Министар без портфеља у Влади Републике Србије задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа Милан Кркобабић изјавио је данас да су до сада државним новцем помогнуте 94 задруге у Србији.
Министар без портфеља у Влади Републике Србије задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа Милан Кркобабић изјавио је данас да су до сада државним новцем помогнуте 94 задруге у Србији.
Кркобабић је приликом посете општини Бачки Петровац и разговора са локалним руководством најавио да би ове године са још 367 милиона динара требало да буде подржано између 50 и 60 задруга.
Он је подсетио на то да је трећи конкурс за финансијску помоћ постојећим и новооснованим задругама отворен до 15. августа, док ће до 1. септембра бити отворен за сложене задруге.
Министар је прецизирао да су финансијски подстицаји предвиђени за различите намене, као што су оснивање стада, засади и куповина опреме.
У Јужнобачком округу је седам задруга добило 87 милиона динара, рекао је он и изразио наду да ће се и на актуелни конкурс јавити задруге из тог региона.
Кркобабић је подсетио на то да је закључно са овом годином за трогодишњи програм финансирања задруга држава издвојила 1,7 милијарди динара помоћи и да се очекује да буде помогнуто укупно приближно 150 задруга.
Према његовим речима, Земљорадничка задруга "Златно зрно", коју је данас обишао, јесте пример задруге која добро ради и која је добро утрошила државну помоћ.
Министар је навео да је поменута земљорадничка задруга помогнута са 15 милиона динара, који су утрошени за технолошки искорак и унапређење производње, што ће омогућити већи број коопераната.
Он је указао на то да се та задруга бави ратарством и повртарством и успешно се такмичи са јачим играчима на тржишту, што показује и извоз 400 тона паприке.
Кркобабић је подсетио на то да је прва задруга у Србији основана у Бачком Петровцу 1846. године и била је трећа у свету, као и да је у том месту основана и прва сложена задруга.
Сложене задруге омогућавају вертикално и хоризонтално повезивање и могу да пруже својим члановима оно што специјализоване не могу, а то је истраживање тржишта, научноистраживачки развој, маркетинг и извоз производа више фазе обраде, објаснио је министар.
Он је истакао да је због тога држава одлучила да сложене здруге помогне са 60 милиона динара бесповратних средстава, и изразио наду да ће идуће године износ бити удвостручен, или утростручен.
Хоћемо праве центре који ће повезивати више специјализованих или мешовитих задруга, само на тај начин може да се гради задружна пирамида на чијем су врху извозници, поручио је Кркобабић.
Директорка Земљорадничка задруге "Златно зрно" Маја Жилаји-Чинчурак рекла је да је укупна инвестиција у набавку четири силоса за складиштење житарица и сушару била вредна више од 60 милиона динара, а да је држава помогла са 15 милиона динара бесповратне помоћи.
Жилаји-Чинчурак је навела да се у силосе складишти кукуруз, пшеница и сунцокрет, и додала да је ову задругу основало 13 задругара, као и да има од 350 до 450 коопераната и да производи и паприку, црни лук и кромпир.
Председник општине Бачки Петровац Срђан Симић рекао је да општина велики део привредне активности заснива на пољопривреди и да је свака помоћ задругарству драгоцена.
Симић је поручио да ће локална самоуправа учинити све да и сама помогне задруге јер увиђа да у пољопривредној производњи у Бачком Петровцу има места за унапређење.
Председник Задружног савеза Војводине Радислав Јованов оценио је да је будућност задругарства у Србији у сложеним задругама.
Тамо где постоји задруга у малим срединама, нема проблема за опстанак, рекао је Јованов и додао да удруживање задруга једино може да парира великим компанијама.
Председник Одбора за село Српске академије наука и уметности (САНУ) Драган Шкорић рекао је да би у Бачком Петровцу могле да буду основане четири задруге које би се бавиле производњом хмеља, конопље, сирка и лековитог биља и које би касније могле да се удруже у сложену задругу и на тај начин обезбеде израду финалних производа.