Ђедовић Хандановић је истакла да је свет поново суочен са енергетском кризом, смањеном производњом нафте и поремећеним ланцима и рутама снабдевања, али да је ситуација у Србији стабилна.
Према њеним речима, до сада је одржана стабилност снабдевања нафтним дериватима, пажљиво се надгледа стање на тржишту и предузимају мере да енергетски сектор остане отпоран на спољашње шокове.
Министарка је нагласила да снабдевање неће бити угрожено све док ради Рафинерија нафте у Панчеву, наводећи да сада имамо дизела за 89 дана наших потреба, док је производња у Рафинерији 330.000 тона месечно, што је близу максимума.
Циљ државе, како је истакла, јесте да се одржи несметано снабдевање, да цене горива не расту као у другим земљама, да буду прихватљиве за грађане и да се не угрозе нафтне компаније које послују у Србији.
Она је указала на то да је за постизање наведеног циља спроведено више мера, међу којима је уступање 40.000 тона дизела из државних резерви нафтним компанијама.
Министарка је објаснила да се државне резерве користе како не би дошло до несташица и да би се цене на пумпама одржале прихватљивим за грађане, уз напомену да се упоредо обнављају државне резерве и купују нове количине којима се пуне резерве.
У последње три године, како је навела, удвостручене су резерве дизела, резерве бензина повећане су два пута, а укупан ниво обавезних резерви подигнут је за 79 одсто.
Ђедовић Хандановић је, поводом санкција НИС-у и преговора о промени власништва над овом компанијом, објаснила да се упоредо воде преговори између Србије са потенцијалним купцем о условима уговора између акционара и разговори са Канцеларијом за контролу стране имовине Сједињених Америчких Држава.
Преговори са Мађарском, како је оценила, напредују, а тренутно се усаглашавају детаљи у вези са уговором између акционара, све у циљу максималне заштите интереса државе, будући да је НИС једна од најважнијих компанија у земљи.
Министарка је подсетила на то да Србија жели да повећа учешће за пет одсто, али да ће то бити могуће тек када се заврше преговори „Гаспромњефтаˮ и МОЛ-а.
Она је напоменула да увек постоји политичка димензија преговора, коју је тешко предвидети, додајући да су преговори између купца и продавца одржани током викенда у Русији, а да је држава у сталној комуникацији са продавцем, купцем и америчком администрацијом.
Према њеним речима, ситуација са снабдевањем гасом је стабилна и инвестиције у изградњу гасне инфраструктуре напредују.
Гасни аранжман са „Гаспромомˮ је продужен до јуна, по веома повољним условима какве смо и до сада имали, указала је министарка и поновила да су сва складишта гаса пуна и у Србији и у Мађарској, чиме је обезбеђена сигурност снабдевања по приступачним ценама у наредном периоду, а стабилне су и испоруке гаса из Азербејџана.
Са Светском банком преговарамо о фазном програму финансирања за изградњу унутрашње гасне инфраструктуре и складишта којим ћемо повећати капацитете гасне мреже у Србији, самим тим и капацитет коришћења гасних интерконектора које градимо са Северном Македонијом и Румунијом, чиме ћемо диверзификовати снабдевање природним гасом, навела је Ђедовић Хандановић.
На састанку је истакнуто да транформација „Електропривреде Србијеˮ добро напредује и да ће бити завршена ове године.
Такође, наведено је да је изменама прописа прошле године омогућено малим компанијама да пређу на гарантовано снабдевање и тако смање трошкове електричне енергије, а упоредо се наставља и брига о угроженим домаћинствима.
Министарка је пренела да је у ЕПС-у финансијско стање стабилно, да нема кредита за ликвидност, уз 100 одсто реализацију инвестиција у сектору угља у 2025. години.
Према њеним речима, производна постројења су све старија, а изазови све већи, укључујући примену Механизма прекограничног усклађивања цене угљеника (CBAM).
Примарни циљ у сектору електричне енергије јесте да градимо нове производне капацитете и повећавамо енергетску ефикасност на страни потрошње, истакла је Ђедовић Хандановић и додала да се уједно води рачуна и о најугроженијим грађанима, те је ове грејне сезоне 193.000 домаћинстава имало попуст на рачунима за електричну енергију, гас или грејање.
Она је навела да је степен наплате дуговања према „Електропривреди Србијеˮ и „Србијагасуˮ благо напредовао у односу на претходну годину, док изазов представља наплата дуговања наслеђених из прошлости.
Састанку у оквиру посете Мисије ММФ-а присуствовали су и директори енергетских предузећа и стални представник ММФ-а у Београду Лев Ратновски.