Министар рударства и енергетике у Влади Републике Србије Александар Антић учествује на Шестом министарском састанку Саветодавног већа Јужног гасног коридора, који се одржава у Бакуу.
Министар рударства и енергетике у Влади Републике Србије Александар Антић учествује на Шестом министарском састанку Саветодавног већа Јужног гасног коридора, који се одржава у Бакуу.
Антић борави у Бакуу на позив министра енергетике те земље Парвиза Шахбазова и европске комесарке за енергетику Кадри Симпсон.
Он је на скупу указао на велики значај Јужног гасног коридора за диверсификацију снабдевања гасом Југоисточне Европе, и подсетио на то да је Србија показала посвећеност развоју тог пројекта и учешћем председника Републике на обележавању завршетка Транс-анадолијског гасовода (ТАНАП) у јуну 2018. године, као и на церемонији повезивања ТАНАП-а и ТАП-а.
Он је изразио уверење да ће тај пројекат имати значајан утицај на снабдевање гасом Западног Балкана, и нагласио да наша земља интензивно ради на интерконекцијама са суседним државама, које ће омогућити снабдевање гасом из нових извора.
У том смислу, како је указао, кључна је интерконекција са Бугарском кроз изградњу гасовода Ниш–Димитровград–Софија, који је подржала Европска унија и за који је обезбеђен грант у износу од 49,6 милиона евра.
Антић је изразио уверење да ови пројекти које убрзано реализујемо са партнерима сасвим јасно показују нашу стратешку опредељеност ка диверзификацији снабдевања гасом, при чему желимо сигурност и стабилност у снабдевању, не само Србије, већ и читавог региона.
Према његовим речима, у том смислу је за нас значајно повезивање са Јужним гасним коридором, који сматрамо важним пројектом за енергетску сигурност Србије и целог региона Западног Балкана.
Он је нагласио да интерконекција Бугарска–Србија, чији се завршетак градње очекује најкасније почетком 2022. године, заједно са интерконекцијом Грчка–Бугарска, Србију повезује са Јужним гасним коридором и отвара могућности да се у будућности снабдева и гасом из Каспијског басена, преко гасовода ТАНАП и ТАП, као и LNG терминала у региону.
Министар је подсетио на то да је Србија изградила линијску деоницу магистралног гасовода од границе са Бугарском до границе са Мађарском, у дужини од 403 километра, који представља наставак гасовода „Турски ток“.
Овај пројекат је за нашу земљу од стратешког значаја и у току 2020. године изградићемо и пратећу инфраструктуру, укључујући и компресорске станице.
Према његовим речима, то представља нову руту снабдевања, пре свега руским гасом, и на тај начин повећавамо енергетску безбедност Србије, уз напомену да је диверсификација извора за Србију значајно питање, те остајемо отворени за развој различитих пројеката.
Председник Азербејџана Илхам Алијев, који је отворио скуп, рекао је да је Саветодавно веће значајно допринело јачању напора и реализацији пројекта Јужног гасног коридора, и истакао важност покретања ТАНАП-а, једног од главних сегмената пројекта, док се пројекат ТАП приводи крају.
Шахбазов је указао на то да је Јужни гасни коридор током година био ефикасан формат за сарадњу и дао је значајан допринос пројекту.
Званично је отворен на терминалу Сангачал у мају 2018. године, у оквиру пројекта који садржи четири сегмента – Шах Дениз 2, гасовод Јужни Кавказ, ТАНАП и ТАП.
Азербејџан је сваке године домаћин Министарског састанка у оквиру Саветодавног већа за Јужни гасни коридор, укупне дужине од приближно 3.500 километара.
На министарском састанку учествовали су и заменик помоћника секретара за енергетску политику САД Курт Донели, заменик генералног директора Директората за енергетику Европске комисије Клаус-Дитер Борхарт и министарка енергетике Бугарске Теменушка Петкова.
Такође, присуствовали су и министарка економије Грузије Натиа Турнава, као и делегације из Уједињеног Краљевства, Турске, Италије, САД, Грузије, Грчке, Црне Горе, Хрватске, Румуније и Мађарске, али и представници гасних компанија – учесница на пројекту.