динара, односно око 500 милиона евра. У првих седам месеци ове године планирали смо дефицит, минус у каси од 198 милијарди динара а остварили смо бољи резултат за 160 милијарди динара, односно 1,3 милијарде евра, нагласио је Мали.
Знали смо да имамо новца, али не за бацање, већ за изградњу ауто-путева, за асфалт, за ствари које су потребне грађанима. Није улагано деценијама у регионалне, магистралне, локалне путеве, а ми покушавамо да направимо што више, навео је министар финансија.
Мали је говорећи о финансирању тих пројеката, рекао да се проналазе средства финансирања, јер је интерес Србије да имамо боље и лепше путеве, да људи безбедније путују.
Ми запошљавамо домаће фирме, да људи зарађују новац и исплаћују плате, то директно улази у наш БДП, ниједна одлука није случајне и свака је промишљена, како да подстакнемо раст наше економије. Нама је стопа раста у другом кварталу ове године 13,4 одсто. Остварићемо минимум 6,5 процената раста, а ако то успемо, то значи да ћемо сигурно бити међу три, четири најбоље економије у Европи, истакао је министар.
Он је навео да је за првих седам месеци ове године остварено две милијарде и 72 милиона евра страних директних инвестиција, што је повећање од 30 одсто у односу на прошлу годину.
Ми смо и у доба највеће кризе исплаћивали све обавезе у дан, а организовали смо и три пакета помоћи. Издвојили смо 8 милијарди евра којима смо подржали и грађане и привреднике и тиме сачували радна места и производне капацитете, објаснио је он и додао да је Србија доминантна економска сила у региону, са добром перспективом још бржег раста, што нам отвара нове развојне могућности.
Према његовим речима, наставља се са исплаћивањем помоћи у оквиру трећег пакета, а издвојен је додатни новац за грађане.
Пуна минимална зарада у области угоститељства и туризма следује 16. августа, док ће пензионерима 50 евра бити уплаћено у септембру. У новембру следује 30 евра, а у децембру још 20 евра помоћи свим пунолетним грађанима. То је огромна помоћ која се исплаћује директно из буџета. Тиме ни у ком случају не угрожавамо јавни дуг, који је у овом тренутку 56,2 одсто у односу на БДП, знатно мањи од 60 процената прописаних уговором из Мастрихта, објаснио је Мали.
Када смо наследили власт, јавни дуг је био 77 одсто у односу на БДП. Ни на који начин се не играмо са јавним финансијама, озбиљно се бавимо економском политиком. Када су у питању инвестиције, оне сада чине 7,2 процената БДП-а, док су пре десет година биле три, 3,2 одсто, навео је министар финансија и додао да је држава показала озбиљност, снагу и да зна како да реагује током пандемије.
Коментаришући затварање фабрике „Геокс“ у Врању, Мали је напоменуо да је држава са своје стране испоштовала све што је договорено.
Ми смо у Геокс уложили 11 до 12 милиона евра, а у буџет нам се вратило 25 милиона само преко пореза и доприноса за запослене који су ту радили. Председник Вучић је покренуо цео механизам да се људи поново запосле. Ми привлачимо и капитално интензивне пројекте, истраживачко-развојне центре, то је стратегија развоја економске политике, подсетио је Мали.
Он се осврнуо и на повећање минималне цене рада у Србији и напоменуо да је став државе да се упркос пандемији и економској кризи она повећа.
Није исто као када имате 25,9 одсто незапосленост и када имате 9 процената. Већа је конкуренција на тржишту рада, логично је и да су плате веће. Стратегија је да млади не одлазе, да им се да могућност запослења, али и плата приближна плати у иностранству. Зато радимо на повећању зарада, рекао је он.
Према његовим речима, прошле године је покренут пројекат „Моја прва плата“ који је био успешан, због чега ће бити поновљен ове године.
Министар је говорио и о заштити животне средине и подсетио на то да је буџет за екологију ове године у односу на прошлу, три пута увећан.
Влада је прошле недеље потписала уговор за изградњу канализационе мреже, фабрика за пречишћавање отпадних вода у 16 локалних самоуправа са кинеским партнером. У Винчи ће за годину дана бити завршена фабрика која претвара отпад у енергију. Чисти се највеће сметлиште, то је дуготрајан процес, али смо и свесни да је реч о највећој црној еколошкој тачки у овом делу Европе. Зато смо кренули у решавање тог проблема, јер је то системско решење, закључио је Мали.