П:
О:
Читај ми
Повећана спољнотрговинска робна размена у првих пет месеци за више од 20 одсто
Београд,
30. јун 2006.
Републички завод за статистику саопштио је да је укупна спољнотрговинска робна размена Републике Србије за период јануар - мај 2006. године износила 6.680,4 милиона долара, што чини пораст од 21,3 одсто у односу на исти период прошле године.
Изражено у еврима, укупна спољнотрговинска робна размена Србије за овај период износила је 5.467,7 милиона евра, што представља пораст од 29 одсто у односу на исти прошлогодишњи период.
Извезено је робе у вредности од 2.014,3 милиона долара, што је за 16,8 одсто више када се упореди са истим периодом 2005. године, а увезено је робе у вредности од 4.666,1 милион долара, што је за 23,4 одсто више у поређењу са истим периодом претходне године.
Изражено у еврима, извоз робе имао је вредност 1.648 милиона евра, што чини повећање од 24,2 одсто у односу на исти период прошле године, док је увоз робе имао вредност од 3.819,7 милиона, што је за 31,1 одсто више него у истом периоду 2005. године.
Промет робе с Црном Гором у посматраном периоду, који се евидентира у царинском поступку преко "евиденционе ЈЦИ", износио је 207,4 милиона евра (отпрема 161,9 милиона евра, а допрема 45,5 милиона евра).
Уколико би се у резултате спољнотрговинске робне размене укључио промет с Црном Гором, онда би укупна спољнотрговинска робна размена Србије с иностранством, исказано у еврима, износила 5.675,1 милион.
Извоз робе имао би вредност од 1.809,9 милиона евра, што чини повећање од 25,4 одсто у односу на исти прошлогодишњи период, а увоз робе имао би вредност од 3.865,2 милиона евра, што је више за 30,6 одсто у односу на исти период 2005. године, при чему би дефицит изражен у еврима износио 2.055,3 милиона, што представља повећање од 35,6 одсто у односу на исти период лане.
Повећање увоза у протеклих пет месеци последица је увоза енергената, при чему је увоз гаса, нафте, струје, кокса, бутана и дизела у првих пет месеци ове године износио 862 милиона долара, што чини 18,5 одсто укупног увоза.
Такође, на повећање увоза утицао је увоз руде бакра и гвожђа (115 милиона долара), које се користе за производњу основних и других метала, који тренутно на светском тржишту имају повољну цену.
Истовремено, повећање увоза последица је и раста тражње, односно јавне и личне потрошње, због раста кредита који су ове године много доступнији него претходних година, а то потврђује и чињеница да је увоз друмских возила у периоду јануар - април износио 335 милиона долара, што чини 7,2 одсто укупног увоза.
Повећање извоза резултат је до сада обављене приватизације и реструктурирања предузећа и потписаних и ратификованих уговора о слободној трговини са земљама потписницама Пакта за стабилност.
На повећање извоза утицао је и суфицит у размени хране, суфицит у размени готових текстилних производа, захваљујући потписаном споразуму са ЕУ и преференцијалном статусу који ужива наша роба, као и пораст светских цена основних метала и раст економске активности у свету.
Дефицит за период јануар - мај 2006. године износио је 2.651,8 милиона долара, што чини повећање од 28,9 одсто када се упореди са истим периодом прошле године.
Изражено у еврима, дефицит је износио 2.171,8 милиона, што представља повећање од 36,9 одсто у поређењу са истим периодом 2005. године.
Покривеност увоза извозом, посматрано у доларима, износила је 43,2 одсто и мања је у односу на покривеност у истом периоду 2005. године, када је износила 45,6 одсто, а посматрано у еврима, покривеност увоза извозом износила је 43,1 одсто, док је у истом периоду прошле године износила 45,5 одсто.
