П:
О:
Читај ми
Спољнотрговинска робна размена за период јануар-новембар већа за 11,4 одсто
Београд,
29. децембар 2005.
Републички завод за статистику саопштио је данас да је укупна спољнотрговинска робна размена Републике Србије за период јануар-новембар 2005. године, у односу на исти период прошле године, износила 13.628,1 милион долара, што чини повећање од 11,4 одсто.
Изражено у еврима, укупна спољнотрговинска робна размена Републике Србије за овај период износила је 10.931,9 милиона евра, што чини повећање од 10,2 одсто.
Извезено је робе у вредности од 4.086,2 милиона долара, што је више за 31,1 одсто у односу на исти период претходне године, а увезено је робе за 9.541,9 милиона долара, односно за 4,7 одсто више у односу на исти прошлогодишњи период.
Извоз робе изражен у еврима имао је вредност 3.271,3 милиона евра, што је повећање од 29,5 одсто у односу на исти период претходне године. Увоз робе изражен у еврима имао је вредност 7.660,6 милиона евра, што је више за 3,6 одсто у односу на исти период прошле године. Кретање увоза у првих 11 месеци последица је смањења агрегатне потрошње, пре свега због пада реалних зарада у овој години, као и због предузетих мера монетарне и кредитне политике.
Истовремено, кретање увоза последица је и уведеног ПДВ-а. Наиме, увоз многих врста робе који је био планиран за прве месеце ове године обављен је у децембру претходне како би се избегло плаћање ПДВ-а од увозника у првим месецима 2005. године. ПДВ је утицао и на резултате извоза, тако што је фактурна вредност робе, због повраћаја ПДВ-а, сада реално исказана од извозника за разлику од претходне године.
Повећање извоза резултат је првих ефеката приватизације и реструктурирања предузећа, потписаних и ратификованих уговора о слободној трговини са земљама потписницама Пакта за стабилност, суфицита у размени хране и суфицита у размени готових текстилних производа, захваљујући потписаном споразуму са ЕУ.
Дефицит за период јануар-новембар 2005. године износи 5.455,6 милиона долара, што је за 9 одсто мање у односу на исти период прошле године. Изражено у еврима, дефицит износи 4.389,3 милиона евра, што чини смањење од 9,8 одсто у односу на исти прошлогодишњи период.
Покривеност увоза извозом износи 42,8 одсто и већа је у односу на покривеност у истом периоду прошле године када је износила 34,2 одсто. Посматрано у еврима, покривеност увоза извозом је 42,7 одсто, а у истом периоду прошле године била је 34,1 одсто.
У структури извоза, по намени производа (принцип претежности), у периоду јануар-новембар ове године највише су били заступљени производи за репродукцију - 67,1 одсто (2.741,8 милиона долара), роба за широку потрошњу - 27,5 одсто (1.124 милиона долара) и опрема - 5,4 одсто (220,4 милиона долара).
У структури увоза, по намени производа, највише су били заступљени производи за репродукцију - 62,5 одсто (5.961,4 милиона долара), роба за широку потрошњу - 21,1 одсто (2.016,2 милиона долара) и опрема - 16,4 одсто (1.564,3 милиона долара).
У извозу су у посматраном периоду главни спољнотрговински партнери били Босна и Херцеговина (651,2 милиона долара), Италија (608,8 милиона долара) и Немачка (411,5 милиона долара), а у увозу Руска Федерација (1.555,9 милиона долара), Немачка (992,9 милиона долара) и Италија (816,6 милиона долара).
Спољнотрговинска робна размена у првих 11 месеци ове године била је највећа са Европском унијом (више од половине укупне размене), а са Италијом је остварено повећање увоза у протекла два месеца због одобреног кредита за увоз опреме, али је повољнија структура размене него претходне године.
Са Босном и Херцеговином остварен је највећи спољнотрговински суфицит од 391 милион долара, а захваљујући Споразуму о слободној трговини, као и конкурентности наших производа остварен је суфицит и са Македонијом, док се највећи дефицит јавља у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега нафте и гаса.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), у извозу највеће учешће имају гвожђе и челик (566 милиона долара), обојени метали (329 милиона долара), поврће и воће (242 милиона долара), одећа (224 милиона долара) и производи од каучука (192 милиона долара). Извоз ових пет одсека чини 37,8 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати (1.259 милиона долара), друмска возила (623 милиона долара), индустријске машине за општу употребу (462 милиона долара), гас - природни и индустријски (409 милиона долара) и гвожђе и челик (371 милион долара), а њихов увоз чини 32,7 одсто укупног увоза.
Извезено је робе у вредности од 4.086,2 милиона долара, што је више за 31,1 одсто у односу на исти период претходне године, а увезено је робе за 9.541,9 милиона долара, односно за 4,7 одсто више у односу на исти прошлогодишњи период.
