Министарство финансија Владе Републике Србије саопштило је да снажни заштитни механизми Србије - умерен јавни дуг, високе девизне резерве и стабилан банкарски систем - пружају чврсту основу за суочавање са поновљеним шоковима, један је од данас објављених закључака делегације Мисије Међународног монетарног фонда (ММФ), која је завршила посету Србији.
П:
О:
Читај ми
Србија добила подршку од ММФ-а да настави реформе
Београд,
6. мај 2026.
Први потпредседник Владе Републике Србије и министар финансија Синиша Мали је посету Мисије ММФ-a оценио као веома важну, јер је Србија од једне реномиране међународне финансијске институције добила подршку да настави реформе и одржи постојеће мекроекономске резултате.
Мали је рекао да су завршени разговори са ММФ-ом, а објављени ставови су потврда да је Србија на правом путу, да су мере наше економске политике у кризним годинама препознате као адекватне и подстицајне за даљи привредни раст, упркос свим светским актуелним дешавањима.
Прихватамо критике, али нам и похвале много значе у даљем раду, додао је Мали.
У саопштењу ММФ-а се наводи да су представници делегације ММФ-а и власти Србије постигле договор о трећој ревизији Инструмента за координацију политика (ПЦИ), који потом одобрава Извршни одбор ММФ-а, након чијег разматрања се доноси одлука о завршетку ревизије.
Као и друге земље, Србија се суочава са значајним изазовима услед рата на Блиском истоку.
Рат утиче на економију кроз више цене енергената и повећану неизвесност која утиче на приватне инвестиције и потрошњу.
Очекује се раст од око 2,75 процента у 2026. години, уз повећање на четири процента у 2027. години, уз подршку раста реалних прихода, нових извозних капацитета у прерађивачком сектору, опоравка пољопривредне производње, инвестиција у инфраструктуру и енергију, као и туризма повезаног са Експом, наводи ММФ у данас објављеном саопштењу.
У саопштењу се додаје да Србија напредује у фискално-структурним реформама, са посебним освртом на чињеницу да је објављена прва актуарска анализа пензионог система, те да је у припреми први извештај о пореским расходима, уз спровођење кључних препорука из прошлогодишње процене фискалне транспарентности ММФ-а.
Како се наводи, ММФ подржава Пореску управу Србије у решавању кадровских ограничења, унапређењу дигитализације и јачању наплате ПДВ-а.
Такође, ММФ пружа техничку помоћ за унапређење управљања јавним инвестицијама, што би требало да омогући систематску анализу трошкова и користи за све нове пројекте као основ за транспарентан и ефикасан избор пројеката.
Стручњаци ММФ-а оценили су у саопштењу да ће раст бити негативно погођен преливањем ефеката рата на Блиском истоку током 2026. године, пре него што ојача у 2027. години, уз подршку активности у вези са Експом.
Први потпредседник Владе је навео да стално истичемо да је Експо наша шанса за даљи раст, као и сва планирана улагања у вези са организацијом те манифестације.
Свакој земљи је сада потребан нови извор раста, а Србија је свој створила радом, ангажовањем и, коначно, добијањем организације овог догађаја у јакој конкуренцији, што ће нам бити основни мотор раста у наредним годинама, указао је први потпредседник Владе.
Мали је нагласио да је Србија посвећена ограничењу фискалног дефицита на три процента БДП-а у периоду 2026–2027. године, као и посебним фискалним правилима за плате у јавном сектору и пензије.
Смањење акциза на гориво у марту–априлу 2026. ублажило је шок раста цена нафте, али би требало да буду укинута у скоријем периоду како би се избегло дуготрајно субвенционисање енергије и очувала фискална одрживост, препоруке су стручњака ММФ-а.
Они истичу да су прогнозе подложне „неуобичајено високом нивоу неизвесности“, што се односи на, како се наводи, даљу ескалацију сукоба на Блиском истоку и додатне поремећаје на енергетским тржиштима.
Очување разборите и предвидиве макроекономске политике остаје кључно за одржавање кредибилитета и ублажавање ризика, закључак је стручњака ММФ-а.
Мисија ММФ-а, коју је предводила Анет Кјобе, боравила је у Београду од 22. априла до 5. маја поводом треће ревизије актуелног нефинансијског аранжмана у виду Инструмента за координацију политика (ПЦИ), наводи се у саопштењу.
-
Београд, 5. мај 2026.НИС кључна компанија за сигурност снабдевања нафтним дериватима
-
Крагујевац, 30. април 2026.Државни дата центар у Крагујевцу добио нови суперкомпјутер
-
Београд/Минералне Воде, 30. април 2026.Додатно повезивање српских и руских компанија кроз заједничке...
-
Београд/Минералне Воде, 30. април 2026.Јачање извоза српских прехрамбених производа на тржиште Русије
-
Београд/Минералне Воде, 29. април 2026.Значајан простор за унапређење сарадње са Русијом у аграрном...
-
Београд, 28. април 2026.Држава вратила у посед пољопривредно земљиште у Сиригу и Ченеjу
-
Честерег, 25. април 2026.Пољопривреда темељ развоја сеоских средина
-
Београд, 24. април 2026.Oдржана стабилност снабдевања нафтним дериватима
-
Београд, 23. април 2026.Србија и Израел опредељени за јачање пољопривредне сарадње
-
Београд, 22. април 2026.Велики потенцијал хортикултуре за раст аграрног сектора Србије