Ђедовић Хандановић je, на Самиту Фајненшал тајмса о енергетској транзицији у Атини, навела дa готово све земље имају сличне циљеве у енергетском сектору – већу енергетску безбедност и сигурност, декарбонизацију производње електричне енергије и транспорта, диверсификацију извора и рута снабдевања енергентима.
Такође, како је додала, све земље се суочавају са сличним изазовима, нестабилним геополитичким контекстом који има финансијске последице, што доводи до поремећаја у ланцима снабдевања и прекидима транспортних праваца у условима растуће потрошње енергената.
Наша привреда је изграђена на фосилним горивима, док нам је циљ, према стратешким документима које смо усвојили у претходне две године, да декарбонизујемо енергетски сектор на одржив начин и постигнемо нулту емисију штетних гасова до 2050. године, објаснила је министарка.
Према њеним речима, Југоисточна Европа мора више да сарађује са суседним земљама и ЕУ, да разматра и нове технологије, попут малих модуларних нуклеарних реактора, да би превазишла ове изазове и одрживо спровела енергетску транзицију.
Ђедовић Хандановић је, на панелу посвећеном стратешким увидима о енергетским политикама у источном Медитерану и Југоисточној Европи, рекла да Србија и у гасном сектору и на преносној мрежи активно ради на повезивању са суседима, јачајући енергетску безбедност и регионалну сарадњу.
Она је нагласила да посебно важну улогу имају нове гасне интерконекције са Северном Македонијом и Румунијом, које треба да изградимо у наредне три године, нов нафтовод ка Мађарској, завршетак Трансбалканског коридора који нас на преносној мрежи повезује са Румунијом, БиХ, Црном Гором и Италијом и Панонски коридор ка Мађарској.
Министарка је навела да у гасном сектору ЕУ поставља изазове и пред своје чланице, попут Мађарске и Словачке, али и земље које су на путу приступања.
Србија, како је истакла, води независну политику која грађанима доноси највише стабилности у погледу цена и снабдевања гасом и наставиће борбу да остане независна и има више извора и рута снабдевања које дају додатну сигурност.
Она је подсетила на то да нас чека нов дугорочни гасни аранжман са Руском Федерацијом, али и нове гасне интерконекције са Румунијом и Северном Македонијом, да бисмо имали већу сигурност, више алтернатива и боље цене.
Док су инвестиције приватног сектора посебно важне у сектору обновљивих извора енергије (ОИЕ), јавни сектор има водећу улогу у обезбеђивању капацитета за балансирање, навела је министарка и указала на то да је најважнији пројекат у том смислу изградња РХЕ Бистрица, капацитета око 650 мегавата, која треба да почне наредне године.
Такође, како је додала, ЕПС-ов портфолио ће од ове и у наредних неколико година постати значајно „зеленији“ изградњом више од 1 GW соларних електрана са 200 MW батеријских складишта, што је један од највећих европских ОИЕ пројеката.
Она је подвукла да у извештају Енергетске заједнице Србија има лидерску позицију у сектору електроенергетике и ОИЕ, и додала да је наша земља највише напредовала у процесу спајања тржишта.
Према њеним речима, очекује се да ће Србија бити међу првим земљама које ће спајање са тржиштем електричне енергије ЕУ, конкретно са Мађарском, спровести током 2026. године и бити узор другима у региону.
Током Самита о енергетској транзицији, Ђедовић Хандановић је разговарала и са министарком за климатска питања из Министарства за енергетску безбедност и нулту емисију из Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске Кери Мекартни о декарбонизацији енергетског сектора.