Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали представио је данас, на отварању Копаоник бизнис форума, досадашње успехе економске политике наше земље и планове за будућност.
П:
О:
Читај ми
Инвестиције најважнији подстицај расту наше економије
Копаоник,
2. март 2020.
Мали је нагласио да је Србија у последњем кварталу 2019. године била прва у Европи по стопи раста, напоменувши да би та стопа била још већа да није било изазова, попут увођења квота на извоз челика и приштинских такси.
У јануару је раст износио 6,5 одсто, а са 6,1 одсто у последњем кварталу прва смо земља у Европи по висини раста, указао је он и подсетио на то да је стопа раста БДП-а прошле године била 4,2 одсто, а 2018. године 4,4 одсто.
У прошлој години имали смо повећање плата у јавном сектору између 8 и 15 одсто, а у децембру смо прешли просечну плату од 500 евра. Успели смо у томе, али још нисмо задовољни јер желимо још бољи стандард за наше грађане, поручио је министар.
Он је, када је реч о фискалним резултатима, рекао да већ четврту годину заредом Србија има суфицит у буџету, док смо пре неколико година имали учешће јавног дуга од преко 75 одсто у БДП-у, а сада смо на испод 50 одсто.
Такође, како је додао, са ММФ-ом разговарамо о томе каква ће бити фискална правила за будућност, да ли ћемо јавни дуг да ограничимо на 50, 45 одсто, наводећи да је сада потпуно под контролом и да имамо довољно резерви за било какву потенцијалну кризу.
Од изузетног значаја је и повећање минималне цене рада, указао је министар и додао да се очекује да ће она и даље расти, уз напомену да се незапосленост значајно смањила, али да се и даље ради на већем повећању запослености.
Према његовим речима, у последње четири године отворено је приближно 200.000 нових радних места и наставља се борба за сваку фабрику јер то обезбеђује бољи живот у Србији.
Он је прецизирао да је прошле године укупан извоз Србије био 23 милијарде евра, као и да је удвостручен у односу на време из 2011. или 2012. године.
Нове фабрике које се отварају у Србији, попут "Меите" и "Зиђина" допринеле су расту извоза у износу од 460 милиона евра, при чему у структури увоза доминира репроматеријал и машине и опрема, рекао је министар.
Он је напоменуо и да је Европска комисија у последњем извештају навела да је српска привреда мотор развоја Балкана, као и да смо заузели 44. место на "Дуинг бизнис листи" Светске банке.
Према његовој оцени, најбољи показатељ успешне економске политике је кредитни рејтинг, при чеми је Србија на корак од добијања инвестиционог рејтинга.
Мали је подсетио на то и да се наша земља прошле године вратила на међународно тржиште капитала, будући да је имала две емисије еврообвезница.
Он је рекао да је на 10-годишњу обвезницу добијен принос од 1,6 одсто, а да је принос 2013. године на 10-годишњу обвезницу износио 7,25 одсто, нагласивши да је тржиште капитала важно како би се омогућио даљи раст економије.
Не можемо да имамо високе стопе раста без развоја тржишта капитала. Имамо и посебну радну групу која се тиме бави, а до јуна ће бити изађена нова стратегија која је везана за развој тог тржишта. Морамо да проширимо могућност компанијама да се задуже повољније, објаснио је министар.
Такође, како је предочио, свака повољнија емисија обвезница Србије значи ниже трошкове задуживања за компаније, што значи да можете да набавите и опрему и да се лакше одлучујете за инвестиције, а што даље има утицај на стопе незапослености и повећање БДП-а.
Он је указао на то да је од 180 закона који су прошли парламент прошле године њих 74 било из надлежности Министарства финансија, а били су претежно усмерени на побољшање пословне климе.
То су, како је оценио, важни системски закони, као на пример Закон о јавним набавкама и Закон о рачуноводству, по којем је од 1. јануара 2022. године обавезно увођење електронских фактура.
Он се осврнуо и на инвестициона улагања, истакавши да се са таквом политиком наставља, посебно са изградњом ауто-путева и железнице јер то доводи инвеститоре у нашу земљу.
Према његовим речима, 24 одсто нашег БДП је у страним директним, приватним и државним инвестицијама, што је најважнији подстицај расту наше економије и биће тако с обзиром на програм „Србија 2025“, који подразумева 14 милијарди евра улагања у инфраструктуру.
Међутим, приоритет су грађани и да њихов стандард што брже расте јер желимо да остану и да овде остваре своје снове остваре овде, у Србији, нагласио је министар.
-
Београд, 19. април 2024.У наредних седам дана нове цене бензина
-
Београд, 18. април 2024.Прилагођавање новим стандардима у трговини и потребама...
-
Нови Сад, 17. април 2024.Подршка државе привредницима ове године две милијарде динара
-
Београд/Мостар, 16. април 2024.Сарадња предуслов за даљи економски развој региона
-
Београд, 12. април 2024.Цена бензина виша за два динара у наредних седам дана
-
Београд, 10. април 2024.У прва три месеца регистровано 1.715 заложних права
-
Београд/Будимпешта, 9. април 2024.Србија, Словенија и Мађарска удружиле берзе електричне енергије
-
Београд/Париз, 9. април 2024.Србија заинтересована за проширење сарадње са Француском у...
-
Београд, 5. април 2024.Нове цене горива на бензинским пумпама у наредних седам дана
-
Београд, 4. април 2024.Елиминисати изазове са којима се суочавају мала и средња...