Вујовић је објаснила да су, усвајањем Закона о потврђивању уговора о зајму за пројекат даљинског грејања у Крагујевцу између Србије и ЕБРД, на располагању поменута средства за реализацију овог важног пројекта, који ће се спроводити у две фазе.
Она је указала на то да прва фаза подразумева замену старих котлова у крагујевачкој топлани, чиме ће се у великој мери смањити загађење ваздуха које долази из овог извора.
Како је истакла, у другој фази пројекта, решиће се и пратећи проблем топлане, а то је депонија пепела на којој се процењује да има приближно 40.000 тона пепела.
Сада када је уговор о зајму потврђен у Скупштини Србије, радови ће ускоро моћи да почну, а очекујем да прва фаза, замена котлова, буде готова до краја године, рекла је Вујовић.
Према њеним речима, очекује се да друга фаза пројекта, санација пепелишта, почне у првом тромесечју наредне године.
Министарка је нагласила да ће, када се заврше радови, емисија угљен-диоксида бити смањена за 66 одсто, азот-оксида за 89 одсто, док ће емисије ПМ честица бити елиминисане.
Она је рекла да се очекује да ће се остварити и уштеда воде за 55 одсто годишње, истакавши да је најважније то што ће реализацијом овог пројекта бити решен проблем аерозагађења у Крагујевцу, који већ 50 година долази из градске топлане.
Министарка је рекла да ће Закон о изменама и допунама Закона о заштити природе, који Скупштина Србије данас, такође, усвојила, унапредити правни оквир како би се на што бољи начин сачувала природна добра за будуће генерације.
Вујовић је истакла да овај пропис омогућава ефикаснију реакцију државе како би се заштитила природа кроз увођење начела предострожности, али и кроз акт о условима заштите природе.
Према њеним речима, начело предострожности омогућава да се одмах реагује у случајевима када постоји непосредна опасност за природу, чак иако у том тренутку нема довољно научних података.
Законом је предвиђено да Министарство или надлежни покрајински орган, преузму обавезу издавања акта о условима заштите природе, како би имали могућност бољег увида и благовременог реаговања за све активности у заштићеним подручјима прве и друге категорије, објаснила је она.
Министарка је навела да овај документ предвиђа повећање површине под заштитом, као и формирање Савета корисника заштићеног подручја, у чијем раду учествовати ће локално становништво и остали корисници заштићеног подручја, укључујући и организације цивилног друштва.
Један од разлога за измене Закона, како је објаснила, односи се на забрану изградње хидроелектрана у заштићеним подручјима, чиме се директно обезбеђује дугорочно очување природних вредности због којих је одређено подручје и заштићено.
Вујовић је навела да су новим законом прецизније дефинисане одредбе које се односе на поступак оцене прихватљивости за еколошку мрежу и успостављање еколошке мреже.
Она је истакла да је успостављање еколошке мреже ЕУ Натура 2000 у Србији један од најважнијих процеса у заштити природе, а дефинише се у складу са захтевима европске Директиве о очувању природних станишта и дивљих животињских и биљних врста и Директиве о очувању дивљих птица.
Министарка је изразила уверење да ће овај закон унапредити систем заштите природе, поручивши да је обавеза свих нас да на најбољи начин бринемо о природи и сачувамо је за будуће нараштаје.