Михајловић је на конференцији за новинаре у Влади Србије, где је представљена и нова поставка рукотворина у Српском салону, истакла да су сва три ћилима уписана у национални регистар, док је почектом децембра упућена и иницијатива Етнографском музеју да се та добра заштите.
Она је објаснила да је Српски салон опремљен захваљујући сарадњи Кoординационог тела за родну равноправност, Етно мреже и НАЛЕД-а, при чему, заједно са Војвођанским салоном у згради Покрајинске владе, представља јединствено место за пријем страних делегација.
На овај начин смо показали да можемо да чувамо културно наслеђе и запослимо жене на селу, рекла је потпредседница Владе, уз напомену да је 50 одсто те популације потпуно радно способно, а формално незапослено, због чега ће им се и даље помагати.
Годину за нама, како је подвукла, обележили су значајни помаци у реализацији иницијативе "Упослимо 1.000 жена", у оквиру које су жене из руралних подручја ангажоване на изради традиционалних рукотворина као протоколарних поклона, при чему је од покретања овог пројекта у 2017. години до сада запослено њих 698.
Она је најавила да ће покренути иницијативу да се у јавној расправи што пре нађе и нацрт закона о занатству, о чему ће разговарати са представницима Министарства привреде.
Такође, како је навела, потписано је заједничко упутство Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и Министарства културе и информисања којим се осигурава поштовање просторних и урбанистичких планова, уз очување културног и историјског наслеђа.
Михајловић је подсетила на то да је расписан и конкурс "Градови у фокусу", који је намењен ревитализацији инфраструктуре у области културе, оценивши да би било корисно отворити и градску етно галерију.
У Српском салoну су представљени резултати заједничких активности на очувању културног наслеђа као покретача локалне економије и најављени даљи планови у тој области.
Презентацији су присуствовали и министар културе и информисања Владан Вукосављевић, председница Управног одбора Етно-мреже Виолета Јовановић, градоначелница Сомбора Душанка Голубовић и представница Удружења жена „Гороцвет“ из Инђије Јованка Шиовљански.
Вукосављевић је рекао да држава активно ради на афирмисању заштите културних добара и да су на том плану направљени одређени помаци, као и у представљању материјалног и нематеријалног културног наслеђа, што је у интересу очувања нашег мултикултуралног идентитета.
Јовановић је истакла да је циљ ових активности да културно градимо, чувајући културно наслеђе и подстичући економско оснаживање жена.
Српски и Војвођански салон доприносе пракси културне дипломатије – поклањањем традиционалних рукотворина страним званичницима ми чувамо своје наслеђе, али и стварамо извор прихода за жене на селу, објаснила је она.
Она је додала да је важно увести институт чувара традиције и донети закон о занатству, али и даље ширити свест о значају чувања националног идентитета и слања поруке толеранције и мултикултуралности.
Голубовић је указала на то да је захваљујући потпредседници Владе и НАЛЕД-у ревитализован стапарски ћилим и да су многе жене обучене за ткање, чиме се чува нематеријално културно благо Србије.
Шиовљански је нагласила да су многе жене прошле обуке и научиле све технике рада, те да је Удружења жена „Гороцвет“ посебно специјализовано за технике веза и златовеза.
Жене са села направиле су "краљевски појас" за председника Кине Си Ђинпинга, који му је предат током посете председника Србије Александра Вучића, затим пиротске ћилиме, који су поклоњени председницима Русије и Француске Владимиру Путину и Емануелу Макрону, стапарски ћилим за принца Чарлса, као и друге рукотворине које се поклањају страним званичницима.