П:
О:
Читај ми
Повећана спољнотрговинска размена у прва два месеца ове године
Београд,
31. март 2006.
Републички завод за статистику саопштио је данас да укупна спољнотрговинска робна размена Србије за период јануар - фебруар ове године износи 2172,4 милиона долара, што чини пораст од 26,4 одсто у односу на исти период прошле године или 1805,6 милиона евра, што представља пораст од 37,1 одсто.
Извезено је робе у вредности од 682,2 милиона долара, што је повећање од 14,8 одсто када се упореди са истим периодом 2005. године, а увезено за 1490,2 милиона долара, што је за 32,5 одсто више него у истом периоду прошле године.
Извоз робе, изражен у еврима, имао је вредност од 566,9 милиона, што је повећање од 24,8 одсто у односу на исти прошлогодишњи период, док је увоз робе, изражен у еврима, имао вредност од 1238,7 милиона, што је више за 43,6 одсто.
Повећање увоза у протекла два месеца последица је увоза енергената. Увоз електричне енергије био је готово седам пута већи, док је увоз гаса већи за 50 одсто него у истом периоду прошле године.
Због познатих проблема везаних за испоруке гаса из Руске Федерације, у децембру 2005. није било увоза овог енергента, а како није било ни увоза нафте, то је оптеретило прва два месеца ове године.
Увоз гаса, нафте, струје, кокса, бутана и дизела у јануару и фебруару износио је 272 милиона долара, што чини 18,3 одсто укупног увоза.
Такође, на раст увоза утицао је и повећан увоз руде бакра и гвожђа (31 милион долара), које се користе за производњу основних и других метала, а који на светском тржишту у овом моменту имају повољну цену.
На кретање увоза утицао је и раст тражње (јавне и личне потрошње) због пораста кредита, који су много доступнији него претходне године. То потврђује и чињеница да је увоз друмских возила у јануару и фебруару износио 101 милион долара, што је 6,8 одсто укупног увоза, при чему доминирају нови аутомобили.
Повећање извоза резултат је до сада обављене приватизације и реструктурисања предузећа, као и потписаних и ратификованих уговора о слободној трговини са земљама потписницама Пакта за стабилност.
Истовремено, на раст извоза утицао је и суфицит у размени хране (само извоз житарица износи 33 милиона долара), суфицит у размени готових текстилних производа захваљујући потписаном споразуму са ЕУ, преференцијални статус који ужива наша роба, пораст светских цена основних метала, као и раст економске активности у свету.
Дефицит за период јануар - фебруар ове године износи 808 милиона долара, што је повећање од 52,3 одсто када се упореди са истим прошлогодишњим периодом. Дефицит изражен у еврима износи 671,8 милиона, што представља повећање од 64,6 одсто у поређењу са истим периодом 2005. године.
Покривеност увоза извозом износи 45,8 одсто и мања је у односу на покривеност у истом периоду прошле године када је износила 52,8 одсто. Посматрано у еврима покривеност увоза извозом је 45,8 одсто, а у истом периоду претходне године била је 52,7 одсто.
У периоду јануар - фебруар 2006. у структури извоза по намени производа (принцип претежности) највише су заступљени производи за репродукцију 70,7 одсто (482,5 милиона долара), следи роба за широку потрошњу 25 одсто (170,7 милиона долара) и опрема 4,3 одсто (29,1 милион долара).
У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију 63,7 одсто (949,5 милиона долара), затим роба за широку потрошњу 22,9 одсто (341,1 милион долара) и опрема 13,4 одсто (199,5 милиона долара).
У извозу у посматраном периоду главни спољнотрговински партнери били су Италија (122,3 милиона долара), Немачка (77,9 милиона долара) и Босна и Херцеговина (70,2 милиона долара).
У увозу у истом периоду главни спољнотрговински партнери били су Руска Федерација (246,5 милиона долара), Немачка (132,7 милиона долара) и Италија (114,6 милиона долара).
Спољнотрговинска робна размена у протеклом периоду била је највећа са ЕУ (више од половине укупне размене). Са БиХ је остварен спољнотрговински суфицит од 36 милиона долара, док са Италијом имамо суфицит од 8 милиона долара. Захваљујући Споразуму о слободној трговини, као и конкурентности наших производа суфицит је забележен и са Македонијом.
Са друге стране, највећи дефицит јавља се у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега нафте и гаса.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), у извозу највеће учешће имају гвожђе и челик (96 милиона долара), обојени метали (84 милиона долара), одећа (42 милиона долара), производи од каучука (34 милиона долара) и житарице (33 милиона долара). Извоз ових пет одсека чини 42,4 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су гас - природни и индустријски (150 милиона долара), нафта и нафтни деривати (123 милиона долара), друмска возила (101 милион долара), електричне машине, апарати и уређаји (61 милион долара) и индустријске машине за општу употребу (55 милиона долара). Њихов увоз чини 32,9 одсто укупног увоза.
