Станивуковић је поручио да је Србија чврсто на европском путу, а да је први и основни циљ наше спољне политике, као и приоритет, пуноправно чланство у Европској унији, због чега је подршка Европске комсије и држава чланица од изузетног значаја.
Он је нагласио да је Србија спремно дочекала глобалну економску кризу и изазове које је проузроковала ситуација у Украјини, пре свега, захваљујући одговорној економској политици и фискалној консолидацији, спроведеним структурним реформама и добро усмереним инвестицијама.
Државни секретар Министарства је навео да је у првом кварталу Србија остварила рекордни економски раст од 4,3 одсто, а пројектован је раст од 3,9 процената.
У другом кварталу процена је да ће раст бити 3,7 одсто, са могућношћу да се достигне преткризни раст од око 4,5 процената у 2022. и 2023. години. Такође, у две године пандемије, Србија је била једна од најбрже растућих економија Европе, навео је он.
Према његовим речима, упркос благом паду од 0,9 одсто у 2020. години, реални раст БДП-а 2021. години достигао је 7,4 процената, при чему је снажан скок забележен у услужном, грађевинском сектору и индустријској производњи.
Јавни дуг је у потпуности под контролом, на нивоу од 52,1 одсто, што је далеко од нивоа који прописује Мастрихт, нагласио је он и додао да су и фискални резултати у првом кварталу бољи од планираних.
Станивуковић је указао на то да су добри резултати препознати од стране међународних финансијских институција, уз напомену да је, према прелиминарним подацима, од почетка године до 20. априла бруто прилив страних директних инвестиција (СДИ) износио 594,2 милиона евра.
То показује да страни инвеститори нису одустали од улагања у нашој земљи, без обзира на глобалну кризу. Ми ћемо као одговорна влада наставити да се боримо за сваку нову фабрику и свако ново радно место, истакао је он.
Он је подсетио на то да је незапосленост у 2021. години била 11,1 одсто, што је мање него у периоду пре избијања пандемије, нагласивши да се тренд смањења незапослености наставља, што је потврдила и најновија прогноза ЕК.
На основу поменутих индикатора, можемо видети економску снагу наше земље и стабилност јавних финансија, упркос чињеници да се попут остатка света суочавамо са небројеним изазовима и проблемима, који се односе на енергетску кризу и раст цена на глобалном нивоу, објаснио је државни секретар.
Када су у питању енергенти, целу Европу, али и читав свет, очекује веома тешка зима. Ми смо набавили дизел и сирову нафту и донели одлуку о привременом смањењу акциза за 20 одсто у априлу, као и за 15 одсто у мају, уз ограничавање цена на бензинским пумпама, предочио је он.
Станивуковић је рекао да је Влада у циљу превазилажења економских изазова које је проузроковао конфликт у Украјини усвојила меру која се односи на рефинансирање зајмова из прве гарантне шеме и зајмовима из друге гарантне шеме, допуштајући дужи период отплате.
Државни секретар Министарства је објаснио да се та мера односи на 1.400 предузећа која послују са Украјином и Русијом, истакавши да ће држава учинити све да грађани осете што мање последица глобалне кризе, као и да се обезбеди довољан раст како би расле плате и пензије.
Састанку у Бриселу присуствовала је и гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић.