Поповић је говорио на отварању конференције „Однос манастира Ватопед и православних Срба на размеђу прошлости и садашњости“, организоване поводом тога што је једна од највећих светиња православног света, Часни појас Пресвете Богородице, стигао у Београд из тог манастира на Светој Гори.
Министар је навео да су у Ватопеду, где је духовно узрастао Свети Сава, постављени темељи српске духовности, државности и светосавског идентитета, додавши да је одатле започето велико дело изградње и обнове Хиландара, што је омогућило српском народу да добије свој манастир на Светој Гори.
Према његовим речима, Свети Сава је у овом манастиру боравио више од дванаест година, а заједно са својим оцем, Светим Симеоном Мироточивим, био је један од највећих ктитора ове светиње.
Он је изразио задовољство због тога што српски народ у овим благословеним данима има прилику да, уз долазак Часног појаса Пресвете Богородице у Београд, још снажније осети историјско-духовну везу Србије, Хиландара и Ватопеда.
Поповић је истакао да Часни појас Пресвете Богородице сведочи о вековној повезаности Србије и Свете Горе, и додао да је у временима великих изазова и искушења нарочито важно чувати духовно јединство, историјско памћење и свест о значају наших светиња.
На отварању конференције, коју су у Палати Србија организовали Кабинет министра Поповића, Православни богословски факултет и Српска православна црква, говорили су и патријарх српски Порфирије и игуман манастира Ватопед Јефрем.
На скупу су учествовали истакнути универзитетски професори и научни сарадници из области теологије, историје, византологије и уметности, који су осветлити духовне, историјске, правне и културне везе светогорског манастира Ватопед и српског народа кроз векове.