Кроз разговор са више од 250 деце и младих, у оквиру радионица “Један школски час за медијску писменост” установљено је да им недостају надградња знања и вештина које се односе на медијску писменост, пре свега када је реч о критичком размишљању, евалуацији садржаја, укрштању извора, стереотипизацији и утицају медија на њихов развој.
Сви учесници радионица су били веома активни и радо су комуницирали о својим медијским навикама и садржајима који их интересују.
Основци и средњошколци су били једногласни у изјави да не гледају телевизију, јер, како кажу, на домаћим каналима се не емитује оно што их занима и недостају им емисије попут забавних, културних и научних, намењених њиховом узрасту.
Такође, истакли су да медији пропагирају погрешне вредности и узоре за младе, истовремено сматрајући да немају начине да то промене и да се њихов глас о томе чује.
Када су у питању традиционални медији, они не купују дневне новине, а ретко часописе, док радо и често слушају радио.
На питање да ли верују медијима, изјаснили су се да генерално не верују, већ да све информације проверавају на друштвеним мрежама и на местима које они сматрају алтернативним каналима.
Такође, указали су на то да због брзине приступа медијским садржајима и могућности да бирају на захтев, најчешће користе интернет платформе на којима могу наћи различите видео-садржаје, али прате и онлајн медије.
Иако су свесни да одређени садржаји имају утицај на њихов начин размишљања и понашање, сматрају да им се могу супротставити, али својим изјавама су показали да заправо нису свесни на које све начине медијски садржаји утичу на њих.
Управо из тог разлога неопходно је да им се јачају знања и вештине које се тичу медијске писмености.
Није изненађење то што предшколци не разумеју начин функционисања медија и интернета, али јесте колико често и на којим све каналима и платфомама проналазе и гледају садржаје који их интересују.
Они најчешће користе медијске услуге на захтев и јасно баратају терминима као што су лајковање, пратиоци, претплатници и друго.
Након 15 радионица, одржаних у оквиру Европске недеље медијске писмености од 18. до 22. марта, Зарић је установила да је неопходно да се настави са развијањем и унапређењем едукације о медијској писмености, како за децу и младе, тако и за родитеље и наставнике.
Радионице су, у организацији Министарства културе и информисања, одржане у Правно-пословној школи, Гимназији „Патријарх Павле“, основним школама “Владислав Рибникар” и “Јелена Ћетковић”, Предшколској установи “Baby palace Анђела” и вртићу “Мали сунцокрети”.
Министарство културе и информисања интензивно се залаже за развој медијске писмености, а тај појам је уведен у два медијска закона и два закона о образовању.
У циљу системског уређења ове области, у току је израда приручника за унапређење и развој медијске писмености у предуниверзитетском образовању, наводи се у саопштењу Министарства култре и информисања.