У структури извоза по намени производа (принцип претежности) највише су били заступљени производи за репродукцију - 69,4 одсто (1.398,6 милиона долара), роба за широку потрошњу - 25,6 одсто (514,9 милиона долара) и опрема - 5 одсто (100,6 милиона долара). У структури увоза по намени производа највише су били заступљени производи за репродукцију - 63,7 одсто (2.972,1 милион долара), роба за широку потрошњу - 21,9 одсто (1.019,9 милиона долара) и опрема - 14,4 одсто (674,3 милиона долара).
Главни спољнотрговински партнери у извозу били су Италија (348,2 милиона долара), Босна и Херцеговина (247,9 милиона долара) и Немачка (211,7 милиона долара), а у увозу Руска Федерација (795,2 милиона долара), Немачка (430,4 милиона долара) и Италија (391,9 милиона долара).
Спољнотрговинска робна размена у протеклом периоду била је највећа са Европском унијом (више од половине укупне размене), а са Босном и Херцеговином је остварен спољнотрговински суфицит од 139 милиона долара.
Спољнотрговинска размена са Италијом је уравнотеженија него прошле године, а захваљујући Споразуму о слободној трговини, као и конкурентности наших производа, суфицит је остварен и са Македонијом, док се највећи дефицит јавља у трговини с Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега нафте и гаса.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), највеће учешће у извозу имају гвожђе и челик (297 милиона долара), обојени метали (214 милиона долара), одећа (112 милиона долара), разни готови производи (91 милион долара) и производи од каучука (91 милион долара), а извоз ових пет одсека чини 40 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека с највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати (564 милиона долара), друмска возила (335 милиона долара), гас - природни и индустријски (333 милиона долара), индустријске машине за општу употребу (210 милиона долара) и електричне машине, апарати и уређаји (177 милиона долара), а њихов увоз чини 34,7 одсто укупног увоза.
Извезено је робе у вредности од 2.014,3 милиона долара, што је за 16,8 одсто више када се упореди са истим периодом 2005. године, а увезено је робе у вредности од 4.666,1 милион долара, што је за 23,4 одсто више у поређењу са истим периодом претходне године.
Изражено у еврима, извоз робе имао је вредност 1.648 милиона евра, што чини повећање од 24,2 одсто у односу на исти период прошле године, док је увоз робе имао вредност од 3.819,7 милиона, што је за 31,1 одсто више него у истом периоду 2005. године.
Промет робе с Црном Гором у посматраном периоду, који се евидентира у царинском поступку преко "евиденционе ЈЦИ", износио је 207,4 милиона евра (отпрема 161,9 милиона евра, а допрема 45,5 милиона евра).
Уколико би се у резултате спољнотрговинске робне размене укључио промет с Црном Гором, онда би укупна спољнотрговинска робна размена Србије с иностранством, исказано у еврима, износила 5.675,1 милион.
Извоз робе имао би вредност од 1.809,9 милиона евра, што чини повећање од 25,4 одсто у односу на исти прошлогодишњи период, а увоз робе имао би вредност од 3.865,2 милиона евра, што је више за 30,6 одсто у односу на исти период 2005. године, при чему би дефицит изражен у еврима износио 2.055,3 милиона, што представља повећање од 35,6 одсто у односу на исти период лане.
Повећање увоза у протеклих пет месеци последица је увоза енергената, при чему је увоз гаса, нафте, струје, кокса, бутана и дизела у првих пет месеци ове године износио 862 милиона долара, што чини 18,5 одсто укупног увоза.
Такође, на повећање увоза утицао је увоз руде бакра и гвожђа (115 милиона долара), које се користе за производњу основних и других метала, који тренутно на светском тржишту имају повољну цену.
Истовремено, повећање увоза последица је и раста тражње, односно јавне и личне потрошње, због раста кредита који су ове године много доступнији него претходних година, а то потврђује и чињеница да је увоз друмских возила у периоду јануар - април износио 335 милиона долара, што чини 7,2 одсто укупног увоза.
