Кључне теме разговора биле су диверсификација извора и праваца снабдевања нафтом и гасом, гасна инфраструктура, имплементација пакета електричне енергије и спајање са тржиштем електричне енергије ЕУ, као и ситуација са снабдевањем енергентима услед сукоба на Блиском истоку.
Ђедовић Хандановић је нагласила да је ЕУ наш најзначајнији партнер у многим пољима, подсетивши на то да смо у претходне три године остварили значајан напредак у реформама енергетског сектора и усклађивању са прописима ЕУ уз преношење пакета за електричну енергију и усвајање Закона о гасу, нафти и обавезним резервама крајем прошле године.
Диверсификовали смо снабдевање гасом изградњом интерконекције Србија–Бугарска, преко које добијамо гас из Азербејџана. Алтернативе за снабдевање су нам важне ради сигурности у случају поремећаја, указала је министарка.
Она је поручила да је наш основни циљ да имамо довољно енергената и стабилно снабдевање, уз цене које грађани могу да приуште и које успевамо да држимо под контролом.
Како је подсетила, припрема се и изградња гасних интерконектора са Северном Македонијом и Румунијом, а основано је и ново предузеће „Гас инфраструктура“ које је надлежно за изградњу пројеката у гасном сектору као и управљање гасном инфраструктуром.
Припреме за изградњу интерконектора са Северном Македонијом добро напредују, рекла је она и најавила да ће радови започети у рану јесен, док је за целу деоницу – од границе преко Врања и Лесковца до Орљана, обезбеђено финансирање из сопствених средстава.
Ђедовић Хандановић је поручила да ће се изградњом интерконектора и гасовода, којима ћемо се повезати са подземним складиштима гаса, ојачати снабдевање са источног коридора са Румунијом, додавши да ће планирани гасоводи бити прилагођени и за транспорт водоника.
Према њеним речима, проширењем подземног складишта гаса Банатски Двор и изградњом новог подземног складишта гаса Тилва, које би било капацитета 300 милиона кубика, капацитети за складиштење гаса у Србији ће се повећати на милијарду кубика.
Дугорочно нам је циљ да имамо две милијарде кубика у складишном простору за гас, како бисмо бар половину наше потрошње могли да ускладиштимо у Србији, рекла је министарка.
Она је навела да се са Светском банком воде разговори о ширем пројекту за јачање и изградњу унутрашње гасне инфраструктуре, уз улагање од милијарду евра, које је важно и за диверсификацију.
Важна нам је и подршка ЕУ за развој и изградњу унутрашње гасне инфраструктуре, који су предуслов за даљу диверсификацију извора и праваца снабдевања гасом, навела је Ђедовић Хандановић и подсетила на то да је Србија прва у региону испунила све предуслове за спајање са тржиштем електричне енергије у ЕУ.
Како је истакла, очекује се верификација од европских институција у најкраћем року, јер смо испунили све што је било потребно са наше стране да спојимо наше тржиште електричне енергије са оним у ЕУ.
Министарка је оценила да је то важно и за земље чланице, због размене електричне енергије која иде преко Србије и која је битна за стабилност снабдевања и све регионалне оператере преносног система.
Ђедовић Хандановић је нагласила да држава надгледа цене нафтних деривата, да су на снази конкретне мере којима су стабилизоване цене, као и да ће се доносити нове мере како би цене остале разумне и снабдевање поуздано, упркос томе што на берзама цене непрестано расту.
Санкције НИС-у су велики изазов, посебно у ситуацији када је свет у нафтној кризи због сукоба на Блиском истоку. За нас је од круцијалне важности да рафинерија настави да ради како бисмо имали стабилно снабдевање, подвукла је она.
Повећали смо државне резерве деривата и имамо их за близу 80 дана просечне летње потрошње. Многе компаније из региона купују од НИС-а, он је повећао производњу и за сада је снабдевање стабилно, нагласила је министарка.
Према њеној оцени, јако је важно да се што пре заврше преговори око власништва, како би НИС био скинут са листе санкција.
Она је рекла да се очекује повратна информација од Мађарске на тему међудржавног споразума, док они упоредо преговарају са руском страном о промени власништва, за шта је рок, који је дефинисала америчка Канцеларија за контролу имовине – 22. мај.
Србија је подржала захтев НИС-а за продужење лиценце за рад и после 17. априла, када тренутна истиче, закључила је Ђедовић Хандановић.
У раду Радне групе су учествовали и амбасадор ЕУ у Србији Андреас фон Бекерат, Кристина Лобило Бореро, директор Директората за енергетику, представници Европске комисије, као и представници делегације ЕУ у Србији.
Андреас фон Бекерат је навео да је радна група одличан формат за разговоре о сарадњи Србије и ЕУ.
Енергетика је због геополитичке ситуације у фокусу свуда и важно је да разговарамо како ЕУ може да подржи напоре Србије да настави са стабилним снабдевањем и диверсификацијом извора и праваца снабдевања нафтом и гасом. То је једно од поља где је остварен конкретан и видљив напредак у реформама, рекао је он.