П:
О:
Читај ми
Настављен раст спољнотрговинске робне размене
Београд,
28. децембар 2006.
Републички завод за статистику саопштио је да је укупна спољнотрговинска робна размена Републике Србије за период јануар-новембар 2006. године износила 17.582,3 милиона долара, што чини пораст од 30,5 одсто у односу на исти период прошле године.
Изражено у еврима, спољнотрговинска робна размена Србије за период јануар-новембар ове године износила је 14.036,2 милиона евра, што је пораст од 29,9 одсто у поређењу са истим периодом претходне године.
Извезено је робе у вредности од 5.783,1 милион долара, што је више за 44 одсто када се упореди са истим периодом 2005. године, а увезено је робе за 11.799,1 милиона долара, што је више за 24,7 одсто у односу на исти период претходне године.
Извоз робе изражен у еврима имао је вредност од 4.614,3 милиона, што чини повећање од 43,5 одсто у поређењу са истим прошлогодишњим периодом, док је увоз робе имао вредност од 9.421,9 милиона, што је више за 24,1 одсто у односу на исти период 2005. године.
Дефицит за период јануар-новембар 2006. године износио је 6.016 милиона долара, што је за 10,5 одсто више него у истом периоду 2005. године. Изражено у еврима, дефицит је износио 4.807,6 милиона, што представља повећање од 9,8 одсто у односу на исти период претходне године.
Покривеност увоза извозом посматрано у доларима износила је 49 одсто, и већа је у односу на покривеност у истом периоду претходне године када је била 42,4 одсто.
Посматрано у еврима, покривеност увоза извозом је 49 одсто, док је у истом периоду 2005. године износила 42,3 одсто.
У наведене резултате није укључена размена са Црном Гором зато што је у то време била у заједници са Србијом, што је условило да су индекси на извозној страни знатно већи него што би били да је Црна Гора укључена у резултате за прошлу годину.
Повећање увоза у протеклих једанаест месеци последица је увоза енергената, који је износио 2.343 милиона долара, што чини 19,9 одсто укупног увоза, од чега само на сирову нафту и уља од битуменозних минерала одлази 1.064 милиона долара, односно 9 одсто укупног увоза.
Такође, повећање увоза последица је и увоза руде бакра и гвожђа које се користе за производњу основних и других метала, као и раста тражње (јавне и личне потрошње) због раста кредита који су много доступнији него претходних година, што потврђује и податак да је увоз друмских возила у периоду јануар-новембар износио 853 милиона долара, што је 7,2 одсто укупног увоза.
На повећање извоза утицале су до сада обављене приватизације и реструктурирања предузећа, као и потписани и ратификовани уговори о слободној трговини са земљама потписницама Пакта за стабилност.
Повећан извоз последица је суфицита у размени хране, као и суфицита у размени готових текстилних производа, захваљујући потписаном споразуму са ЕУ и преференцијалном статусу који ужива наша роба.
Повољан однос цена постигнутих у извозу у односу на цене из увоза постигнут је посебно са производима међу којима су животињска и биљна уља и масти, хемијски производи, сирове материје (осим горива), храна и живе животиње, производи сврстани по материјалу и пића и дуван.
У посматраном периоду, у структури извоза по намени производа (принцип претежности) највише су били заступљени производи за репродукцију 67,4 одсто (3.897,2 милиона долара), роба за широку потрошњу са 27 одсто (1.561,6 милиона долара) и опрема 5,6 одсто (324,3 милиона долара). У структури увоза по намени производа највише су били заступљени производи за репродукцију са 63,2 одсто (7.453,8 милиона долара), роба за широку потрошњу 21,4 одсто (2.520,3 милиона долара) и опрема 15,4 одсто (1.824,8 милиона долара).
Главни спољнотрговински партнери у извозу били су Италија (839,1 милион долара), Босна и Херцеговина (675,8 милиона долара) и Немачка (579,1 милион долара), а у увозу Руска Федерација (1.923,1 милион долара), Немачка (1.121,6 милиона долара) и Италија (994,8 милиона долара).
Спољнотрговинска робна размена у протеклом периоду била је највећа са Европском унијом, са којом је обављено више од половине укупне размене, а са Босном и Херцеговином је остварен спољнотрговински суфицит од 368 милиона долара.
Са Италијом је спољнотрговинска размена уравнотеженија него прошле године, док је суфицит остварен и са Македонијом захваљујући Споразуму о слободној трговини, као и конкурентности наших производа.
Највећи дефицит јавља се у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега нафте и гаса.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), у извозу су највеће учешће имали гвожђе и челик (787 милиона долара), обојени метали (561 милион долара), поврће и воће (298 милиона долара), одећа (289 милиона долара) и житарице и производи (251 милион долара), а извоз ових пет одсека чини 37,8 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати (1.505 милиона долара), друмска возила (853 милион долара), гас - природни и индустријски (572 милиона долара), индустријске машине за општу употребу (538 милиона долара) и гвожђе и челик (484 милиона долара), а њихов увоз чини 33,5 одсто укупног увоза.
Извезено је робе у вредности од 5.783,1 милион долара, што је више за 44 одсто када се упореди са истим периодом 2005. године, а увезено је робе за 11.799,1 милиона долара, што је више за 24,7 одсто у односу на исти период претходне године.
