П:
О:
Читај ми
Стопа незапослености у Србији смањена на 20,1 одсто
Београд,
30. децембар 2013.
Директор Републичког завода за статистику Драган Вукмировић саопштио је данас да је укупна економска активност у Србији у 2013. години, мерена бруто-домаћим производом (БДП) и исказана у ценама претходне године, забележила реални раст од 2,4 одсто у односу на претходну годину.
Драган Вукмировић
Вукмировић је, на годишњој конференцији за новинаре Републичког завода за статистику одржаној у Влади Србије, навео да су, посматрано по активностима, највећи раст имали пољопривреда, шумарство и рибарство, сектор снабдевања струјом, гасом и паром, као и прерађивачка индустрија.
Он је указао на то да је пад забележен у грађевинарству, осталим услужним делатностима, трговини на велико и мало и поправци моторних возила, док је индустријска производња у овој години имала раст физичког обима од 6,3 одсто.
Према његовим речима, стопа ризика од сиромаштва у 2012. години међу становницима Србије износила је 24,6 одсто, а у поређењу са 30 европских земаља, у које су убројане чланице ЕУ, Норвешка, Швајцарска и Исланд, наша земља је рекордер по стопи тог ризика.
Одмах иза Србије је Грчка са стопом од 23,1 одсто, а следе Румунија са 22,6 одсто, Шпанија са 22,2 одсто и Бугарска са 21,2 одсто, при чему најнижу стопу ризика има Исланд са 7,9 одсто, указао је директор Републичког завода за статистику.
Праг ризика од сиромаштва посматрано по приходима за једночлано домаћинство у Србији износи 13.680 динара, за домаћинство са двоје одраслих и једним дететом 24.624 динара, а за двоје одраслих и двоје деце 28.728 динара, прецизирао је Вукмировић.
Анкета је, како је навео, показала да су особе млађе од 18 година највише изложене ризику од сиромаштва, са учешћем од 30 одсто, док најнижу стопу ризика од сиромаштва имају особе старије од 65 година - 19,5 одсто.
Такође, највећу стопу ризика од сиромаштва имају људи у домаћинствима која чине две одрасле особе са троје или више издржаване деце - 44,4 одсто, као и самохрани родитељи са једним дететом или више издржаване деце - 36,2 одсто, истакао је он.
Према његовим речима, у зависности од радног статуса, код особа животне доби од 18 и више година најизложенији ризику од сиромаштва јесу незапослени - 48,7 одсто, док је најнижа стопа ризика од сиромаштва код запослених код послодавца - 6,4 одсто.
Код самозапослених лица та стопа износи 38,3 одсто, а стопа ризика од сиромаштва код пензионера износи 14,5 одсто, додао је Вукмировић.
Директор Републичког завода за статистику је подсетио на то да је анкета о приходима и условима живота први пут спроведена на територији Србије у периоду од 6. маја до 17. јуна ове године.
Вукмировић је саопштио да је анкетирано 6.501 домаћинство, односно 17.187 људи старих 15 и више година, и додао да је анкета, која је била анонимна, спроведена методом директног интервјуа са члановима домаћинства.
Спровођење овог истраживања, које се реализује једном годишње, како је истакао, јесте од посебног значаја имајући у виду да је оно засновано на стандардизованој методологији за све државе чланице Европске уније, чиме је обезеђена упоредивост података.
Он је нагласио да је стопа незапослености у Србији у октобру ове године износила 20,1 одсто, односно да бележи смањење у односу на април, када је била 24,1 одсто.
Стопа незапослености, која представља учешће незапослених у укупном броју активних становника, износила је 19,4 одсто за мушко и 21,2 одсто за женско становништво, прецизирао је Вукмировић.
Он је саопштио да је стопа незапослености у београдском региону износила 16,7 одсто, у Војводини 23,1 одсто, у региону Шумадије и западне Србије 18,6 одсто, а у региону јужне и источне Србије 22 одсто.
Према његовим речима, стопа запослености, која представља проценат запослених у укупном становништву старом 15 и више година, у октобру је износила 39,1 одсто, што у односу на април представља раст од 2,8 процентних поена.
Од тога, како је додао, стопа запослености за мушкарце износила је 46,2 одсто, а за жене 32,5 одсто.
Вукмировић је указао на то да је највећа стопа запослености забележена у региону Шумадије и западне Србије - 41,1 одсто, а затим и у региону јужне и источне Србије, где је износила 39,3 одсто.
У београдском региону ова стопа је износила 38,8 одсто, а у региону Војводине 37,3 одсто, додао је директор Републичког завода за статистику.
