Ови прописи имају за циљ смањење загађења, унапређење енергетске ефикасности и обезбеђивање равноправнијег положаја српске индустрије на домаћем и међународном тржишту.
Такође, они уводе механизме који ће подстаћи компаније да улажу у обновљиве изворе енергије, зелену градњу и декарбонизацију индустрије, при чему се очекује да ће допринети чистијем ваздуху и смањити ризике по здравље грађана, обезбедити фер услове између домаћих произвођача и увозника и приближити Србију европским климатским политикама и тржишту Европске уније.
Циљ Министарства финансија, као предлагача закона, јесте да подржи компаније које улажу у зелену транзицију и истовремено заштити здравље грађана и привреду.
Кључне новине су порез на емисије GHG који се односи на велике индустријске емитере (цемент, ђубрива, гвожђе и челик, алуминијум, енергетика). Електроенергетски субјекти који инвестирају у зелене пројекте могу да остваре порески кредит до 80 одсто своје обавезе.
Такође, порез на увоз угљенично интензивних производа примењује се на увоз гвожђа, челика, цемента, ђубрива и алуминијума. Увозници ће плаћати у складу са емисијама уграђеним у производњу увезене робе, али ће моћи да користе пореске кредите ако је у земљи порекла већ плаћена накнада за емисије. Обавеза се односи само на увознике који увозе више од пет тона обухваћених производа.
Министарство је дефинисало и шта добијају грађани и привреда. Како је ова обавеза већ дефинисана прописима ЕУ, а умањује се за износ плаћен у Србији, средства која би завршила у буџету ЕУ на овај начин остају у Србији и користе се за чистију животну средину и здравији живот, више инвестиција у зелене пројекте и енергетску ефикасност, јачање конкурентности српске индустрије на ЕУ тржишту и заштиту домаћих произвођача од нелојалне конкуренције из увоза.
Јавна расправа ће трајати 20 дана и обухватиће два округла стола и два онлајн састанка са заинтересованом јавношћу, наводи се у саопштењу и додаје да је предвиђено да закони почну да се примењују од 1. јануара 2026. године.