Министарство културе и информисања Владе Републике Србије саопштило је данас да на конкурсима тог министарства за финансирање пројеката из области културе средства не додељује министар, већ то чине стручне комисије за различите области.
Министарство културе и информисања Владе Републике Србије саопштило је данас да на конкурсима тог министарства за финансирање пројеката из области културе средства не додељује министар, већ то чине стручне комисије за различите области.
У саопштењу издатом поводом насловне стране и писања једног дневног листа о пројекту који се односи на ратну архиву Милоша С. Милојевића, наводи се да је у поменутом случају реч о грађи која се састоји од 332 писма и других докумената који су настали између 1876. и 1889. године.
Писма и документа представљају примарни историјски извор о ратним догађајима и немају везе са Милојевићевим другим делима која су предмет контроверзи.
Он организује регрутацију добровољаца не само из Србије, већ и са тада још увек турске територије Старе Србије, Македоније и Босне и Херцеговине.
Публиковање аутентичне, сачуване преписке са добровољцима које Милојевић окупља и организује у циљу учешћа у српско-турским ратовима омогућило је да та историјска грађа први пут постане доступна јавности и тако створи услове за додатни, стручно утемељни, критички увид у живот, рад и дело Милојевића.
Милош С. Милојевић био је ратник у српско-турским ратовима, национални радник, чиновник администрације Кнежевине и Краљевине Србије, члан Српског ученог друштва и професор.
Одликован је Таковским крстом V, IV, III, II и I реда; Орденом Светог Саве; Споменицом рата 1876. и 1877–1878; Орденом Друштва „Светога Саве“ – „сребрна светосавска медаља” 1890. године; Орденом „Румунског крста”; Златном медаљом за храброст; Сребрном медаљом за храброст; Златном медаљом за ревносну службу; Медаљом црвеног крста; Орденом “Белог орла”.
Стручне комисије Министарства културе и информисања процениле су да је објављивање Милојевићеве ратне преписке од значаја за критичко и научно избалансирано оцењивање његове јавне делатности. Дакле, у предметном делу нема ни речи о "Црвеној Хрватској ".
У поменутом случају, одлуку о објављивању донеле су две комисије за избор пројеката из области прикупљања, истраживања, документовања, проучавања, вредновања, заштите, очувања, представљања, интерпретације, коришћења и управљања архивском грађом за 2018. као и стару и ретку библиотечку грађу за 2019. годину, које чине по три члана, односно шест стручних представника из поменутих области.
Образложење предметних комисија Министарства културе и информисања можете погледати у прилогу.
Комисије су чинили историчари и архивски саветници Архива Србије Љубинка Шкодрић и Златибор Марковић, етнолог и архивски саветник Архива Србије Славица Соломун, филолог опште књижевности и библиотекар саветник Народне библиотеке Србије у пензији Владимир Шекуларац, заменик управника Народне библиотеке Србије и руководилац сектора Виртуелна библиотека Србије Весна Стевановић и виши библиотекар у Народној библиотеци Србије Ивана Тодоровић, наводи се у саопштењу.