Стевановић је у изјави за агенцију Тањуг рекао да се њихов значај показао управо за време пандемије коронавируса јер су баш из оваквих центара потекле идеје о изради визира и другог заштитног материјала.
Он је навео да у Србији тренутно има 40 бизнис инкубатора, а њихове услуге користи 500 младих предузетника.
Према његовим речима, у пословним инкубаторима развијају се предузећа из различитих области, али ипак доминирају информационе технологије и креативна дигитална индустрија.
Бизнис инкубатори значајни су управо због карактера делатности које се доминантно лоцирају у њима, а реч је профитабилним делатностима које за резултат имају производе са највишим степеном вредности, објаснио је државни секретар.
Стевановић је као пример навео ИТ индустрију, која на годишњем нивоу остварује суфицит од приближно 800 милиона евра.
Он је нагласио да се већина корисника инкубатора, било да је реч о иновативним предузећима или фриленсерима, бави тим делатностима, а концентрисани су углавном у великим градовима – Београду, Нишу и Новом Саду.
У мањим градовима, како је навео, услуге инкубатора користе и почетници у пословању, и то за прераду дрвета и производњу намештаја, алата, занатских и услужних делатности.
Стевановић је указао на то да се досадашња подршка развоју пословних инкубатора углавном односила на улагање у инфраструктуру – опремање простора и опрему, док је сада пажња усмерена на унапређење квалитета услуга.
Он је нагласио да је неопходно охрабрити почетнике у пословању за то да своју пословну идеју развију и тако опстану на тржишту, и истовремено подсетио на то да су током ванредног стања пословни инкубатори показали висок степен прилагодљивости.
Производња визира током епидемије коронавируса развила се баш у оваквим центрима и бизнис инкубатори су тада показали сав смисао и оправданост постојања, закључио је државни секретар.