Састанку су присуствовали министар финансија Синиша Мали, вицегувернерка НБС-а Ана Ивковић и шеф Мисије Међународног монетарног фонда Јан Кес Мартјен.
Мали је тим поводом истакао да је Србија у првих девет месеци ове године остварила бољи резултат од очекиваног и то за 182 милијарде динара, а пре свега због боље наплате пореских прихода.
Он је прено да је закључак да се српска економија опоравила много брже него што је то било очекивано, наводећи да је привредни раст у првој половини ове године износио 7,6 одсто, а очекује се да у трећем кварталу раст износи седам одсто.
Управо због тих добрих резултата, како је рекао, Министарство финансија је повећало пројекције раста за ову годину на седам одсто, а и све друге међународне финансијске институције, укључујући и ММФ, подигли су своје прогнозе.
Влада је веома посвећена актуелном аранжману, а о томе довољно говори чињеница да су ове недеље, на седници Владе, усвојени прописи који су договорени са ММФ-ом, а чиме су испуњена четири реформска циља, напоменуо је министар.
На седници Владе, како је подсетио, усвојене су Методологија за праћење фискалних ризика, Стратегија за развој тржишта капитала, уредбе из домена контроле државне помоћи, а четврти реформски циљ који је испуњен је извештавање по ГФСМ методологији ММФ-а, које је договорено и потврђено.
Према његовим речима, то довољно говори о нашој озбиљности и посвећености сарадњи са овом међународном финансијском институцијом.
Тема састанака је био и буџет за 2022. годину, као и ребаланс буџета за 2021. годину, који је ове недеље такође усвојен на седници Владе. Буџет за 2022. годину ће се наћи на седници Владе 3. новембра, док ће крајем истог месеца бити на седници Народне скупштине.
Мали је објаснио да буџет за 2022. годину подразумева повећање плата и пензија, као и минималне цене рада, али и рекордна издвајања за капиталне инвестиције, које даље подижу раст БДП-а и утичу на квалитет живота наших грађана.
Он је додао да је циљ буџета да се настави са смањењем дефицита, као и са смањењем удела јавног дуга у БДП-у. Буџет за наредну годину подразумева дефицит од три одсто и удео јавног дуга у БДП-у на централним нивоу од 55,5 одсто.
ММФ је за 2021. годину пројектовао раст БДП-а од 6,5 одсто, док њихове пројекције раста за наредну годину износе 4,5 одсто. Они констатују и да је ребалансом буџета предвиђен дефицит од 4,9 одсто, што је за 2 п.п. мање него што је то било предвиђено претходним ребалансом.
Ова финансијска инстутица је такође истакла и да је добар фискални резултат последица боље наплате пореских прихода и јаке економске активности. Тај бољи резултат ће бити искоришћен за даље улагање у јавне инвестиције.
Мисија je закључила да је важно да се следеће године дефицит задржи на нивоу од три одсто БДП-а, да се настави са смањењем удела јавног дуга у БДП-у, и то како би се оставио фискални простор за реаговање на потенцијалне шокове.
Они су поручили да је важно да у буџету и у будућности буде простора за улагање у здравство и јавне инвестиције, са нагласком на зеленој економији.
Такође, похвалили су и испуњење реформских циљева који су претходно договорени, као што су усвајање Методологије за праћење фискалних ризика, уредбе из домена контроле државне помоћи и Стратегије за развој тржишта капитала.
У протеклих неколико дана представници ММФ-а одржали су низ састанака са представницима Министарства финансија и других надлежних институција, како би спровели ревизију актуелног аранжмана. Разговори у оквиру Мисије почели су 11. октобра и одржавали су се најпре онлајн, након чега су представници ММФ-а допутовали у Београд.
Нови аранжман „Инструмент за координацију политику“ започет је у јуну 2021. године и трајаће до краја 2023. године. Аранжман је у потпуности саветодавног карактера, односно не подразумева финансијску подршку.