Повећање извоза резултат је до сада обављене приватизације и реструктурирања предузећа и потписаних и ратификованих уговора о слободној трговини са земљама потписницама Пакта за стабилност.
На повећање извоза утицао је и суфицит у размени хране, суфицит у размени готових текстилних производа, захваљујући потписаном споразуму са ЕУ и преференцијалном статусу који ужива наша роба, као и пораст светских цена основних метала и раст економске активности у свету.
Дефицит за период јануар - мај 2006. године износио је 2.651,8 милиона долара, што чини повећање од 28,9 одсто када се упореди са истим периодом прошле године.
Изражено у еврима, дефицит је износио 2.171,8 милиона, што представља повећање од 36,9 одсто у поређењу са истим периодом 2005. године.
Покривеност увоза извозом, посматрано у доларима, износила је 43,2 одсто и мања је у односу на покривеност у истом периоду 2005. године, када је износила 45,6 одсто, а посматрано у еврима, покривеност увоза извозом износила је 43,1 одсто, док је у истом периоду прошле године износила 45,5 одсто.
У структури извоза по намени производа (принцип претежности) највише су били заступљени производи за репродукцију - 69,4 одсто (1.398,6 милиона долара), роба за широку потрошњу - 25,6 одсто (514,9 милиона долара) и опрема - 5 одсто (100,6 милиона долара). У структури увоза по намени производа највише су били заступљени производи за репродукцију - 63,7 одсто (2.972,1 милион долара), роба за широку потрошњу - 21,9 одсто (1.019,9 милиона долара) и опрема - 14,4 одсто (674,3 милиона долара).
Главни спољнотрговински партнери у извозу били су Италија (348,2 милиона долара), Босна и Херцеговина (247,9 милиона долара) и Немачка (211,7 милиона долара), а у увозу Руска Федерација (795,2 милиона долара), Немачка (430,4 милиона долара) и Италија (391,9 милиона долара).
Спољнотрговинска робна размена у протеклом периоду била је највећа са Европском унијом (више од половине укупне размене), а са Босном и Херцеговином је остварен спољнотрговински суфицит од 139 милиона долара.
Спољнотрговинска размена са Италијом је уравнотеженија него прошле године, а захваљујући Споразуму о слободној трговини, као и конкурентности наших производа, суфицит је остварен и са Македонијом, док се највећи дефицит јавља у трговини с Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега нафте и гаса.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), највеће учешће у извозу имају гвожђе и челик (297 милиона долара), обојени метали (214 милиона долара), одећа (112 милиона долара), разни готови производи (91 милион долара) и производи од каучука (91 милион долара), а извоз ових пет одсека чини 40 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека с највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати (564 милиона долара), друмска возила (335 милиона долара), гас - природни и индустријски (333 милиона долара), индустријске машине за општу употребу (210 милиона долара) и електричне машине, апарати и уређаји (177 милиона долара), а њихов увоз чини 34,7 одсто укупног увоза.
-
Београд/Љубљана, 17. мај 2024.Неопходно јачати економске везе у региону
-
Београд, 17. мај 2024.Ниже цене горива у наредних седам дана
-
Београд, 16. мај 2024.Јачање економске сарадње са Турском и Бугарском
-
Београд, 15. мај 2024.Сарадња са ЕДФ-ом у области хидроенергије и нуклеарне енергије
-
Београд, 10. мај 2024.Ниже цене горива у наредних седам дана
-
Београд, 10. мај 2024.Сутра прво извлачење у наградној игри „Узми рачун и победи”
-
Београд, 9. мај 2024.Нове кинеске инвестиције у српски енергетски сектор вредне 2,7...
-
Београд, 30. април 2024.Бензин скупљи за четири динара, а дизел јефтинији за динар
-
Београд, 30. април 2024.У Србији у марту за 11,7 одсто више туриста
-
Београд, 26. април 2024.Завршена додела финансијске подршке пољопривредним...