П:
О:
Читај ми
Спољнотрговинска робна размена Србије повећана за 13,3 одсто
Београд,
30. септембар 2005.
Републички завод за статистику саопштио је да је укупна спољнотрговинска робна размена Републике Србије за период јануар-август 2005. године износила 9.385,1 милион долара, што чини повећање од 13,3 одсто у односу на исти период претходне године.
Посматрано у еврима, спољнотрговинска робна размена износи 7.417,2 милиона евра, што представља повећање од 9,6 одсто у односу на исти период 2004. године.
Извезено је робе у вредности од 2.898,1 милион долара, што чини повећање од 44,6 одсто у односу на исти период лане, а увезено је робе за 6.487 милиона долара, што је више за 3,3 одсто у односу на исти прошлогодишњи период.
Изражено у еврима, извоз робе имао је вредност 2.287,1 милион евра, што је више за 39,6 одсто у односу на исти период протекле године, док је увоз робе имао вредност 5.130,1 милион евра, што је, за посматрани период, на истом нивоу као претходне године.
Овакво кретање увоза у првих 8 месеци последица је смањења агрегатне потрошње, пре свега због опадања реалног раста зарада у овој години, као и због предузетих мера монетарне и кредитне политике.
Увоз је повећан и због уведеног ПДВ-а. Наиме, увоз многих врста робе који је био планиран за прве месеце ове године обављен је у децембру 2004. како би се избегло плаћање ПДВ-а од увозника у првим месецима 2005. године. ПДВ је утицао и на резултате извоза тако што се фактурна вредност робе, због повраћаја ПДВ-а, сада реално исказује од извозника за разлику од прошле године.
Осим тога, повећање извоза резултат је и првих ефеката приватизације и реструктурирања предузећа, потписаних и ратификованих уговора о слободној трговини са земљама потписницама Пакта за стабилност, суфицита у размени пољопривредних производа, као и суфицита у размени текстилних производа, захваљујући потписаном споразуму са ЕУ.
Дефицит за период јануар-август ове године износи 3.588,9 милиона долара, што чини смањење од 16,1 одсто у односу на исти период 2004. Изражено у еврима, дефицит износи 2.843 милиона евра, што је мање за 18,6 одсто када се упореди са истим периодом прошле године.
Покривеност увоза извозом износи 44,7 одсто, и већа је у односу на покривеност у истом периоду протекле године, када је износила 31,9 одсто. Посматрано у еврима, покривеност увоза извозом је 44,6 одсто, а у истом прошлогодишњем периоду била је 31,9 одсто.
У периоду јануар-август 2005. у структури извоза по намени производа (принцип претежности) највише су заступљени производи за репродукцију - 66,3 одсто (1.921,1 милион долара), роба за широку потрошњу - 28,5 одсто (825,8 милиона долара) и опрема - 5,2 одсто (151,2 милиона долара).
У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију - 62,4 одсто (4.046,9 милиона долара), роба за широку потрошњу - 22,3 одсто (1.445,5 милион долара) и опрема 15,3 одсто (994,5 милион долара).
У извозу су главни спољнотрговински партнери били Босна и Херцеговина (454,6 милиона долара), Италија (453,8 милиона долара) и Немачка (298,1 милион долара).
У увозу главни спољнотрговински партнери били су Руска Федерација (1.110,4 милиона долара), Немачка (679 милиона долара) и Италија (559,6 милиона долара).
У саопштењу се посебно истиче да је спољнотрговинска робна размена у првих 8 месеци ове године са Италијом уравнотеженија него прошле године, док са БиХ имамо највећи спољнотрговински суфицит од 274 милиона долара. Захваљујући Споразуму о слободној трговини, као и конкурентности наших производа суфицит имамо и са Македонијом. С друге стране, највећи дефицит јавља се у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега нафте и гаса.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), у извозу највеће учешће имају гвожђе и челик (420 милиона долара), обојени метали (233 милиона долара), поврће и воће (165 милиона долара), одећа (154 милиона долара) и шећер и производи од шећера (139 милиона долара). Извоз ових пет одсека чини 38,3 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати (844 милиона долара), друмска возила (413 милиона долара), индустријске машине за општу употребу (317 милиона долара), гас - природни и индустријски (289 милиона долара) и гвожђе и челик (272 милиона долара), а њихов увоз чини 32,9 одсто укупног увоза.
Извезено је робе у вредности од 2.898,1 милион долара, што чини повећање од 44,6 одсто у односу на исти период лане, а увезено је робе за 6.487 милиона долара, што је више за 3,3 одсто у односу на исти прошлогодишњи период.