Извоз робе изражен у еврима имао је вредност од 4.614,3 милиона, што чини повећање од 43,5 одсто у поређењу са истим прошлогодишњим периодом, док је увоз робе имао вредност од 9.421,9 милиона, што је више за 24,1 одсто у односу на исти период 2005. године.
Дефицит за период јануар-новембар 2006. године износио је 6.016 милиона долара, што је за 10,5 одсто више него у истом периоду 2005. године. Изражено у еврима, дефицит је износио 4.807,6 милиона, што представља повећање од 9,8 одсто у односу на исти период претходне године.
Покривеност увоза извозом посматрано у доларима износила је 49 одсто, и већа је у односу на покривеност у истом периоду претходне године када је била 42,4 одсто.
Посматрано у еврима, покривеност увоза извозом је 49 одсто, док је у истом периоду 2005. године износила 42,3 одсто.
У наведене резултате није укључена размена са Црном Гором зато што је у то време била у заједници са Србијом, што је условило да су индекси на извозној страни знатно већи него што би били да је Црна Гора укључена у резултате за прошлу годину.
Повећање увоза у протеклих једанаест месеци последица је увоза енергената, који је износио 2.343 милиона долара, што чини 19,9 одсто укупног увоза, од чега само на сирову нафту и уља од битуменозних минерала одлази 1.064 милиона долара, односно 9 одсто укупног увоза.
Такође, повећање увоза последица је и увоза руде бакра и гвожђа које се користе за производњу основних и других метала, као и раста тражње (јавне и личне потрошње) због раста кредита који су много доступнији него претходних година, што потврђује и податак да је увоз друмских возила у периоду јануар-новембар износио 853 милиона долара, што је 7,2 одсто укупног увоза.
На повећање извоза утицале су до сада обављене приватизације и реструктурирања предузећа, као и потписани и ратификовани уговори о слободној трговини са земљама потписницама Пакта за стабилност.
Повећан извоз последица је суфицита у размени хране, као и суфицита у размени готових текстилних производа, захваљујући потписаном споразуму са ЕУ и преференцијалном статусу који ужива наша роба.
Повољан однос цена постигнутих у извозу у односу на цене из увоза постигнут је посебно са производима међу којима су животињска и биљна уља и масти, хемијски производи, сирове материје (осим горива), храна и живе животиње, производи сврстани по материјалу и пића и дуван.
У посматраном периоду, у структури извоза по намени производа (принцип претежности) највише су били заступљени производи за репродукцију 67,4 одсто (3.897,2 милиона долара), роба за широку потрошњу са 27 одсто (1.561,6 милиона долара) и опрема 5,6 одсто (324,3 милиона долара). У структури увоза по намени производа највише су били заступљени производи за репродукцију са 63,2 одсто (7.453,8 милиона долара), роба за широку потрошњу 21,4 одсто (2.520,3 милиона долара) и опрема 15,4 одсто (1.824,8 милиона долара).
Главни спољнотрговински партнери у извозу били су Италија (839,1 милион долара), Босна и Херцеговина (675,8 милиона долара) и Немачка (579,1 милион долара), а у увозу Руска Федерација (1.923,1 милион долара), Немачка (1.121,6 милиона долара) и Италија (994,8 милиона долара).
Спољнотрговинска робна размена у протеклом периоду била је највећа са Европском унијом, са којом је обављено више од половине укупне размене, а са Босном и Херцеговином је остварен спољнотрговински суфицит од 368 милиона долара.
Са Италијом је спољнотрговинска размена уравнотеженија него прошле године, док је суфицит остварен и са Македонијом захваљујући Споразуму о слободној трговини, као и конкурентности наших производа.
Највећи дефицит јавља се у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега нафте и гаса.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), у извозу су највеће учешће имали гвожђе и челик (787 милиона долара), обојени метали (561 милион долара), поврће и воће (298 милиона долара), одећа (289 милиона долара) и житарице и производи (251 милион долара), а извоз ових пет одсека чини 37,8 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати (1.505 милиона долара), друмска возила (853 милион долара), гас - природни и индустријски (572 милиона долара), индустријске машине за општу употребу (538 милиона долара) и гвожђе и челик (484 милиона долара), а њихов увоз чини 33,5 одсто укупног увоза.
-
Београд, 26. април 2024.Завршена додела финансијске подршке пољопривредним...
-
Београд, 26. април 2024.Непромењене цене горива у наредном периоду
-
Београд, 25. април 2024.Јапански инвеститори најбољи амбасадори инвестиционог...
-
Београд, 25. април 2024.Просечна фебруарска плата 94.125 динара
-
Београд, 24. април 2024.Објављена Мапа Регистра мера и подстицаја регионалног развоја
-
Београд, 19. април 2024.У наредних седам дана нове цене бензина
-
Београд, 18. април 2024.Прилагођавање новим стандардима у трговини и потребама...
-
Нови Сад, 17. април 2024.Подршка државе привредницима ове године две милијарде динара
-
Београд/Мостар, 16. април 2024.Сарадња предуслов за даљи економски развој региона
-
Београд, 12. април 2024.Цена бензина виша за два динара у наредних седам дана