П:
О:
Читај ми
У четвртом кварталу прошле године домаћинства располагала са 31.160 динара
Београд,
30. март 2006.
Републички завод за статистику саопштио је да су у четвртом кварталу 2005. године у Републици Србији просечна месечна расположива средства по домаћинству износила 31.160 динара, као и да су највећим месечним приходима располагала домаћинства у Београду (37.349 динара), а најмањим домаћинства у централној Србији без Града Београда (29.527 динара).
Директор Републичког завода за статистику Драган Вукмировић
Када је реч о укупним приходима домаћинстава, највећи проценат заузимају зараде и наднице које су се кретале од 36,9 одсто у централној Србији без Града Београда и 40,4 одсто у Војводини, до 62,7 одсто у Граду Београду, док је просек за Републику Србију износио 44,9 одсто.
На другом месту по висини учешћа у приходима су трансфери у новцу добијени од владиних организација, од чега је у просечан буџет домаћинстава Републике Србије пристизало 24,9 одсто, и то од 23,4 одсто у Војводини до 26,8 одсто у Граду Београду.
Остале изворе прихода чинила су примања од пољопривреде, лова и риболова са учешћем од 10,8 одсто, остала примања (закуп, камата, штедња) са учешћем од 12,9 одсто, као и трансфери у натури из иностранства са учешћем од 2,9 одсто.
Просечни месечни расходи по домаћинству у Републици Србији у четвртом кварталу 2005. године износили су 31.373 динара и кретали су се од 27.501 динар у Војводини и 29.539 динара у централној Србији без Града Београда, до 40.339 динара у Граду Београду. Према структури потрошње, највећи део издатака домаћинстава чинили су издаци за храну и безалкохолна пића. Учешће исхране у укупним расходима домаћинстава кретало се од 32,6 одсто у Граду Београду и 36,9 одсто у Војводини до 40 одсто у централној Србији без Града Београда, док је просечно учешће у Републици Србији износило 37,1 одсто. На другом месту по висини учешћа у расходима су издаци за становање, воду, струју, гас и друга горива, који су се кретали од 18,2 одсто у централној Србији без Града Београда до 21,6 одсто у Граду Београду. Међу осталим ставкама које су учествовале у структури расхода су транспорт са 9,7 одсто, одећа и обућа са 5,8 одсто, намештај, опремање домаћинства и одржавање са 4,3 одсто и алкохолна пића и дуван са 4,6 одсто. За здравствене услуге највише је издвајало просечно домаћинство у Граду Београду - 2.250 динара месечно, док су домаћинства у Војводини месечно издвајала најмање, односно 881 динар. Трошкови за рекреацију и културу највећи су у домаћинствима Града Београда и износе 2.082 динара месечно, у Војводини износе 1.189 динара, а у домаћинствима централне Србије без Града Београда 845 динара. За комуникације су домаћинства у Граду Београду месечно издвајала 1.160 динара, у Војводини 714 динара, а у централној Србији без Града Београда 706 динара. За трошкове образовања у Републици Србији месечно се издвајало у просеку 566 динара - од 428 динара у Војводини до 687 динара у Граду Београду.
За ресторане и хотеле у Републици Србији месечно је у просеку издвајано 382 динара, и то од 343 динара у Војводини до 477 динара у Граду Београду. Републички завод за статистику подсећа на то да су ови подаци добијени путем анкете о потрошњи домаћинстава, која се од 2003. године спроводи по међународним стандардима и препорукама ЕУРОСТАТ-а, ИЛО-а и УН-а, чиме се обезбеђује међународна упоредивост података.
Овом анкетом прикупљају се подаци о основним елементима личне потрошње, као и подаци о неким важнијим показатељима животног стандарда (услови становања, снабдевеност трајним потрошним добрима и слично), уз основне податке о демографским, економским и социолошким карактеристикама домаћинстава.
Јединица анкетирања је свако изабрано домаћинство, према плану узорка, самачко или вишечлано, при чему се домаћинством сматра заједница чији чланови заједно станују, хране се и троше остварене приходе, као и самац који самостално живи, храни се самостално и троши остварене приходе.
У анкети је примењен двоетапни стратификовани, ротирајући узорак са пописним круговима као примарним и домаћинствима као секундарним јединицама избора. Територија Републике Србије подељена је на три стратума - централна Србија (без Београда), Град Београд и Војводина, а сваких петнаест дана бира се по 40 пописних кругова, односно 200 домаћинстава.
Према препорукама ЕУРОСТАТ-а, у анкетном периоду је од укупно предвиђеног броја домаћинстава за анкетирање (1.200 за Републику Србију) анкетирано 1.166 домаћинства, односно 97 одсто.
У анкети се примењују метод вођења дневника (домаћинство води дневник потрошње за петнаест, односно шеснаест дана) за потрошњу артикала, пољопривреду и остало, као и метод интервјуа на бази упитника, где је референтни период за трајна добра дванаест месеци, за полутрајна добра три месеца и за пољопривреду, лов и риболов месец дана.
Објављени подаци односе се на расположива и употребљена средства у четвртом кварталу 2005. године и представљају месечне просеке по домаћинству, изражене у динарима, а објављују се за Републику Србију, централну Србију, Град Београд, централну Србију (без Града Београда) и Војводину, за сва домаћинства.