Изражено у еврима, извоз робе имао је вредност 2.287,1 милион евра, што је више за 39,6 одсто у односу на исти период протекле године, док је увоз робе имао вредност 5.130,1 милион евра, што је, за посматрани период, на истом нивоу као претходне године.
Овакво кретање увоза у првих 8 месеци последица је смањења агрегатне потрошње, пре свега због опадања реалног раста зарада у овој години, као и због предузетих мера монетарне и кредитне политике.
Увоз је повећан и због уведеног ПДВ-а. Наиме, увоз многих врста робе који је био планиран за прве месеце ове године обављен је у децембру 2004. како би се избегло плаћање ПДВ-а од увозника у првим месецима 2005. године. ПДВ је утицао и на резултате извоза тако што се фактурна вредност робе, због повраћаја ПДВ-а, сада реално исказује од извозника за разлику од прошле године.
Осим тога, повећање извоза резултат је и првих ефеката приватизације и реструктурирања предузећа, потписаних и ратификованих уговора о слободној трговини са земљама потписницама Пакта за стабилност, суфицита у размени пољопривредних производа, као и суфицита у размени текстилних производа, захваљујући потписаном споразуму са ЕУ.
Дефицит за период јануар-август ове године износи 3.588,9 милиона долара, што чини смањење од 16,1 одсто у односу на исти период 2004. Изражено у еврима, дефицит износи 2.843 милиона евра, што је мање за 18,6 одсто када се упореди са истим периодом прошле године.
Покривеност увоза извозом износи 44,7 одсто, и већа је у односу на покривеност у истом периоду протекле године, када је износила 31,9 одсто. Посматрано у еврима, покривеност увоза извозом је 44,6 одсто, а у истом прошлогодишњем периоду била је 31,9 одсто.
У периоду јануар-август 2005. у структури извоза по намени производа (принцип претежности) највише су заступљени производи за репродукцију - 66,3 одсто (1.921,1 милион долара), роба за широку потрошњу - 28,5 одсто (825,8 милиона долара) и опрема - 5,2 одсто (151,2 милиона долара).
У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију - 62,4 одсто (4.046,9 милиона долара), роба за широку потрошњу - 22,3 одсто (1.445,5 милион долара) и опрема 15,3 одсто (994,5 милион долара).
У извозу су главни спољнотрговински партнери били Босна и Херцеговина (454,6 милиона долара), Италија (453,8 милиона долара) и Немачка (298,1 милион долара).
У увозу главни спољнотрговински партнери били су Руска Федерација (1.110,4 милиона долара), Немачка (679 милиона долара) и Италија (559,6 милиона долара).
У саопштењу се посебно истиче да је спољнотрговинска робна размена у првих 8 месеци ове године са Италијом уравнотеженија него прошле године, док са БиХ имамо највећи спољнотрговински суфицит од 274 милиона долара. Захваљујући Споразуму о слободној трговини, као и конкурентности наших производа суфицит имамо и са Македонијом. С друге стране, највећи дефицит јавља се у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега нафте и гаса.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), у извозу највеће учешће имају гвожђе и челик (420 милиона долара), обојени метали (233 милиона долара), поврће и воће (165 милиона долара), одећа (154 милиона долара) и шећер и производи од шећера (139 милиона долара). Извоз ових пет одсека чини 38,3 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати (844 милиона долара), друмска возила (413 милиона долара), индустријске машине за општу употребу (317 милиона долара), гас - природни и индустријски (289 милиона долара) и гвожђе и челик (272 милиона долара), а њихов увоз чини 32,9 одсто укупног увоза.
-
Београд, 26. април 2024.Завршена додела финансијске подршке пољопривредним...
-
Београд, 26. април 2024.Непромењене цене горива у наредном периоду
-
Београд, 25. април 2024.Јапански инвеститори најбољи амбасадори инвестиционог...
-
Београд, 25. април 2024.Просечна фебруарска плата 94.125 динара
-
Београд, 24. април 2024.Објављена Мапа Регистра мера и подстицаја регионалног развоја
-
Београд, 19. април 2024.У наредних седам дана нове цене бензина
-
Београд, 18. април 2024.Прилагођавање новим стандардима у трговини и потребама...
-
Нови Сад, 17. април 2024.Подршка државе привредницима ове године две милијарде динара
-
Београд/Мостар, 16. април 2024.Сарадња предуслов за даљи економски развој региона
-
Београд, 12. април 2024.Цена бензина виша за два динара у наредних седам дана