Извоз робе, изражен у еврима, имао је вредност од 566,9 милиона, што је повећање од 24,8 одсто у односу на исти прошлогодишњи период, док је увоз робе, изражен у еврима, имао вредност од 1238,7 милиона, што је више за 43,6 одсто.
Повећање увоза у протекла два месеца последица је увоза енергената. Увоз електричне енергије био је готово седам пута већи, док је увоз гаса већи за 50 одсто него у истом периоду прошле године.
Због познатих проблема везаних за испоруке гаса из Руске Федерације, у децембру 2005. није било увоза овог енергента, а како није било ни увоза нафте, то је оптеретило прва два месеца ове године.
Увоз гаса, нафте, струје, кокса, бутана и дизела у јануару и фебруару износио је 272 милиона долара, што чини 18,3 одсто укупног увоза.
Такође, на раст увоза утицао је и повећан увоз руде бакра и гвожђа (31 милион долара), које се користе за производњу основних и других метала, а који на светском тржишту у овом моменту имају повољну цену.
На кретање увоза утицао је и раст тражње (јавне и личне потрошње) због пораста кредита, који су много доступнији него претходне године. То потврђује и чињеница да је увоз друмских возила у јануару и фебруару износио 101 милион долара, што је 6,8 одсто укупног увоза, при чему доминирају нови аутомобили.
Повећање извоза резултат је до сада обављене приватизације и реструктурисања предузећа, као и потписаних и ратификованих уговора о слободној трговини са земљама потписницама Пакта за стабилност.
Истовремено, на раст извоза утицао је и суфицит у размени хране (само извоз житарица износи 33 милиона долара), суфицит у размени готових текстилних производа захваљујући потписаном споразуму са ЕУ, преференцијални статус који ужива наша роба, пораст светских цена основних метала, као и раст економске активности у свету.
Дефицит за период јануар - фебруар ове године износи 808 милиона долара, што је повећање од 52,3 одсто када се упореди са истим прошлогодишњим периодом. Дефицит изражен у еврима износи 671,8 милиона, што представља повећање од 64,6 одсто у поређењу са истим периодом 2005. године.
Покривеност увоза извозом износи 45,8 одсто и мања је у односу на покривеност у истом периоду прошле године када је износила 52,8 одсто. Посматрано у еврима покривеност увоза извозом је 45,8 одсто, а у истом периоду претходне године била је 52,7 одсто.
У периоду јануар - фебруар 2006. у структури извоза по намени производа (принцип претежности) највише су заступљени производи за репродукцију 70,7 одсто (482,5 милиона долара), следи роба за широку потрошњу 25 одсто (170,7 милиона долара) и опрема 4,3 одсто (29,1 милион долара).
У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију 63,7 одсто (949,5 милиона долара), затим роба за широку потрошњу 22,9 одсто (341,1 милион долара) и опрема 13,4 одсто (199,5 милиона долара).
У извозу у посматраном периоду главни спољнотрговински партнери били су Италија (122,3 милиона долара), Немачка (77,9 милиона долара) и Босна и Херцеговина (70,2 милиона долара).
У увозу у истом периоду главни спољнотрговински партнери били су Руска Федерација (246,5 милиона долара), Немачка (132,7 милиона долара) и Италија (114,6 милиона долара).
Спољнотрговинска робна размена у протеклом периоду била је највећа са ЕУ (више од половине укупне размене). Са БиХ је остварен спољнотрговински суфицит од 36 милиона долара, док са Италијом имамо суфицит од 8 милиона долара. Захваљујући Споразуму о слободној трговини, као и конкурентности наших производа суфицит је забележен и са Македонијом.
Са друге стране, највећи дефицит јавља се у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега нафте и гаса.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), у извозу највеће учешће имају гвожђе и челик (96 милиона долара), обојени метали (84 милиона долара), одећа (42 милиона долара), производи од каучука (34 милиона долара) и житарице (33 милиона долара). Извоз ових пет одсека чини 42,4 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су гас - природни и индустријски (150 милиона долара), нафта и нафтни деривати (123 милиона долара), друмска возила (101 милион долара), електричне машине, апарати и уређаји (61 милион долара) и индустријске машине за општу употребу (55 милиона долара). Њихов увоз чини 32,9 одсто укупног увоза.
-
Београд, 30. април 2024.Бензин скупљи за четири динара, а дизел јефтинији за динар
-
Београд, 30. април 2024.У Србији у марту за 11,7 одсто више туриста
-
Београд, 26. април 2024.Завршена додела финансијске подршке пољопривредним...
-
Београд, 26. април 2024.Непромењене цене горива у наредном периоду
-
Београд, 25. април 2024.Јапански инвеститори најбољи амбасадори инвестиционог...
-
Београд, 25. април 2024.Просечна фебруарска плата 94.125 динара
-
Београд, 24. април 2024.Објављена Мапа Регистра мера и подстицаја регионалног развоја
-
Београд, 19. април 2024.У наредних седам дана нове цене бензина
-
Београд, 18. април 2024.Прилагођавање новим стандардима у трговини и потребама...
-
Нови Сад, 17. април 2024.Подршка државе привредницима ове године две милијарде динара