Међу тим активностима Гујон је издвојио изложбу „Сусрети са последњим Србима на Косову и Метохији“ фотографкиње Кетрин Купер у Паризу, учешће на Међународном конгресу слависта са више од 1.000 стручњака из 45 земаља, обележавање 100-годишњице проучавања србистике на Сорбони, представљање српског виртуелног музеја „Наслеђе Србије“ на Експо павиљону у Осаки, као и подизање споменика српским војницима страдалим у Првом светском рату на Малти.
Он је додао да су у оквиру тих активности угошћени постдипломци са Харварда и млади лидери из Француске, одржано предавање о српско-мађарским односима на Mathijas Korvinus kolegijumu у Будимпешти и разговарано са 30 редитеља из 12 земаља о очувању националне кинематографије, нагласивши да све ове активности потврђују да Србија има шта да каже и да је свет спреман да је чује.
Србија данас има снажан глас, јасну поруку и уверљива дела која ту поруку прате, наратив о српском народу се снажно мења и то набоље, рекао је Гујон и додао да се током бројних међународних путовања и сусрета са страним новинарима и друштвеним актерима уверио у то да људи широм света желе да чују и другу страну приче о Србији.
Он је оценио да међународна јавност реагује другачије када се Србија представи кроз чињенице, културу, уметност, хуманитарни рад и историјске везе.
Већем самопоуздању Србије и промени њеног имиџа допринело је и то што је председник Александар Вучић покренуо важне иницијативе и пројекте за очување културе сећања, рекао је Гујон и подсетио на то да је председник Вучић омогућио оснивање Канцеларије за јавну и културну дипломатију, која је 2025. године имала много активности.