Први потпредседник Владе Републике Србије и министар финансија Синиша Мали изјавио је данас да су Републици Србији уплаћена прва средства Европске уније у износу од 51,66 милиона евра у оквиру претфинансирања из Плана раста за Западни Балкан.
Било да имате питање, коментар, сугестију или било какав проблем који је у оквиру надлежности Владе, пошаљите нам своју поруку и потрудићемо се да вам одговоримо у најкраћем року. Уколико ваш проблем излази из оквира наших овлашћења, проследићемо поруку надлежној институцији.
Први потпредседник Владе Републике Србије и министар финансија Синиша Мали изјавио је данас да су Републици Србији уплаћена прва средства Европске уније у износу од 51,66 милиона евра у оквиру претфинансирања из Плана раста за Западни Балкан.
Мали је истакао да исплата дела аванса Републици Србији у поменутом износу, што представља директну буџетску подршку, потврђује опредељење наше земље за даљи наставак реформи.
То је и још један корак у приближавању стандардима Европске уније, али и додатна потврда да је Србија на европском путу, рекао је министар и исказао захвалност Европској унији на подршци и сарадњи.
Европска комисија је крајем 2023. године усвојила План раста за Западни Балкан, у циљу јачања процеса приближавања региона Западног Балкана Европској унији кроз постепено укључивање у одређене политике, програме и предности чланства у ЕУ, већ у припремној фази пре званичног приступања.
План има за циљ да убрза економски раст и допринесе бржој друштвено-економској конвергенцији региона са државама чланицама ЕУ.
Планом раста за Западни Балкан предвиђено је претфинансирање у износу од седам одсто укупних средстава за сваког корисника. Републици Србији је исплаћен део аванса од 51,66 милиона евра, што представља директну буџетску подршку. Остатак авансног плаћања, у износу од 59 милиона евра, намењен је за пројекте у оквиру Инвестиционог оквира за Западни Балкан (WBIF – Western Balkans Investment Fund).
Република Србија је претходно испунила све формалне услове за одобрење прве исплате, укључујући ратификацију два значајна финансијска споразума са Европском унијом: Споразума о Инструменту и Споразума о зајму, у оквиру Инструмента за реформу и раст за Западни Балкан.
Ови споразуми представљају финансијски инструмент којим ће Србији бити на располагању средства у укупном износу од приближно 1,59 милијарди евра за период 2024–2027. године.
Мали је истакао да постоје бројне предности које би Србији могла да донесе боља сарадња са ЕУ у оквиру Плана раста.
Према његовим речима, ако се узме у обзир да је један од стубова на којима се заснива План раста приближавање Западног Балкана Јединственом тржишту ЕУ, јасно се види колика је потенцијална корист за наша предузећа, која би имала бенефите од великог тржишта са више од 400 милиона потрошача, ниже трошкове производње, једноставнију трговину.
Мали је додао да бисмо имали користи и од отварања нових радних места, нижих цена, бољег квалитета, веће безбедности и ширег избора производа и услуга и опште гледано од унапређења привредне активности.
Министар је подсетио на то да је Србија у мају и званично постала део географског подручја Јединственог плаћања у еврима (СЕПА), што је важан корак у финансијској и европској интеграцији наше земље.
Захваљујући томе што смо постали део СЕПА, грађани ће моћи много брже и повољније да извршавају платне трансакције у еврима, са земљама чланицама СЕПА, а то су, између осталих, све чланице ЕУ. Управо то је један од првих резултата Плана раста за Западни Балкан, који доноси директну корист грађанима, нагласио је Мали и поручио да се наставља са реформама и испуњавањем реформских корака.