П:
О:
Читај ми
Домаћинства у Србији у трећем кварталу у просеку располагала са 35.337 динара
Београд,
28. децембар 2006.
Републички завод за статистику саопштио је да су у трећем кварталу 2006. године у Републици Србији просечна месечна расположива средства по домаћинству износила 35.337 динара.
У саопштењу се наводи да су од укупно расположивих средстава 93,6 одсто чинили приходи у новцу, а 6,4 одсто приходи у натури.
Највећи удео у новчаним приходима имали су приходи из редовног радног односа - 46,3 одсто, као и пензије 26,1 одсто.
Издаци за личну потрошњу домаћинстава у Републици износили су 32.526 динара, од чега је највећи удео издатака за храну и безалкохолна пића - 39,9 одсто.
У структури расположивих средстава, у новцу, приходи из редовног радног односа у Републици износили су 46,3 одсто, у централној Србији (без Београда) 42,3 одсто, у Војводини 42,8 одсто, а у Београду 57,5 одсто.
Пензије (старосне, породичне, инвалидске и остале) у Републици, у структури расположивих средстава, износиле су 26,1 одсто, у централној Србији (без Београда) 24 одсто, у Војводини 30,2 одсто, а у Београду 25,9 одсто.
Потрошачки и инвестициони кредити у истој структури у Републици Србији износили су 5,1 одсто, док су остала примања (штедња, накнаде од осигурања и слично) била 3,5 одсто.
Натурална потрошња у Републици чини 6,4 одсто, у централној Србији (без Београда) 9 одсто, у Војводини 7 одсто, а у Београду 1 одсто.
У структури личне потрошње просечни месечни издаци за личну потрошњу по домаћинству у Републици износили су 32.526 динара, у централној Србији (без Београда) 32.597 динара, у Војводини 30.783 динара, а у Београду 34.484 динара. У структури потрошње на издатке за храну и безалкохолна пића у централној Србији (без Београда) одлазило је 42,3 одсто, у Војводини 38,4 одсто, а у Београду 37,3 одсто.
Становање, вода, струја, гас и друга горива у Војводини износили су 15,9 одсто, у централној Србији (без Београда) 14,6 одсто, а у Београду 13,3 одсто. За здравствене услуге у централној Србији (без Београда) издваја се 1.212 динара, а у Београду 1.372 динара. За комуникације се у централној Србији (без Београда) издвајало 1.085 динара, у Војводини 928 динара, а у Београду 1.182 динара.
Када је реч о осталим издацима, у Републици је за транспорт издвајано 9,8 одсто, за одећу и обућу 6,7 одсто, за намештај, опремање домаћинства и одржавање 5 одсто и за рекреацију и културу 5,8 одсто.
Подаци су добијени путем анкете о потрошњи домаћинстава, која се од 2003. године спроводи по међународним стандардима и препорукама ЕУРОСТАТ-а, ИЛО-а и УН-а, чиме се обезбеђује међународна упоредивост података.
Овом анкетом прикупљају се подаци о приходима, расходима и потрошњи домаћинстава, односно подаци о основним елементима личне потрошње. Поред тога, анкетом се прикупљају и подаци о неким важнијим показатељима животног стандарда као што су услови становања, снабдевеност трајним потрошним добрима и слично, као и основни подаци о демографским, економским и социолошким карактеристикама домаћинстава.
Јединица анкетирања је свако самачко или вишечлано домаћинство изабрано према плану узорка, при чему се домаћинством сматра заједница лица чији чланови заједно станују, заједно се хране и троше остварене приходе и самац који самостално живи и самостално се храни и троши остварене приходе.
У анкети се примењују метод вођења дневника (домаћинство води дневник потрошње за петнаест, односно шеснаест дана за производе и услуге личне потрошње) и метод интервјуа (испитивања) на бази упитника, где је референтни период за трајна добра дванаест месеци, за полутрајна добра три месеца, а за приходе, пољопривреду, лов и риболов три месеца.
Такође, у анкети се примењује двоетапни стратификовани узорак са пописним круговима као примарним и домаћинствима као секундарним јединицама избора. Основни географски стратуми су територија централне Србије и Војводине, где се сваких петнаест дана анкетира по 200 домаћинстава, односно 4.800 домаћинстава за годину дана. Од укупног броја домаћинстава предвиђених за анкетирање у трећем кварталу (1.200 за Републику Србију), анкетирано је 1.128 домаћинства или 94 одсто.
Према препорукама ЕУРОСТАТ-а, у анкети се не примењује билансни приступ (билансирање прихода и расхода), већ концепт "потрошних издатака", односно издаци за личну потрошњу, који су класификовани према Класификацији личне потрошње по намени (ЦОИЦОП-ХБС).
Такође, евидентира се вредност добара и услуга за личну потрошњу, без обзира на то да ли су купљени у готовини или на кредит, док се вредност производа и услуга из сопствене производње (натурална потрошња) евидентира по куповним ценама.
Објављени подаци односе се на расположива средства и личну потрошњу у трећем кварталу 2006. године и представљају месечне просеке по домаћинству изражене у динарима, а подаци се објављују за сва домаћинства за Републику Србију, централну Србију, централну Србију без Града Београда, Град Београд и Војводину.
Највећи удео у новчаним приходима имали су приходи из редовног радног односа - 46,3 одсто, као и пензије 26,1 одсто.
Издаци за личну потрошњу домаћинстава у Републици износили су 32.526 динара, од чега је највећи удео издатака за храну и безалкохолна пића - 39,9 одсто.