Он је рекао да је стопа неформалне запослености у октобру већа за 2,1 одсто у односу на април, док је за 2,4 одсто већа него у октобру претходне године.
Вукмировић је објаснио да стопа неформалне запослености представља проценат лица у укупном броју запослених која раде без формалног уговора о раду, и додао да радну снагу чине сва лица која раде макар један сат недељно, или активно траже посао у циљу стицања средстава за живот.
Он је рекао и да је анкета о радној снази спроведена у октобру, на узорку од приближно 8.700 домаћинстава на подручју Србије, и додао да је анкетирано укупно 25.048 људи.
Руководилац Одељења за истраживања домаћинства Владан Божанић указао је на то да је раст привредних активности у овој години условио и раст запослености и пад незапослености.
Божанић је навео да се по расту запослених истакао сектор пољопривреде, али и сви други сектори који су у 2013. години забележили раст.
Он је навео да је реални раст бруто домаћег производа (БДП) у трећем кварталу ове године, у односу на исти период 2012. године, износио 3,7 одсто, уз напомену да десезонирана серија података показује раст БДП-а у трећем кварталу ове године од 1,4 одсто у односу на претходни квартал.
Према његовим речима, посматрано по делатностима, у трећем кварталу 2013. године, у односу на исти период претходне године, значајан реални раст забележен је у секторима снабдевања електричном енергијом, гасом и паром - 20,5 одсто, информисања и комуникација - 12,5 одсто, прерађивачке индустрије - 8,7 одсто, као и у сектору рударства 8,3 одсто.
Значајан пад забележен је у сектору грађевинарства - 26 одсто, сектору саобраћаја -3,5 одсто и финансијских делатности и делатности осигурања - 2,7 одсто, саопштио је Божанић.
Посматрано по агрегатима употребе БДП-а, у трећем кварталу ове године, у поређењу са истим прошлогодишњим раздобљем, реалан раст забележен је код извоза робе и услуга (26,7 одсто), увоза робе и услуга (6,9 одсто), и издатака за финалну потрошњу државе (1,8 одсто), указао је он.
Реалан пад је, како је навео, забележен код следећих агрегата: бруто инвестиције у основне фондове - 10,3 одсто, издаци за финалну потрошњу домаћинстава - 2,1 одсто и издаци за финалну потрошњу непрофитних институција које пружају услуге домаћинствима - 1,7 одсто.
Божанић је рекао да је спољнотрговински дефицит Србије у првих 11 месеци ове године износио приближно 5,25 милијарди долара, што је 24,2 одсто мање него у истом периоду прошле године.
Према његовим речима, Србија је извезла робу у вредности од 13,39 милијарди долара, што је пораст од 30,6 одсто у односу на исти период 2012. године, а увезла за 18,63 милијарде, што представља повећање од 8,5 одсто.
Покривеност увоза извозом износила је 71,9 одсто и већа је од покривености у истом периоду претходне године, када је износила 58,6 одсто, истакао је он.
Божанић је саопштио да су главни спољнотрговински партнери у извозу, појединачно, били Италија, Немачка, Босна и Херцеговина, Руска Федерација и Црна Гора, док су главни спољнотрговински партнери у увозу, такође појединачно, били Италија, Немачка, Руска Федерација, Кина и Мађарска.
Спољнотрговинска робна размена, како је истакао, била је највећа са земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини, при чему земље чланице Европске уније чине 62,6 одсто укупне размене.
Други по важности партнер биле су земље ЦЕФТА споразума, са којима је забележен суфицит у размени у висини од 1,57 милијарди долара, додао је Божанић.
Он је рекао да су највеће учешће у извозу имала друмска возила, електричне машине и апарати, поврће и воће, обојени метали, житарице и производи на бази житарица, при чему извоз ових пет одсека чини 36,2 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу, како је прецизирао, јесу друмска возила, нафта и нафтни деривати, природни гас, електричне машине и апарати, као и медицински и фармацеутски производи, чији увоз чини 33,6 одсто укупног увоза. Одсек неразврстана роба, у који се сада укључује и роба на царинском складишту, има учешће у укупном увозу од 7,7 одсто, додао је он.
Према његовим речима, промет робе у трговини на мало од јануара до новембра ове године у сталним ценама мањи је за 5,6 одсто него у истом периоду прошле године.
У новембру 2013. године, у односу на новембар 2012. године, промет робе у трговини на мало у Србији већи је у сталним ценама за 3,1 одсто, док је у новембру, у односу на октобар, промет робе мањи у сталним ценама за 4,2 одсто, саопштио је Божанић.
Он је указао на то да је пад забележен у грађевинарству, осталим услужним делатностима, трговини на велико и мало и поправци моторних возила, док је индустријска производња у овој години имала раст физичког обима од 6,3 одсто.
