Потписивање Меморандума, које је одржано у Музеју Николе Тесле уз присуство амбасадора САД у Србији Кристофера Хила, уједно је и почетак заједничког програма едукације становништва о енергетској ефикасности.
Заједничка едукативна кампања осмишљена је тако да кроз практичне савете о начинима уштеде помогне домаћинствима да смање потрошњу енергије и уштеде новац, а као инспирација за програм коришћен је лик Николе Тесле.
Ђедовић је објаснила да ће се сарадњом са УСАИД на пројекту „Боља енергија“ радити на томе да се енергетска ефикасност додатно учврсти као нови извор енергије, кроз развој механизама за повећање мера енергетске ефикасности, праћење и контролу резултата, али и путем свеобухватне едукације становништва и подизања свести о томе да је расипање енергије апсолутно недопустиво, нарочито у време глобалне енергетске кризе.
Према њеним речима, стимулативне мере Владе у погледу рационалне употребе енергије до сада су дале одличне резултате – уштеда у потрошњи електричне енергије у октобру износила је 15 одсто, у новембру седам, док су грађани у децембру потрошили 9,4 одсто мање електричне енергије него у истом месецу 2021. године.
На тај начин, како је додала, право на попуст остварило је скоро 1,4 милиона домаћинстава, односно 44 одсто, и то највише у Београду, Шапцу, Новом Саду, Сомбору и Нишу.
Она је нагласила да је зато важно да се настави са едукацијом грађана и привреде како би сви заједно имали бенефите од рационалне употребе енергије и енергената.
Хил је, поздрављајући партнерство УСАИД и Министарства рударства и енергетике, рекао да не може да замисли боље место, нити бољи тренутак за формализацију партнерства у енергетици од Музеја Николе Тесле, у години у којој се обележава 80 година од смрти великог научника.
Никола Тесла је човек који нас и данас инспирише не само кроз допринос науци, већ и начином на који је приближио наше две земље, указао је Хил и поручио да ће се и у будућности снажно радити на јачању партнерства са Србијом.
Директорка УСАИД пројекта „Боља енергија“ Лена Братић објаснила је да је енергетска транзиција уствари транзиција читавог друштва, а не само његових сегмената.
У средишту енергетске транзиције су грађани који су главни потрошачи енергије, њихова едукација и информисање, као и изградња капацитета за енергетску ефикасност на свим новоима, а успостављање одрживог механизма финансирања и креирање програма сигурносне мреже за оне којима је потребна, суштински су делови за успешну енергетску транзицију, закључила је Братић.
УСАИД програм „Боља енергија“, вредан 10 милиона долара, покренут је крајем 2021. године и фокусиран је на помоћ у побољшању енергетске ефикасности на општинском нивоу и повећање коришћења обновљивих извора енергије.
Програм се већ спроводи у више градова Србије, укључујући Ниш, Сомбор, Ваљево, Књажевац и Панчево.
У Србији се у домаћинствима, јавном и комерцијалном сектору, утроши око 50 одсто финалне потрошње енергије. Просечна потрошња топлотне енергије по квадратном местру годишње је око два пута већа од просека у земљама чланицама Европске уније.
Због тога ће у наредном периоду бити изузетно важно да се у овом сегменту потрошње енергије спроведу мере унапређења енергетске ефикасности како би се смањили непотребни трошкови и унапредило стање у енергетском сектору.
Само у сектору домаћинстава у наредном периоду требало би да се оствари око 23 одсто овог циља, док највећи изазов за унапређење енергетске ефикасности представљају домаћинства, посебно она у стамбеним зградама.