Ђедовић Хандановић је на састанку, на којем је било речи и о спајању тржишта електричне енергије Србије са тржиштем ЕУ и сигурности снабдевања енергентима, указала на то да ће, према Реформској агенди, ЕУ кроз бесповратна средства подржати реформске мере у сектору енергетике са 292 милиона евра до краја 2026. године.
Она је истакла да је Србија испунила све реформске мере из електроенергетског сектора које су биле предвиђене до краја 2024. године и пренела директиве из Трећег енергетског пакета за гас и електричну енергију у свој законадавни оквир.
Прешли смо дугачак пут и након корака које треба да предузму европске институције, моћи ћемо и да спојимо наше тржиште са тржиштем електричне енергије ЕУ, истакла је министарка.
Према њеним речима, до краја јуна ћемо заокружити законодавни оквир и Србија ће бити прва земља која ће се енергетски умрежити са ЕУ, пре званичног чланства у Унији.
То не би било могуће без проактивности са наше стране и техничке и експертске подршке из ЕУ. Као што постоје европски саобраћајни коридори, тако постоје и енергетски, и спајање тржишта ће за нас бити прекретница, која ће додатно допринети сигурности снабдевања грађана и привреде, поручила је Ђедовић Хандановић.
Она је подсетила на то да је гасна интерконекција Србија-Бугарска потпуно функционална и да су током претходне грејне сезоне повећане испоруке гаса из Азербејџана.
Министарка је предочила да напредују припреме за изградњу нових гасних интерконекција са Северном Македонијом и Румунијом, које ће додатно диверсификовати снабдевање гасом.
Ђедовић Хандановић је рекла да се очекује да се за гасну интерконекцију Србија-Северна Македонија ускоро заврши студија изводљивости, коју финансира ЕУ, док се паралелно гради унутрашња гасна инфраструктура од Врања до границе, која је неопходна да би интерконектор био у пуној функцији када буде изграђен.
Експертски тимови гасних компанија из Србије и Румуније су у комуникацији како би се усагласили технички детаљи око гасне интерконекције Србија-Румунија, а са обе стране су обезбеђена финансијска средства за изградњу. Овај интеконектор нам је важан и за гасификацију једног дела источне Србије, навела је она.
Министарка је подсетила на то да је после 11 година сертификован „Транспортгас” као независни оператер система, што је похвалила и Енергетска заједница.
Она је, говорећи о таксама за угљеник, навела да Србија спроводи анализе и да је потребно више времена за дефинисање адекватног модела за опорезивање CO2.
Сматрамо да предложена ЕУ регулатива може да се прилагоди и модификује на корист свих, када је у питању овај регион. Србија је завршила и успоставила систем за мерење емисија CO2, што је предуслов за увођење опорезивања, објаснила је министарка.
Према њеним речима, сада завршавамо анализе о томе како би увођење ове накнаде утицало на различите индустрије, а наш предлог ћемо представити Енергетској заједници.