Према његовим речима, стопа ризика од сиромаштва у 2012. години међу становницима Србије износила је 24,6 одсто, а у поређењу са 30 европских земаља, у које су убројане чланице ЕУ, Норвешка, Швајцарска и Исланд, наша земља је рекордер по стопи тог ризика.
Одмах иза Србије је Грчка са стопом од 23,1 одсто, а следе Румунија са 22,6 одсто, Шпанија са 22,2 одсто и Бугарска са 21,2 одсто, при чему најнижу стопу ризика има Исланд са 7,9 одсто, указао је директор Републичког завода за статистику.
Праг ризика од сиромаштва посматрано по приходима за једночлано домаћинство у Србији износи 13.680 динара, за домаћинство са двоје одраслих и једним дететом 24.624 динара, а за двоје одраслих и двоје деце 28.728 динара, прецизирао је Вукмировић.
Анкета је, како је навео, показала да су особе млађе од 18 година највише изложене ризику од сиромаштва, са учешћем од 30 одсто, док најнижу стопу ризика од сиромаштва имају особе старије од 65 година - 19,5 одсто.
Такође, највећу стопу ризика од сиромаштва имају људи у домаћинствима која чине две одрасле особе са троје или више издржаване деце - 44,4 одсто, као и самохрани родитељи са једним дететом или више издржаване деце - 36,2 одсто, истакао је он.
Према његовим речима, у зависности од радног статуса, код особа животне доби од 18 и више година најизложенији ризику од сиромаштва јесу незапослени - 48,7 одсто, док је најнижа стопа ризика од сиромаштва код запослених код послодавца - 6,4 одсто.
Код самозапослених лица та стопа износи 38,3 одсто, а стопа ризика од сиромаштва код пензионера износи 14,5 одсто, додао је Вукмировић.
Директор Републичког завода за статистику је подсетио на то да је анкета о приходима и условима живота први пут спроведена на територији Србије у периоду од 6. маја до 17. јуна ове године.
Вукмировић је саопштио да је анкетирано 6.501 домаћинство, односно 17.187 људи старих 15 и више година, и додао да је анкета, која је била анонимна, спроведена методом директног интервјуа са члановима домаћинства.
Спровођење овог истраживања, које се реализује једном годишње, како је истакао, јесте од посебног значаја имајући у виду да је оно засновано на стандардизованој методологији за све државе чланице Европске уније, чиме је обезеђена упоредивост података.
Он је нагласио да је стопа незапослености у Србији у октобру ове године износила 20,1 одсто, односно да бележи смањење у односу на април, када је била 24,1 одсто.
Стопа незапослености, која представља учешће незапослених у укупном броју активних становника, износила је 19,4 одсто за мушко и 21,2 одсто за женско становништво, прецизирао је Вукмировић.
Он је саопштио да је стопа незапослености у београдском региону износила 16,7 одсто, у Војводини 23,1 одсто, у региону Шумадије и западне Србије 18,6 одсто, а у региону јужне и источне Србије 22 одсто.
Према његовим речима, стопа запослености, која представља проценат запослених у укупном становништву старом 15 и више година, у октобру је износила 39,1 одсто, што у односу на април представља раст од 2,8 процентних поена.
Од тога, како је додао, стопа запослености за мушкарце износила је 46,2 одсто, а за жене 32,5 одсто.
Вукмировић је указао на то да је највећа стопа запослености забележена у региону Шумадије и западне Србије - 41,1 одсто, а затим и у региону јужне и источне Србије, где је износила 39,3 одсто.
У београдском региону ова стопа је износила 38,8 одсто, а у региону Војводине 37,3 одсто, додао је директор Републичког завода за статистику.
Он је рекао да је стопа неформалне запослености у октобру већа за 2,1 одсто у односу на април, док је за 2,4 одсто већа него у октобру претходне године.
Вукмировић је објаснио да стопа неформалне запослености представља проценат лица у укупном броју запослених која раде без формалног уговора о раду, и додао да радну снагу чине сва лица која раде макар један сат недељно, или активно траже посао у циљу стицања средстава за живот.
Он је рекао и да је анкета о радној снази спроведена у октобру, на узорку од приближно 8.700 домаћинстава на подручју Србије, и додао да је анкетирано укупно 25.048 људи.
Руководилац Одељења за истраживања домаћинства Владан Божанић указао је на то да је раст привредних активности у овој години условио и раст запослености и пад незапослености.
Божанић је навео да се по расту запослених истакао сектор пољопривреде, али и сви други сектори који су у 2013. години забележили раст.
