Министар културе и информисања у Влади Републике Србије Владан Вукосављевић истакао је данас да је највећи успех тог министарства завршетак реконструкције и пуштање у рад Музеја савремене уметности и Народног музеја у Београду.
П:
О:
Читај ми
Представљени резултати рада Министарства културе и информисања
Београд,
15. јун 2020.
Вукосављевић је, представљајући резултате рада у протекле четири године, навео да је Министарство помагало и бројне пројекте ван главних градских центара у Србији, што је омогућило да се одржи културни живот широм наше земље.
Он је нагласио да је вредна пажње и међународна активност Министарства када је реч о обнови културних центара Србије у свету.
Према његовим речима, отворен је Културни центар у Пекингу, а у плану је отварање ових центара у Москви, Берлину и другим светским метрополама.
Борили смо се за очување ћириличног писма и за побољшање културе говора, рекао је Вукосављевић, али и упозорио на то да језик који се користи у медијима и даље није задовољавајући.
Према његовим речима, у једном делу медијске сцене толерише се говор искључивости и мржње и репертоар речника који није стандардни језички модел за који се Министарство залаже.
Он је међу успехе Министарства навео и правичну расподелу средстава на конкурсима, при чему је најавио помоћ Фестивалу европског филма на Палићу.
Вукосављевић је подсетио на то да се Министарство интензивно залагало за очување наших споменика културе на Косову и Метохији.
Министар је најавио и реализацију важног споразума између Руске Федерације и Србије везаног за културу, и подсетио на то да је током посете руског председника Владимира Путина Београду постигнут договор о томе да нашој земљи буде враћена 166. страница Мирослављевог јеванђеља.
Он је објаснио да ће Србија, заузврат, поклонити Руској Федерацији седам слика руског сликара Николаја Рериха (1874-1947), уз напомену да је Скупштина Србије ратификовала тај споразум, али да руска Дума још није.
Када се то деси, уследиће размена ратификационих докумената и артефаката, навео је Вукосављевић и изразио наду да ће се то догодити у наредних неколико недеља.
Министар је рекао да је половично задовољан третманом Стратегије културног развоја за период од 2020. до 2030. године, коју је усвојила Влада, али која није стигла да уђе у скупштинску процедуру.
Он је као главни неуспех навео то што није усвојен Закон о изменама и допунама Закона о језику и писму, који би, према његовој оцени, битно унапредио статус ћириличног писма у Србији.
Вукосављевић је подсетио на то да је протеклих година повећаван буџет за културу, ако се изузме пандемијски период, али је истакао да то и даље није довољно и да укупна издвајања за културу морају да достигну један одсто државног буџета.
-
Београд, 17. април 2024.Стипендирање најбољих студената богословских факултета и...
-
Београд, 10. април 2024.Рогановић упутио честитку поводом Рамазанског бајрама
-
Београд, 30. март 2024.Рогановић честитао Ускрс по грегоријанском календару
-
Београд/Валета, 14. март 2024.Отворен Павиљон Србије на првом Бијеналу уметности на Малти
-
Београд, 29. фебруар 2024.Зрењанин Национална престоница културе 2025. године
-
Београд, 20. фебруар 2024.На Хиландару реализовани сви планирани радови у 2023. години
-
Београд, 19. фебруар 2024.Вукова награда снажан допринос очувању и промоцији кључних...
-
Београд, 6. фебруар 2024.Слика Паје Јовановића „Одмор башибозука” од данас у Београду
-
Нови Сад, 10. јануар 2024.Припрема за обележавање 200-годишњице рођења Бранка Радичевића
-
Београд, 6. јануар 2024.Божићна честитка директора Управе за сарадњу с црквама и верским...