Први потпредседник Владе Републике Србије и министар финансија Синиша Мали изјавио је да је Република Србија данас успешно реализовала још једну емисију државних обвезница, уз велико интересовање америчких и европских инвеститора.
П:
О:
Читај ми
Србија успешно реализовала још једну емисију државних обвезница
Београд,
29. април 2026.
Мали је изразио задовољство резултатом емисије, која потврђује снажно поверење инвеститора у стабилан кредитни профил и у економску политику наше земље.
Он је навео да је овакво интересовање инвеститора за наше државне обвезнице најбољи показатељ макроекономског успеха наше земље, додавши да је Србија овог пута забележила веома високу тражњу у износу од више од осам милијарди евра.
У овај тип хартија, како је објаснио, инвеститори улажу када верују у дугорочну стабилност земље, што говори о томе да се финансијска слика Србије у свету драстично променила током последње деценије.
По први пут емисија је реализована у три транше и у две различите валуте. Прва транша у износу од милијарду евра, са доспећем 2031. године и купонском стопом од 4,25 одсто, искористиће се за превремени откуп обвезница које доспевају следеће године, рекао је први потпредседник Владе.
Друга транша, како је додао, у износу од 900 милиона евра, са доспећем 2038. године и купонском стопом од 4,875 одсто, представља још једну у низу „одрживихˮ обвезница Републике Србије.
Мали је истакао да је посебно важна зелена обвезница, с обзиром на то да ће се средства прикупљена овом емисијом користити искључиво за финансирање зелених пројеката, као што су унапређење железничке инфраструктуре, набавка возова, пројекат београдског метроа и друго.
Према његовим речима, остатак прикупљених средстава ће се кроз трећу траншу, такође, користити за велике капиталне пројекте у оквиру националне стратегије „Србија 2030ˮ.
Последња транша, у износу од 1,25 милијарде долара, доспева 2036. године, рекао је он и додао да је Министарство финансија данас реализовало операцију финансијског хеџинга, чиме је доларску купонску стопу заменило купонском стопом у еврима од 4,66 одсто.
Мали је нагласио да превременим откупом обвезница које доспевају 2027. године активно управљамо јавним дугом и додатно јачамо стабилност јавних финансија.
Посебно смо посвећени улагањима у „зеленеˮ пројекте, који подстичу одрживи и инклузивни економски раст, рекао је Мали и истакао да је држава током аукције успела да смањи цену у односу на иницијалну стопу за 30 базних поена.
То је, како је подвукао, веома добар резултат у актуелним условима на тржишту капитала, које карактеришу повећана неизвесност и променљиви услови финансирања.
Први потпредседник Владе је објаснио да је емисија у складу са планираном динамиком финансирања великих инфраструктурних пројеката у Србији, али и са пројекцијом јавног дуга, која за крај ове године износи 44,5 одсто.
Он је указао на то да ће пројекција бити испоштована и да се стриктно води рачуна о нивоу јавног дуга, јер нам је стабилност јавних финансија неопходна у актуелним светским кризама.
Наш јавни дуг је на крају фебруара износио 41,5 одсто БДП-а, што је дупло мање у односу на јавни дуг еврозоне који се креће на нивоу од око 89 одсто, истакао је он и додао да овом трансакцијом Република Србија додатно јача отпорност на спољне ризике и обезбеђује стабилне изворе финансирања.
Према његовим речима, економија Србије је данас далеко отпорнија на шокове јер се новцем, инвестицијама и реформама управља одговорно и то су ствари које су Србији пре две године први пут донеле инвестициони кредитни рејтинг.
Мали је поручио да очување фискалне стабилности, пажљиво планирање тренутка задуживања и благовремено управљање јавним дугом постају од суштинског значаја за заштиту економских интереса државе и грађана.
Први потпредседник Владе је истакао и да су од почетка године земље Централне и Источне Европе на међународном тржишту емитовале обвезнице у вредности од приближно 60 милијарди евра, да је Румунија на тај начин прикупила осам милијарди евра уз ниво јавног дуга који је на крају 2025. године износио 59,3 одсто, Мађарска три милијарде евра уз ниво јавног дуга на крају прошле године од 74,6 одсто БДП-а, Пољска, 9,5 милијарди евра и дугом од 59,7 одсто БДП-а и Словенија 2,5 милијарде евра уз ниво јавног дуга на крају 2025. године од 65,7 одсто БДП-а.
-
Аутор: Танјуг
-
Београд/Тјанђин/Шиђаџуанг, 29. април 2026.Кинески „ТБЕАˮ заинтересован за производњу трансформатора у...
-
Ниш, 28. април 2026.Хуманитарни центар у Нишу ослонац МУП-у у ванредним ситуацијама
-
Београд/Шиђаџуанг, 28. април 2026.Подршка већем пласману српских производа на тржиште НР Кине
-
Београд, 28. април 2026.Усавршавање кадрова стуб ефикасног безбедносног система
-
Београд, 27. април 2026.Унапређење институционалних капацитета у борби против корупције
-
mesarovic hebej-7_27.4.2026. 09-12-07.webp)
Београд/Шиђаџуанг, 27. април 2026.Нове могућности за српске производе на кинеском тржишту
-
Београд/Шиђаџуанг, 26. април 2026.Потврђен значај стратешког партнерства са компанијом ХБИС
-
Београд/Ђинан, 26. април 2026.Србија гради партнерства са водећим кинеским компанијама
-
Београд/Ђинан, 25. април 2026.Кинеске компаније планирају нове инвестиције у Србији
-
Београд/Ђинан, 25. април 2026.Привредни форум у Ђинану потврдио интересовање компанија за...