Он је навео да је реални раст бруто домаћег производа (БДП) у трећем кварталу ове године, у односу на исти период 2012. године, износио 3,7 одсто, уз напомену да десезонирана серија података показује раст БДП-а у трећем кварталу ове године од 1,4 одсто у односу на претходни квартал.
Према његовим речима, посматрано по делатностима, у трећем кварталу 2013. године, у односу на исти период претходне године, значајан реални раст забележен је у секторима снабдевања електричном енергијом, гасом и паром - 20,5 одсто, информисања и комуникација - 12,5 одсто, прерађивачке индустрије - 8,7 одсто, као и у сектору рударства 8,3 одсто.
Значајан пад забележен је у сектору грађевинарства - 26 одсто, сектору саобраћаја -3,5 одсто и финансијских делатности и делатности осигурања - 2,7 одсто, саопштио је Божанић.
Посматрано по агрегатима употребе БДП-а, у трећем кварталу ове године, у поређењу са истим прошлогодишњим раздобљем, реалан раст забележен је код извоза робе и услуга (26,7 одсто), увоза робе и услуга (6,9 одсто), и издатака за финалну потрошњу државе (1,8 одсто), указао је он.
Реалан пад је, како је навео, забележен код следећих агрегата: бруто инвестиције у основне фондове - 10,3 одсто, издаци за финалну потрошњу домаћинстава - 2,1 одсто и издаци за финалну потрошњу непрофитних институција које пружају услуге домаћинствима - 1,7 одсто.
Божанић је рекао да је спољнотрговински дефицит Србије у првих 11 месеци ове године износио приближно 5,25 милијарди долара, што је 24,2 одсто мање него у истом периоду прошле године.
Према његовим речима, Србија је извезла робу у вредности од 13,39 милијарди долара, што је пораст од 30,6 одсто у односу на исти период 2012. године, а увезла за 18,63 милијарде, што представља повећање од 8,5 одсто.
Покривеност увоза извозом износила је 71,9 одсто и већа је од покривености у истом периоду претходне године, када је износила 58,6 одсто, истакао је он.
Божанић је саопштио да су главни спољнотрговински партнери у извозу, појединачно, били Италија, Немачка, Босна и Херцеговина, Руска Федерација и Црна Гора, док су главни спољнотрговински партнери у увозу, такође појединачно, били Италија, Немачка, Руска Федерација, Кина и Мађарска.
Спољнотрговинска робна размена, како је истакао, била је највећа са земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини, при чему земље чланице Европске уније чине 62,6 одсто укупне размене.
Други по важности партнер биле су земље ЦЕФТА споразума, са којима је забележен суфицит у размени у висини од 1,57 милијарди долара, додао је Божанић.
Он је рекао да су највеће учешће у извозу имала друмска возила, електричне машине и апарати, поврће и воће, обојени метали, житарице и производи на бази житарица, при чему извоз ових пет одсека чини 36,2 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу, како је прецизирао, јесу друмска возила, нафта и нафтни деривати, природни гас, електричне машине и апарати, као и медицински и фармацеутски производи, чији увоз чини 33,6 одсто укупног увоза. Одсек неразврстана роба, у који се сада укључује и роба на царинском складишту, има учешће у укупном увозу од 7,7 одсто, додао је он.
Према његовим речима, промет робе у трговини на мало од јануара до новембра ове године у сталним ценама мањи је за 5,6 одсто него у истом периоду прошле године.
У новембру 2013. године, у односу на новембар 2012. године, промет робе у трговини на мало у Србији већи је у сталним ценама за 3,1 одсто, док је у новембру, у односу на октобар, промет робе мањи у сталним ценама за 4,2 одсто, саопштио је Божанић.
-
Београд, 10. септембар 2024.Стабилност јавних финансија и наставак реформи приоритет
-
Београд/Сјамен, 10. септембар 2024.Огромно интересовање за српске производе у Кини
-
Београд/Сјамен, 8. септембар 2024.Месаровић отворила Национални павиљон Србије на ЦИФИТ-у
-
Београд/Сјамен, 7. септембар 2024.Месаровић на Кинеском међународном сајму инвестиција и трговине
-
Београд, 6. септембар 2024.Предузети кораци за повећање трговинске сарадње са Русијом
-
Београд, 6. септембар 2024.Потребна системска решења за домаћу кланичну индустрију
-
Београд, 6. септембар 2024.Нижа цена бензина у наредних седам дана
-
Крагујевац, 5. септембар 2024.Аграр и пољопривредна струка на „Шумадијском сајму...
-
Београд, 4. септембар 2024.Хладњачари готово у потпуности исплатили обавезе према...
-
Београд, 4. септембар 2024.Унапређење пољопривредне сарадње Србије и Русије