Гламочић је истакао да иза сваке тегле меда стоје знање, стрпљење и свакодневни рад пчелара, чији посао у све већој мери зависи од временских прилика, доступности паше и здравственог стања пчела.
Последњих година пчелари се суочавају са све израженијим последицама климатских промена. Раније цветање, дуги сушни периоди и високе температуре мењају услове пчелиње паше, због чега се дешава да и снажна пчелиња друштва остану без довољно нектара. У таквим околностима, очување пчела постаје важније од самог приноса меда.
Посебан изазов представља вароа, паразит који може да нанесе озбиљне губитке пчелињацима. Због тога је стручни део сајма био посвећен савременим методама заштите пчела, а учесници су имали прилику да чују предавање др Клауса Валнера из Немачке.
Указано је на значај редовног праћења здравственог стања пчелињих друштава, правовремених третмана и примене регистрованих средстава, уз очување квалитета меда и воска.
Важна тема била је и заштита пчела приликом примене средстава за заштиту биља. Један неправилан третман може да уништи пчелиња друштва која су стварана годинама, због чега је неопходно да пољопривредници и пчелари сарађују и поштују прописе који се односе на употребу пестицида.
Поред производних изазова, на сајму је било речи и о економском положају пчелара, трошковима производње и могућностима пласмана меда.
Председник Савеза пчеларских организација Србије Родољуб Живадиновић указао је на значај организованог наступа произвођача и развоја нових тржишта.
Он је говорио и о активностима на проширењу извоза српског меда у Кину, као и о унапређењу капацитета погона „Наш мед”.
Према његовим речима, потписан је уговор о набавци нове машине за паковање меда, вредне 31 милион динара, која ће омогућити знатно бржу припрему производа за домаће и инострано тржиште.
На сајму је било речи и о значају следљивости, јасног декларисања и анализа квалитета меда, како би потрошачи имали поуздане информације о пореклу производа, а пчелари који производе квалитетан мед боље услове за његов пласман.
У том контексту поменута је и ознака „100% из Србије”, која омогућава јасније истицање домаћег порекла производа.
Девети пчеларски сајам југоисточног Балкана организован је у сарадњи Савеза пчеларских организација Србије, Града Врања, Друштва пчелара „Матица” и пчеларских организација из региона.
На подручју града Врања регистровано је више од 22.000 кошница, а пчеларство представља важан извор прихода за стотине породица.