Државни секретар Министарства финансија Владе Републике Србије Гојко Станивуковић учествовао је данас на уводном састанку за израду Програма економских реформи (ЕРП) за период од 2021. до 2023. године.
Државни секретар Министарства финансија Владе Републике Србије Гојко Станивуковић учествовао је данас на уводном састанку за израду Програма економских реформи (ЕРП) за период од 2021. до 2023. године.
У складу са смерницама Владе о смањењу ризика од ширења COVID-19 састанак је одржан онлајн, а њиме је формално отпочео седми циклус израде документа ЕРП, на основу Смерница Европске комисије и препорука ЕКОФИН Савета за израду овог документа из маја ове године.
Станивуковић је том приликом истакао да ЕРП представља најважнији стратешки документ Владе у економском дијалогу са Европском комисијом и државама чланицама ЕУ, са циљем усклађивања економских политика унутар Србије, региона и са државама чланицама Уније.
Његова важност је кључна у преговарачком Поглављу 17 – економска и монетарна политика, али и у другим преговарачким поглављима чији су главни елементи опсежно обухваћени овим документом, навео је он и додао да ЕРП има и све већи значај у програмирању ИПА фондова.
Значај документа ЕРП, како је објаснио, огледа се и у томе што процес његове израде подразумева интензивну сарадњу великог броја институција у Србији, која омогућава синергију различитих политика.
Осим релевантних министарстава и агенција, у процесу израде документа посебно је значајна сарадња са представницима цивилног друштва, стручне јавности, локалног нивоа, пословне заједнице и социјалних партнера, Народне скупштине, што ће у складу са новонасталим околностима бити настављено и у овом циклусу, поручио је он.
Станивуковић је прецизирао да ће, као и у претходним циклусима, цео процес израде ЕРП бити усаглашен са израдом Фискалне стратегије и буџета Србије за 2021. годину, имајући у виду то да је посебан део ЕРП посвећен финансирању структурних реформи представљених у овом документу.
Државни секретар је навео да ће у складу са Смерницама Европске комисије за израду ЕРП за период од 2021. до 2023. године документ бити усмерен ка опоравку од последица изазваних пандемијом COVID-19.
Такође, како је додао, он ће обухватити и средњорочне реформе које ће тај опоравак учинити одрживим и изградити економску отпорност у складу са еколошким, дигиталним и праведним транзиционим приоритетима ЕУ.
Станивуковић је нагласио да је Србија задржала снажан темпо привредног раста од 4,2 одсто у 2019. години због јаке домаће потражње, посебно инвестиција, што је нагло прекинула пандемија која је успорила глобалну економску активност и указала на потребу за ревидирањем макроекономских и фискалних сценарија.
Пре почетка пандемије, захваљући одговорној економској политици коју смо водили последњих неколико година, успели смо да значајно смањимо ниво јавног дуга на приближно 50 одсто БДП-а, смањимо незапосленост на историјски низак ниво испод 10 одсто и да имамо четири године за редом суфицит у буџету, истакао је државни секретар.
Према његовим речима, сви ови добри макроекономски резулати су нам омогућили да ову кризу дочекамо спремни колико је то могуће, у сваком случају спремнији него неке много веће економије у свету.
Он је истакао да је захваљујући тим резултатима наша земља потпуно финансијски стабилна и може да издржи финансијски терет мера које су донете.
Да се није десила епидемија коронавируса, раст БДП-а би у првом кварталу износио више од шест одсто, а 2020. година би сигурно била, у економском смислу, најуспешнија у нашој новијој историји, нагласио је Станивуковић.
Он је подсетио на то да је Програм економских мера вредан 5,1 милијарду евра, што чини 11 одсто нашег БДП и приближно половину нашег годишњег буџета, и оценио да мали број земаља у свету може да се похвали овако значајним пакетом подршке привреди.
На уводном састанку је, између осталог, било речи и о искуствима у изради ЕРП, као и о свим предвиђеним активностима у вези са новим циклусом израде овог документа.
Програм eкoнoмских рeфoрми Србија израђује на годишњем нивоу како би обезбедила oдржив и инклузивaн eкoнoмски рaст, а у складу са стратешким циљем смањења развојног јаза између домаће привреде и ЕУ.
Састанку су присуствовали представници свих институција које учествују у изради овог документа, представници Европске комисије и Делегације Европске уније у Србији, као и представници Центра за изузетност у финансијама (ЦЕФ) из Словеније.