П:
О:
Читај ми
Предложеним законима Србија би имала најниже пореске стопе
Београд,
25. мај 2004.
Министар финансија у Влади Републике Србије Млађан Динкић представио је данас Нацрт закона о изменама и допунама Закона о порезу на добит предузећа и Нацрт закона о порезу на додату вредност (ПДВ), два кључна пореска закона која ће, уколико их посланици Скупштине Србије усвоје у предложеној форми, повећати атрактивност домаће привреде за стране инвестиције, јер ће пореске стопе бити знатно ниже у односу на друге земље. Како Србија није у Европској унији, жеља Министарства финансија је да преусмери улагања у нашу земљу, јер ће трошкови пословања овим законима, како је предложено, бити знатно мањи него што су у ЕУ.
Динкић је на конференцији за новинаре навео да су нацрти ова два закона постављени на званични Интернет сајт Министарства финансија, с обзиром на то да је у току краћа јавна расправа. Он је најавио да ће за три недеље, на основу поднетих сугестија, бити урађена њихова коначна верзија која ће се потом наћи на дневном реду Владе Србије, а у другој половини јуна и на седници Скупштине Србије.
Министар је рекао да измене Закона о порезу на добит предузећа треба да омогуће велику атрактивност Србије за домаћа и инострана улагања, јер ће пореска стопа са постојећих 14 бити снижена на десет одсто, чиме ће Србија постати земља са најнижом стопом пореза на добит предузећа и то не само у односу на земље региона, већ и земље Европске уније.
“Проблем у садашњем закону јесте то што осим пореске стопе на добит предузећа постоји и додатни порез по одбитку у износу од 20 процената, тако да ефективна стопа пореза на добит не износи 14 процената, колико закон формално налаже, већ 34 одсто”, рекао је Динкић и истакао да ће резидентима, односно свим домаћим и страним правним лицама која инвестирају у Србији, оснивају предузећа или граде нове фабрике, поред тога што ће стопа бити смањена на десет одсто, бити потпуно укинут порез по одбитку, тако да ће њихова једина пореска стопа износити десет одсто пореза на добит предузећа.
Динкић је додао да ће нерезиденти, односно она лица која у Србији имају представништва, а немају организовану производњу или промет и нису регистрована као домаћа правна лица, и даље плаћати 20 процената пореза по одбитку, с тим што ће, уколико долазе из земаља са којима Србија има склопљен уговор о избегавању двоструког опорезивања, та стопа, у већини случајева, износити пет одсто.
Он је истакао да је циљ који Министарство финансија жели да постигне овим мерама стимулисање производних инвестиција да уђу у Србију, али и долазак финансијског капитала, као и стварање услова да се порез плаћа у Србији уместо у земљама које имају далеко веће пореске стопе.
“Превасходни циљ јесте подстицање улагања у производњу, због чега су поједини сектори добили посебан, повлашћени порески третман кроз 80 одсто пореског кредита за улагање у основна средства у одређеним областима, а то су пољопривреда, производња текстила, коже и обуће, електроиндустрија, металопрерађивачка индустрија, производња аутомобила и других саобраћајних средстава, рециклажа, кинематографска и видео производња”, рекао је Динкић, уз напомену да тај порески кредит не мора да се искористи у првој години, већ може да се преноси у наредних десет година.
Идеја је да се за оне привредне гране, које не могу да покрену производњу без значајних улагања мултинационалних компанија, управо привуку иностране инвестиције, како би се обновила опрема и тако повећао извоз и конкурентност наших производа. Динкић је додао да је изменама овог закона предложено и увођење новог начина амортизације за основна средства, којим ће се стимулисати обнављање опреме.
Нацрт закона о изменама и допунама Закона о порезу на добит предузећа биће представљен у Привредној комори Србије у понедељак, а потом и у другим већим градовима Србије.
Министар је приликом представљања Нацрта закона о порезу на додату вредност (ПДВ) истакао да ће увођење ПДВ-а, које је предвиђено за 1. јануар 2005. године, значајно проширити пореску базу и спречити утају пореза и могућности за сиву економију.
“Овај закон на системски начин смањује утају пореза, јер сви који нису у систему губе. Ко уђе у систем, може да послује, ко не уђе, фактички не може да послује”, нагласио је министар, уз напомену да су све европске земље, осим Босне и Херцеговине, увеле порез на додату вредност.