Остале изворе прихода чинила су примања од пољопривреде, лова и риболова са учешћем од 10,8 одсто, остала примања (закуп, камата, штедња) са учешћем од 12,9 одсто, као и трансфери у натури из иностранства са учешћем од 2,9 одсто.
Просечни месечни расходи по домаћинству у Републици Србији у четвртом кварталу 2005. године износили су 31.373 динара и кретали су се од 27.501 динар у Војводини и 29.539 динара у централној Србији без Града Београда, до 40.339 динара у Граду Београду. Према структури потрошње, највећи део издатака домаћинстава чинили су издаци за храну и безалкохолна пића. Учешће исхране у укупним расходима домаћинстава кретало се од 32,6 одсто у Граду Београду и 36,9 одсто у Војводини до 40 одсто у централној Србији без Града Београда, док је просечно учешће у Републици Србији износило 37,1 одсто. На другом месту по висини учешћа у расходима су издаци за становање, воду, струју, гас и друга горива, који су се кретали од 18,2 одсто у централној Србији без Града Београда до 21,6 одсто у Граду Београду. Међу осталим ставкама које су учествовале у структури расхода су транспорт са 9,7 одсто, одећа и обућа са 5,8 одсто, намештај, опремање домаћинства и одржавање са 4,3 одсто и алкохолна пића и дуван са 4,6 одсто. За здравствене услуге највише је издвајало просечно домаћинство у Граду Београду - 2.250 динара месечно, док су домаћинства у Војводини месечно издвајала најмање, односно 881 динар. Трошкови за рекреацију и културу највећи су у домаћинствима Града Београда и износе 2.082 динара месечно, у Војводини износе 1.189 динара, а у домаћинствима централне Србије без Града Београда 845 динара. За комуникације су домаћинства у Граду Београду месечно издвајала 1.160 динара, у Војводини 714 динара, а у централној Србији без Града Београда 706 динара. За трошкове образовања у Републици Србији месечно се издвајало у просеку 566 динара - од 428 динара у Војводини до 687 динара у Граду Београду.
За ресторане и хотеле у Републици Србији месечно је у просеку издвајано 382 динара, и то од 343 динара у Војводини до 477 динара у Граду Београду. Републички завод за статистику подсећа на то да су ови подаци добијени путем анкете о потрошњи домаћинстава, која се од 2003. године спроводи по међународним стандардима и препорукама ЕУРОСТАТ-а, ИЛО-а и УН-а, чиме се обезбеђује међународна упоредивост података.
Овом анкетом прикупљају се подаци о основним елементима личне потрошње, као и подаци о неким важнијим показатељима животног стандарда (услови становања, снабдевеност трајним потрошним добрима и слично), уз основне податке о демографским, економским и социолошким карактеристикама домаћинстава.
Јединица анкетирања је свако изабрано домаћинство, према плану узорка, самачко или вишечлано, при чему се домаћинством сматра заједница чији чланови заједно станују, хране се и троше остварене приходе, као и самац који самостално живи, храни се самостално и троши остварене приходе.
У анкети је примењен двоетапни стратификовани, ротирајући узорак са пописним круговима као примарним и домаћинствима као секундарним јединицама избора. Територија Републике Србије подељена је на три стратума - централна Србија (без Београда), Град Београд и Војводина, а сваких петнаест дана бира се по 40 пописних кругова, односно 200 домаћинстава.
Према препорукама ЕУРОСТАТ-а, у анкетном периоду је од укупно предвиђеног броја домаћинстава за анкетирање (1.200 за Републику Србију) анкетирано 1.166 домаћинства, односно 97 одсто.
У анкети се примењују метод вођења дневника (домаћинство води дневник потрошње за петнаест, односно шеснаест дана) за потрошњу артикала, пољопривреду и остало, као и метод интервјуа на бази упитника, где је референтни период за трајна добра дванаест месеци, за полутрајна добра три месеца и за пољопривреду, лов и риболов месец дана.
Објављени подаци односе се на расположива и употребљена средства у четвртом кварталу 2005. године и представљају месечне просеке по домаћинству, изражене у динарима, а објављују се за Републику Србију, централну Србију, Град Београд, централну Србију (без Града Београда) и Војводину, за сва домаћинства.
-
Београд, 30. април 2024.Бензин скупљи за четири динара, а дизел јефтинији за динар
-
Београд, 30. април 2024.У Србији у марту за 11,7 одсто више туриста
-
Београд, 26. април 2024.Завршена додела финансијске подршке пољопривредним...
-
Београд, 26. април 2024.Непромењене цене горива у наредном периоду
-
Београд, 25. април 2024.Јапански инвеститори најбољи амбасадори инвестиционог...
-
Београд, 25. април 2024.Просечна фебруарска плата 94.125 динара
-
Београд, 24. април 2024.Објављена Мапа Регистра мера и подстицаја регионалног развоја
-
Београд, 19. април 2024.У наредних седам дана нове цене бензина
-
Београд, 18. април 2024.Прилагођавање новим стандардима у трговини и потребама...
-
Нови Сад, 17. април 2024.Подршка државе привредницима ове године две милијарде динара