Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде у Влади Републике Србије проф. др Драган Гламочић изјавио је данас да је у 2026. години аграрни буџет достигао рекордних 147,5 милијарди динара, што представља 7,2 одсто укупног буџета Србије.
Било да имате питање, коментар, сугестију или било какав проблем који је у оквиру надлежности Владе, пошаљите нам своју поруку и потрудићемо се да вам одговоримо у најкраћем року. Уколико ваш проблем излази из оквира наших овлашћења, проследићемо поруку надлежној институцији.
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде у Влади Републике Србије проф. др Драган Гламочић изјавио је данас да је у 2026. години аграрни буџет достигао рекордних 147,5 милијарди динара, што представља 7,2 одсто укупног буџета Србије.
Гламочић је на стручном предавању на тему подстицаја, дигитализације и примене вештачке интелигенције у пољопривреди, које је ресорно министарство организовало у оквиру 93. међународног пољопривредног сајма у Новом Саду, прецизирао да подстицаји намењени пољопривредницима у 2026. години износе 124 милијарде динара, што је чак четири пута више него у 2012. години.
Он је објаснио да је убрзање исплате подстицаја један од приоритета Министарства, а да је циљ да средства стижу брзо и ефикасно до пољопривредних произвођача, јер они само тако могу сигурно да планирају производњу и развој својих газдинстава.
Према његовим речима, Министарство је већ исплатило више од 53 милијардe динара, односно 48 одсто од укупног буџета, што је три пута више него у исто време прошле године, а донето је и више од 350.000 решења и подржано преко 330.000 корисника.
Министар је, говорећи о модернизацији пољопривреде, посебно указао на значај система еАграр, који је омогућио једноставније пријаве, бржу обраду захтева и исплату средстава, као и већу транспарентност.
Гламочић је подсетио на то да су ове године враћене и поједине мере подршке које претходних неколико година нису биле доступне, укључујући подстицаје за производњу садног материјала, изградњу дестилерија, опремање винарија и друге инвестиције значајне за развој пољопривреде и сеоских подручја.
Он је, такође, нагласио да дигитализација и вештачка интелигенција постају неизоставан део савремене производње, а нове технологије помажу пољопривредницима у анализи земљишта, праћењу временских услова, рационалнијем коришћењу воде, ђубрива и заштитних средстава, али и у доношењу бољих производних одлука.
Министар је указао на то да је држава на време препознала значај улагања у дигиталну инфраструктуру и дата центре, који данас омогућавају стабилан и ефикасан рад система као што је еАграр, али и обраду великог броја података неопходних за функционисање савремене пољопривреде.
Током предавања, на којем су представљене актуелне и будуће мере подршке, процес дигитализације аграра и планови за даљи развој пољопривреде у Србији, било је речи и о ИПАРД III програму, кроз који је обезбеђен инвестициони потенцијал вредан више од 580 милиона евра за механизацију, модернизацију пољопривредне производње, прерађивачке индустрије и развој села.
Гламочић је посебно истакао да су жене све важнији носиоци пољопривредних газдинстава и један од кључних стубова развоја села.
Држава наставља да пружа подршку женама у аграру кроз повољније кредите и подстицаје, са циљем економског оснаживања жена и очувања живота у сеоским срединама, поручио је министар.