У структури расположивих средстава, у новцу, приходи из редовног радног односа у Републици износили су 46,3 одсто, у централној Србији (без Београда) 42,3 одсто, у Војводини 42,8 одсто, а у Београду 57,5 одсто.
Пензије (старосне, породичне, инвалидске и остале) у Републици, у структури расположивих средстава, износиле су 26,1 одсто, у централној Србији (без Београда) 24 одсто, у Војводини 30,2 одсто, а у Београду 25,9 одсто.
Потрошачки и инвестициони кредити у истој структури у Републици Србији износили су 5,1 одсто, док су остала примања (штедња, накнаде од осигурања и слично) била 3,5 одсто.
Натурална потрошња у Републици чини 6,4 одсто, у централној Србији (без Београда) 9 одсто, у Војводини 7 одсто, а у Београду 1 одсто.
У структури личне потрошње просечни месечни издаци за личну потрошњу по домаћинству у Републици износили су 32.526 динара, у централној Србији (без Београда) 32.597 динара, у Војводини 30.783 динара, а у Београду 34.484 динара. У структури потрошње на издатке за храну и безалкохолна пића у централној Србији (без Београда) одлазило је 42,3 одсто, у Војводини 38,4 одсто, а у Београду 37,3 одсто.
Становање, вода, струја, гас и друга горива у Војводини износили су 15,9 одсто, у централној Србији (без Београда) 14,6 одсто, а у Београду 13,3 одсто. За здравствене услуге у централној Србији (без Београда) издваја се 1.212 динара, а у Београду 1.372 динара. За комуникације се у централној Србији (без Београда) издвајало 1.085 динара, у Војводини 928 динара, а у Београду 1.182 динара.
Када је реч о осталим издацима, у Републици је за транспорт издвајано 9,8 одсто, за одећу и обућу 6,7 одсто, за намештај, опремање домаћинства и одржавање 5 одсто и за рекреацију и културу 5,8 одсто.
Подаци су добијени путем анкете о потрошњи домаћинстава, која се од 2003. године спроводи по међународним стандардима и препорукама ЕУРОСТАТ-а, ИЛО-а и УН-а, чиме се обезбеђује међународна упоредивост података.
Овом анкетом прикупљају се подаци о приходима, расходима и потрошњи домаћинстава, односно подаци о основним елементима личне потрошње. Поред тога, анкетом се прикупљају и подаци о неким важнијим показатељима животног стандарда као што су услови становања, снабдевеност трајним потрошним добрима и слично, као и основни подаци о демографским, економским и социолошким карактеристикама домаћинстава.
Јединица анкетирања је свако самачко или вишечлано домаћинство изабрано према плану узорка, при чему се домаћинством сматра заједница лица чији чланови заједно станују, заједно се хране и троше остварене приходе и самац који самостално живи и самостално се храни и троши остварене приходе.
У анкети се примењују метод вођења дневника (домаћинство води дневник потрошње за петнаест, односно шеснаест дана за производе и услуге личне потрошње) и метод интервјуа (испитивања) на бази упитника, где је референтни период за трајна добра дванаест месеци, за полутрајна добра три месеца, а за приходе, пољопривреду, лов и риболов три месеца.
Такође, у анкети се примењује двоетапни стратификовани узорак са пописним круговима као примарним и домаћинствима као секундарним јединицама избора. Основни географски стратуми су територија централне Србије и Војводине, где се сваких петнаест дана анкетира по 200 домаћинстава, односно 4.800 домаћинстава за годину дана. Од укупног броја домаћинстава предвиђених за анкетирање у трећем кварталу (1.200 за Републику Србију), анкетирано је 1.128 домаћинства или 94 одсто.
Према препорукама ЕУРОСТАТ-а, у анкети се не примењује билансни приступ (билансирање прихода и расхода), већ концепт "потрошних издатака", односно издаци за личну потрошњу, који су класификовани према Класификацији личне потрошње по намени (ЦОИЦОП-ХБС).
Такође, евидентира се вредност добара и услуга за личну потрошњу, без обзира на то да ли су купљени у готовини или на кредит, док се вредност производа и услуга из сопствене производње (натурална потрошња) евидентира по куповним ценама.
Објављени подаци односе се на расположива средства и личну потрошњу у трећем кварталу 2006. године и представљају месечне просеке по домаћинству изражене у динарима, а подаци се објављују за сва домаћинства за Републику Србију, централну Србију, централну Србију без Града Београда, Град Београд и Војводину.
-
Београд, 26. април 2024.Завршена додела финансијске подршке пољопривредним...
-
Београд, 26. април 2024.Непромењене цене горива у наредном периоду
-
Београд, 25. април 2024.Јапански инвеститори најбољи амбасадори инвестиционог...
-
Београд, 25. април 2024.Просечна фебруарска плата 94.125 динара
-
Београд, 24. април 2024.Објављена Мапа Регистра мера и подстицаја регионалног развоја
-
Београд, 19. април 2024.У наредних седам дана нове цене бензина
-
Београд, 18. април 2024.Прилагођавање новим стандардима у трговини и потребама...
-
Нови Сад, 17. април 2024.Подршка државе привредницима ове године две милијарде динара
-
Београд/Мостар, 16. април 2024.Сарадња предуслов за даљи економски развој региона
-
Београд, 12. април 2024.Цена бензина виша за два динара у наредних седам дана