Извоз робе изражен у еврима имао је вредност 3.271,3 милиона евра, што је повећање од 29,5 одсто у односу на исти период претходне године. Увоз робе изражен у еврима имао је вредност 7.660,6 милиона евра, што је више за 3,6 одсто у односу на исти период прошле године. Кретање увоза у првих 11 месеци последица је смањења агрегатне потрошње, пре свега због пада реалних зарада у овој години, као и због предузетих мера монетарне и кредитне политике.
Истовремено, кретање увоза последица је и уведеног ПДВ-а. Наиме, увоз многих врста робе који је био планиран за прве месеце ове године обављен је у децембру претходне како би се избегло плаћање ПДВ-а од увозника у првим месецима 2005. године. ПДВ је утицао и на резултате извоза, тако што је фактурна вредност робе, због повраћаја ПДВ-а, сада реално исказана од извозника за разлику од претходне године.
Повећање извоза резултат је првих ефеката приватизације и реструктурирања предузећа, потписаних и ратификованих уговора о слободној трговини са земљама потписницама Пакта за стабилност, суфицита у размени хране и суфицита у размени готових текстилних производа, захваљујући потписаном споразуму са ЕУ.
Дефицит за период јануар-новембар 2005. године износи 5.455,6 милиона долара, што је за 9 одсто мање у односу на исти период прошле године. Изражено у еврима, дефицит износи 4.389,3 милиона евра, што чини смањење од 9,8 одсто у односу на исти прошлогодишњи период.
Покривеност увоза извозом износи 42,8 одсто и већа је у односу на покривеност у истом периоду прошле године када је износила 34,2 одсто. Посматрано у еврима, покривеност увоза извозом је 42,7 одсто, а у истом периоду прошле године била је 34,1 одсто.
У структури извоза, по намени производа (принцип претежности), у периоду јануар-новембар ове године највише су били заступљени производи за репродукцију - 67,1 одсто (2.741,8 милиона долара), роба за широку потрошњу - 27,5 одсто (1.124 милиона долара) и опрема - 5,4 одсто (220,4 милиона долара).
У структури увоза, по намени производа, највише су били заступљени производи за репродукцију - 62,5 одсто (5.961,4 милиона долара), роба за широку потрошњу - 21,1 одсто (2.016,2 милиона долара) и опрема - 16,4 одсто (1.564,3 милиона долара).
У извозу су у посматраном периоду главни спољнотрговински партнери били Босна и Херцеговина (651,2 милиона долара), Италија (608,8 милиона долара) и Немачка (411,5 милиона долара), а у увозу Руска Федерација (1.555,9 милиона долара), Немачка (992,9 милиона долара) и Италија (816,6 милиона долара).
Спољнотрговинска робна размена у првих 11 месеци ове године била је највећа са Европском унијом (више од половине укупне размене), а са Италијом је остварено повећање увоза у протекла два месеца због одобреног кредита за увоз опреме, али је повољнија структура размене него претходне године.
Са Босном и Херцеговином остварен је највећи спољнотрговински суфицит од 391 милион долара, а захваљујући Споразуму о слободној трговини, као и конкурентности наших производа остварен је суфицит и са Македонијом, док се највећи дефицит јавља у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега нафте и гаса.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), у извозу највеће учешће имају гвожђе и челик (566 милиона долара), обојени метали (329 милиона долара), поврће и воће (242 милиона долара), одећа (224 милиона долара) и производи од каучука (192 милиона долара). Извоз ових пет одсека чини 37,8 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати (1.259 милиона долара), друмска возила (623 милиона долара), индустријске машине за општу употребу (462 милиона долара), гас - природни и индустријски (409 милиона долара) и гвожђе и челик (371 милион долара), а њихов увоз чини 32,7 одсто укупног увоза.
-
Београд, 25. април 2024.Јапански инвеститори најбољи амбасадори инвестиционог...
-
Београд, 25. април 2024.Просечна фебруарска плата 94.125 динара
-
Београд, 24. април 2024.Објављена Мапа Регистра мера и подстицаја регионалног развоја
-
Београд, 19. април 2024.У наредних седам дана нове цене бензина
-
Београд, 18. април 2024.Прилагођавање новим стандардима у трговини и потребама...
-
Нови Сад, 17. април 2024.Подршка државе привредницима ове године две милијарде динара
-
Београд/Мостар, 16. април 2024.Сарадња предуслов за даљи економски развој региона
-
Београд, 12. април 2024.Цена бензина виша за два динара у наредних седам дана
-
Београд, 10. април 2024.У прва три месеца регистровано 1.715 заложних права
-
Београд/Будимпешта, 9. април 2024.Србија, Словенија и Мађарска удружиле берзе електричне енергије