Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали изјавио је данас да буџет за 2021. годину предвиђа никад веће капиталне инвестиције и подизање квалитета живота грађана.
Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали изјавио је данас да буџет за 2021. годину предвиђа никад веће капиталне инвестиције и подизање квалитета живота грађана.
Мали је, гостујући на Радио-телевизији Србије (РТС), истакао да све што држава улаже у ауто-путеве, железницу, изградњу мостова, школа, здравствених установа подстиче приватне инвестиције и раст економије, јер се отварају нова радна места и обезбеђује раст грађевинског и осталих сектора.
Из тог разлога, како је указао, наредне године имаћемо више од 330 милијарди динара издвојених за капитална улагања, што чини 5,5 одсто нашег БДП-а.
На основу процена за следећу годину предвидели смо раст нашег БДП-а за шест одсто, рекао је министар и подсетио на то да је у последњем кварталу 2019. године стопа раста наше економије била 6,2 процента, а у првом кварталу ове године, иако је епидемија коронавируса почела у марту, имали смо стопу раста од 5,1 одсто.
Мали је, говорећи о повећању животног стандарда, напоменуо да је од 1. јануара следеће године планирано повећање плата у јавном сектору, пензија и минималне зараде, као и додатно растерећење привреде, односно смањење доприноса за 0,6 одсто.
Према његовим речима, пензије ће по швајцарској формули од 1. јануара бити повећане за 5,9 одсто, минимална зарада ће порасти за 6,6 процената, плате за здравствене раднике за пет одсто, док ће за остале у јавном сектору оне бити увећане за 3,5 одсто, а од 1. априла и додатно за 1,5 одсто, а у плану је и повећање плата за војнике за 10 процената.
Министар је нагласио да за сада нема потребе за додатним пролонгирањем плаћања пореза и доприноса, али да се прати ситуација у светској, регионалној и домаћој економији.
Ове године, милион и 50 хиљада запослених добило је пет минималних зарада, али не искључујем могућност помоћи наредне године. То наравно зависи од ситуације у светској економији, као и од стопе и брзине опоравка економије у региону, предочио је Мали.
Држава је, како је напоменуо, током 2020. године помогла грађане и привреду са више од шест милијарди евра, уз додатне мере до краја године, што чини 12,7 одсто нашег БДП-а.
Министар се осврнуо и на јавни дуг Србије, констатујући да је пандемија коронавируса повећала јавни дуг у свим државама, али да ми нисмо прешли ниво Мастрихта од 60 одсто нити у 2020, нити је то предвиђено у 2021. години.
Ми немамо ништа ванредно, осим редовних аукција које смо планирали за наредну годину. Не рачунам билатералне споразуме које имамо за велике инвестиције, попут завршетка дела ауто-пута Прељина–Пожега. Како се буду завршавали радови, тако ћемо повлачити новац, објаснио је он.
Мали је додао да се Србија не задужује као што је некада био случај, и објаснио да ће држава од продаје Комерцијалне банке готово половину новца искористити за враћање старог дуга из 2012. године.
Наиме, како је предочио, реч је о азербејџанском кредиту. Ми сада на међународном тржишту добијамо један одсто камате, а ово је кредит од четири одсто на 300 милиона евра.
Пре две недеље смо искористили повољну ситуацију на тржишту и рефинансирали део кредита који је узет по стопи од 7,25 одсто и који доспева у септембру наредне године. Тај кредит смо рефинансирали по стопи од један одсто. Управо то се зове одговорна економска политика, односно одговорно управљање јавним дугом, објаснио је Мали.
Министар је поновио да се следеће године повећавају плате и пензије у складу са могућностима и да се улаже у капиталне инвестиције без угрожавања макроекономске стабилности, без повећања јавног дуга у односу на БДП, оцењујући да се на тај начин боримо за стопу раста коју смо имали пре кризе.