Мали је том приликом представио кључне параметре Србије у спровођењу реформи, поводом трећег разматрања спровођења економског програма подржаног актуелним Инструментом за координацију политике, који је ММФ одобрио Србији 9. децембра 2024. године.
Он је рекао да су подаци из првог квартала ове године охрабрујући када је реч о расту БДП-а, те да то даје добру основу и за већи привредни раст на крају године.
Најновији подаци за март указују на значајно боље резултате од очекиваних. Флеш процена раста БДП-а у првом кварталу износи три одсто, што је значајно изнад првобитно планиране динамике, која је износила 2,6 одсто, а која је била у складу са остваривањем годишњег раста од три одсто, нагласио је Мали.
Према његовим речима, индустријска производња порасла је за 6,4 одсто међугодишње, чиме је у великој мери неутралисан пад из прва два месеца ове године, при чему се посебно издваја раст прерађивачке индустрије од 11,4 одсто у односу на претходни месец.
Први потпредседник Владе је додао да је промет у трговини на мало такође премашио очекивања, уз реални раст од 14 одсто, што указује на снажну домаћу тражњу.
За ову годину пројектује се раст од око три одсто, док је за 2027. пројекција ревидирана на 4,5 одсто, напоменуо је Мали, додавши да разуме конзервативнији приступ ММФ-а око ревидирања тих пројекција.
Први потпредседник Владе је подсетио на то да ћемо следеће године бити домаћин изложбе Експо, нагласивши да ће велика улагања која прате организацију ове манифестације бити наш додатни мотор раста на који снажно рачунамо.
Он је додао да фискална политика Србије остаје чврсто усидрена у средњорочном оквиру, са јасно дефинисаним циљем дефицита до три одсто БДП-а у 2026. и 2027. години, уз његово даље смањење на 2,5 одсто у 2028. години.
Овај пут, како је истакао, обезбеђује наставак силазне путање јавног дуга, који је смањен са 44,4 одсто БДП-а у 2025. на око 41,7 одсто БДП-а тренутно.
Према његовим речима, фискални оквир заснива се на конзервативном планирању, примени фискалних правила за плате и пензије, као и контроли расхода, уз очување простора за високе јавне инвестиције.
Мали је посебно нагласио да је раст јавних инвестиција стратешки усмерен и компатибилан са фискалном одрживошћу, на нивоу од око 6,7 одсто БДП-а, што је један од кључних стубова раста без угрожавања стабилности јавних финансија.
Србија је пуно радила претходних година на консолидацији и стабилизацији финансијског система и свеобухватним реформама које нису биле лаке, рекао је он, додавши да је ММФ у свим тим тешким процесима био поуздан и чврст ослонац.
Према његовим речима, Србија је апсолутно посвећена реформама и европском путу и све што је до сада спроведено дало је велике резултате будући да је наша земља пре две године била међу најбрже растућим економијама Европе.
Такође, наша земља и даље успева да одржава јавни дуг на сигурном нивоу, повећавајући животни стандард грађана, уз раст капиталних инвестиција, предочио је Мали.
Први потпредседник Владе је додао да је ове године главна тема свих сусрета свакако енергетска безбедност, али и мере предострожности којима државе реагују у случају нових светских нестабилности.
Снага једне земље сада је искључиво снага одбране од спољних економских притисака који стижу сваки дан, рекао је он и додао да су оцене Србије добре.
Мисија Међународног монетарног фонда боравиће у Београду до 5. маја.
Прво и друго разматрање спровођења договореног економског програма окончани су у јуну и децембру 2025. одлукама Одбора извршних директора Међународног монетарног фонда о њиховом успешном завршетку.
Инструмент за координацију политике је саветодавног карактера и не предвиђа коришћење финансијских средстава. Одобрава се земљама које су посвећене реформама и спроводе снажну и кредибилну економску политику.