ПДВ није додатни порез, већ он треба да замени постојећи порез на промет роба и услуга, чија стопа сада износи 20 одсто. Како је предложено, општа стопа ПДВ-а износила би 18 одсто, док би посебна стопа била осам одсто. Министар финансија је истакао да се и на овај начин, Србија сврстава у земље са најнижом стопом овог пореза и навео пример других земаља где ове стопе износе до 25 одсто. Од европских земаља, само Велика Британија, Црна Гора и Немачка имају стопу ПДВ-а мању од 18 одсто.
Динкић је објаснио да је разлика између ПДВ-а и пореза на промет у томе што се код ПДВ-а плаћа порез у свакој фази производно-прометног циклуса и то само на онај део вредности производа и услуга који је додат у тој фази. Кључно у овом закону јесте то што постоји повраћај ПДВ-а, односно обвезник има право на повраћај разлике пореза ако је износ претходног пореза већи од износа пореске обавезе. Рок за повраћај је 45 дана по истеку рока за предају пореске пријаве. У складу са искуствима у другим земљама, право на рефакцију ПДВ-а имају страни обвезници, хуманитарне организације, страни донатори и страни држављани.
Обвезници ПДВ-а су сва правна лица која за годину дана остваре укупан промет већи од два милиона динара, односно, како је рекао Динкић, сви они који данас нису паушалци. Они који имају промет мањи од два милиона имају право да сами затраже да буду обвезници ПДВ-а, јер они који то нису губе значајне привилегије, с обзиром на то да немају право на повраћај пореза.
Предложеним законом, постоје три врсте пореског ослобађања – пореско ослобађање са правом на одбитак претходног пореза (нулта стопа), пореска ослобођења без права на одбитак претходног пореза и пореска ослобођења код увоза добара, што је у складу са директивама ЕУ.
С обзиром на то да овај закон, уколико га усвоји парламент, треба да почне да се примењује 1. јануара 2005. године, привредници, али и пореска управа имаће довољно времена да се припреме, како би цео систем добро функционисао.
Министар финасија рекао је и да су јуче почели преговори са мисијом Светске банке у Београду о закључивању новог трогодишњег аранжмана за Србију који је вредан 550 милиона долара. Преговори ће трајати до четвртка, а закључивање аранжмана очекује се до краја ове године.
Министар је рекао да измене Закона о порезу на добит предузећа треба да омогуће велику атрактивност Србије за домаћа и инострана улагања, јер ће пореска стопа са постојећих 14 бити снижена на десет одсто, чиме ће Србија постати земља са најнижом стопом пореза на добит предузећа и то не само у односу на земље региона, већ и земље Европске уније.
“Проблем у садашњем закону јесте то што осим пореске стопе на добит предузећа постоји и додатни порез по одбитку у износу од 20 процената, тако да ефективна стопа пореза на добит не износи 14 процената, колико закон формално налаже, већ 34 одсто”, рекао је Динкић и истакао да ће резидентима, односно свим домаћим и страним правним лицама која инвестирају у Србији, оснивају предузећа или граде нове фабрике, поред тога што ће стопа бити смањена на десет одсто, бити потпуно укинут порез по одбитку, тако да ће њихова једина пореска стопа износити десет одсто пореза на добит предузећа.
Динкић је додао да ће нерезиденти, односно она лица која у Србији имају представништва, а немају организовану производњу или промет и нису регистрована као домаћа правна лица, и даље плаћати 20 процената пореза по одбитку, с тим што ће, уколико долазе из земаља са којима Србија има склопљен уговор о избегавању двоструког опорезивања, та стопа, у већини случајева, износити пет одсто.
Он је истакао да је циљ који Министарство финансија жели да постигне овим мерама стимулисање производних инвестиција да уђу у Србију, али и долазак финансијског капитала, као и стварање услова да се порез плаћа у Србији уместо у земљама које имају далеко веће пореске стопе.
“Превасходни циљ јесте подстицање улагања у производњу, због чега су поједини сектори добили посебан, повлашћени порески третман кроз 80 одсто пореског кредита за улагање у основна средства у одређеним областима, а то су пољопривреда, производња текстила, коже и обуће, електроиндустрија, металопрерађивачка индустрија, производња аутомобила и других саобраћајних средстава, рециклажа, кинематографска и видео производња”, рекао је Динкић, уз напомену да тај порески кредит не мора да се искористи у првој години, већ може да се преноси у наредних десет година.
Идеја је да се за оне привредне гране, које не могу да покрену производњу без значајних улагања мултинационалних компанија, управо привуку иностране инвестиције, како би се обновила опрема и тако повећао извоз и конкурентност наших производа. Динкић је додао да је изменама овог закона предложено и увођење новог начина амортизације за основна средства, којим ће се стимулисати обнављање опреме.
Нацрт закона о изменама и допунама Закона о порезу на добит предузећа биће представљен у Привредној комори Србије у понедељак, а потом и у другим већим градовима Србије.
Министар је приликом представљања Нацрта закона о порезу на додату вредност (ПДВ) истакао да ће увођење ПДВ-а, које је предвиђено за 1. јануар 2005. године, значајно проширити пореску базу и спречити утају пореза и могућности за сиву економију.
“Овај закон на системски начин смањује утају пореза, јер сви који нису у систему губе. Ко уђе у систем, може да послује, ко не уђе, фактички не може да послује”, нагласио је министар, уз напомену да су све европске земље, осим Босне и Херцеговине, увеле порез на додату вредност.
ПДВ није додатни порез, већ он треба да замени постојећи порез на промет роба и услуга, чија стопа сада износи 20 одсто. Како је предложено, општа стопа ПДВ-а износила би 18 одсто, док би посебна стопа била осам одсто. Министар финансија је истакао да се и на овај начин, Србија сврстава у земље са најнижом стопом овог пореза и навео пример других земаља где ове стопе износе до 25 одсто. Од европских земаља, само Велика Британија, Црна Гора и Немачка имају стопу ПДВ-а мању од 18 одсто.
Динкић је објаснио да је разлика између ПДВ-а и пореза на промет у томе што се код ПДВ-а плаћа порез у свакој фази производно-прометног циклуса и то само на онај део вредности производа и услуга који је додат у тој фази. Кључно у овом закону јесте то што постоји повраћај ПДВ-а, односно обвезник има право на повраћај разлике пореза ако је износ претходног пореза већи од износа пореске обавезе. Рок за повраћај је 45 дана по истеку рока за предају пореске пријаве. У складу са искуствима у другим земљама, право на рефакцију ПДВ-а имају страни обвезници, хуманитарне организације, страни донатори и страни држављани.
Обвезници ПДВ-а су сва правна лица која за годину дана остваре укупан промет већи од два милиона динара, односно, како је рекао Динкић, сви они који данас нису паушалци. Они који имају промет мањи од два милиона имају право да сами затраже да буду обвезници ПДВ-а, јер они који то нису губе значајне привилегије, с обзиром на то да немају право на повраћај пореза.
Предложеним законом, постоје три врсте пореског ослобађања – пореско ослобађање са правом на одбитак претходног пореза (нулта стопа), пореска ослобођења без права на одбитак претходног пореза и пореска ослобођења код увоза добара, што је у складу са директивама ЕУ.
С обзиром на то да овај закон, уколико га усвоји парламент, треба да почне да се примењује 1. јануара 2005. године, привредници, али и пореска управа имаће довољно времена да се припреме, како би цео систем добро функционисао.
Министар финасија рекао је и да су јуче почели преговори са мисијом Светске банке у Београду о закључивању новог трогодишњег аранжмана за Србију који је вредан 550 милиона долара. Преговори ће трајати до четвртка, а закључивање аранжмана очекује се до краја ове године.
-
Београд, 19. април 2024.У наредних седам дана нове цене бензина
-
Београд, 18. април 2024.Прилагођавање новим стандардима у трговини и потребама...
-
Нови Сад, 17. април 2024.Подршка државе привредницима ове године две милијарде динара
-
Београд/Мостар, 16. април 2024.Сарадња предуслов за даљи економски развој региона
-
Београд, 12. април 2024.Цена бензина виша за два динара у наредних седам дана
-
Београд, 10. април 2024.У прва три месеца регистровано 1.715 заложних права
-
Београд/Будимпешта, 9. април 2024.Србија, Словенија и Мађарска удружиле берзе електричне енергије
-
Београд/Париз, 9. април 2024.Србија заинтересована за проширење сарадње са Француском у...
-
Београд, 5. април 2024.Нове цене горива на бензинским пумпама у наредних седам дана
-
Београд, 4. април 2024.Елиминисати изазове са којима се суочавају мала и средња...