П:
О:
Читај ми
Динкић представио пакет од седам финансијских закона
Београд,
4. мај 2004.
Министар финансија у Влади Републике Србије Млађан Динкић представио је данас пакет од седам финансијских закона који би ове недеље требало да буду на дневном реду седнице Скупштине Србије. То су Предлог закона о Националној корпорацији за осигурање стамбених кредита, Предлог закона о осигурању, предлози закона о допунама Закона о Народној банци Србије и Закона о тржишту хартија од вредности и других финансијских инструмената, као и предлози закона о изменама и допунама Закона о јавним набавкама, Закона о акцизама и Закона о пореском поступку и пореској администрацији.
Аутор:
ФоНет
Динкић је том приликом подсетио на то да је Министарство финансија у првих 40 дана свог рада урадило 17 закона, од којих је 11 већ усвојено у парламенту. Један од тих закона је и Закон о акцизама, који се сада поново враћа у скупштинску процедуру и којим се предлаже повећање акциза на дизел гориво за 2,9 динара по литри, као и увођење акцизе на природне воћне сокове из иностранства у износу од 3,5 динара по литри, док ће домаћи воћни сокови бити ослобођени плаћања акцизе.
Министар је као један од битнијих закона који улази у скупштинску процедуру издвојио Предлог закона о Националној корпорацији за осигурање стамбених кредита. Према његовим речима, банке сада немају дугорочних извора да би масовније одобравале стамбене кредите, због чега и нема велике понуде стамбених кредита на тржишту, а каматне стопе су прилично високе. Како би држава подстакла одобравање стамбених кредита, а тиме индиректно и стамбену изградњу, Влада Србије ће, према предложеном закону, формирати Националну корпорацију за осигурање стамбених кредита, како би ризик банака у овом послу био битно смањен.
Задатак ове корпорације биће да осигурава дугорочне стамбене кредите које пословне банке одобравају грађанима, а предложено је да Корпорација преузме од 75 до 85 одсто ризика од банака, што ће за директну последицу имати смањење каматних стопа на стамбене кредите и продужетак периода њихове отплате.
Према предложеном концепту, Влада Србије биће власник 100 одсто акција ове корпорације, а њен почетни капитал износиће десет милиона евра, за шта су већ обезбеђена средства из буџета Србије за ову годину. Динкић је изразио наду да ће овај закон бити усвојен до средине маја, док се почетак рада Корпорације очекује на јесен ове године, а њено потпуно функционисање следеће године. Тада ће Корпорација имати своје експозитуре широм Србије, а предвиђа се да ће за највише годину и по дана у њима бити запослено приближно 1.500 људи.
Да би грађанин добио стамбени кредит потребно је да испуни одређене услове – да достави комплетне податке о месечним примањима породице или појединца, осталим плаћањима по раније одобреним кредитима, кредитној историји и имовини коју купује. Висина месечне рате по основу стамбеног кредита не сме да буде већа од 30 до 40 одсто укупних месечних примања, односно 50 до 60 одсто ако се додају остали фиксни издаци, као што су на пример месечна рата, комуналије, струја... Стан који се купује мора да буде регуларно укњижен, тако да је на њега могуће уписати хипотеку, како би банка осигурала своје потраживање. Грађанин треба да закључи и уговор о ризико осигурању живота са осигуравајућим друштвом, као и уговор о осигурању имовине од поплаве, пожара и слично.
Динкић је објаснио и како изгледа комплетна процедура стамбеног кредитирања. Наиме, појединац или брачни пар долази у банку где попуњава образац за стамбени кредит, после чега банка проверава веродостојност података и, у складу са својом кредитном политиком, одређује да ли ће одобрити кредит. Уколико одобри, банка се обраћа Националној корпорацији за осигурање стамбених кредита како би осигурала тај стамбени кредит. Корпорација обавља бодовање предложеног стамбеног кредита и одлучује да ли ће га осигурати. Уколико прихвати да га осигура, највећи део ризика (од 75 до 85 одсто) преузима Корпорација и приликом неуредног плаћања, она покрива највећи део изгубљених средстава банке.
Када стамбено кредитирање постане масовно, банке ће моћи да пренесу потраживања по основу одобрених стамбених кредита на Корпорацију, која тако ствара “портфолио” (посебан део у својим билансима) стамбених кредита на основу којег емитује хипотекарне заложнице, које се продају на финансијском тржишту. Њиховом продајом, Корпорација долази до новца који прослеђује банци која је одобрила стамбени кредит, чиме је банка у могућности да одобри стамбени кредит новом кориснику и тако започне нови циклус.
Министар финансија истакао је и да ће рад ове корпорације утицати на целокупну привреду јер цео овај процес представља подстицај укупном финансијском сектору земље, као и грађевинској индустрији, а утицаће и на индустрију апарата за домаћинство, намештаја и кућне опреме. Такође, биће повећан број радних места у привреди, што ће бити замајац за бржи привредни опоравак. Процењује се да ће Корпорација имати утицај на више од 40 одсто бруто националног прихода.
Предложени концепт рада Корпорације преузет је из Канаде, која се сврстава у земље са најразвијенијим стамбеним тржиштем. Канадска стамбена корпорација постоји више од 50 година и тренутно осигурава око 450.000 стамбених кредита у укупној вредности од 132 милијарде евра.
Динкић је, говорећи о Предлогу закона о осигурању, рекао да је ово један од системских закона, с обзиром на то да је ова област у Србији потпуно неуређена, и додао да је предлог овог закона у потпуности усклађен са директивама Европске уније.
Према његовим речима, предложеним решењем цензус за оснивање осигуравајућег друштва увећава се за око 123 одсто у односу на постојећи, што има за циљ већу заштиту осигураника и других корисника осигурања. Такође, предложеним законом пооштравају се услови за оснивање осигуравајућег друштва, прописује се обавеза сталног одржавања и праћења њихове ликвидности и обавеза тромесечног извештавања надзорног органа о њеном кретању, успоставља се ефикасан и модеран надзор у области осигурања какав важи у земљама Европске уније и уводе се четири кривична дела због потребе успостављења кривичне одговорности за најтеже повреде закона.
Надзор над обављањем делатности осигурања, како је предложено, обављаће Народна банка Србије (НБС) кроз посебну Дирекцију за надзор осигуравајућих друштава, која ће бити основана изменама закона о Народној банци Србије, који је управо због тога и прослеђен у скупштинску процедуру заједно са овим финансијским законима.
Динкић је објаснио да је НБС изабрана да обавља овај посао зато што она представља најозбиљнију и најорганизованију институцију у Србији, има развијену инфраструктуру и логистику, као и због тога што за ову њену нову функцију нису потребна додатна средства из буџета. Ово решење представља и први корак ка успостављању будуће интегрисане супервизије целог финансијског сектора, што је тренд како у развијеним, тако и у земљама у развоју и представља почетак рада на трасформацији Народне банке Србије.
Изменама и допунама Закона о јавним набавкама домаћи понуђачи добиће повољнији статус јер ће имати 20 одсто ценовне (бодовне) предности у односу на иностране понуђаче, што је пракса и у развијеним земљама. Предложеним изменама смањени су трошкови поступка јавних набавки, јер ће се огласи за добра и услуге у вредности до три милиона динара, као и огласи за радове у вредности до 15 милиона динара објављивати само у “Службеном гласнику Републике Србије”, док се обавеза објављивања огласа у страним публикацијама укида. Конкурсна документација, која ће према предложеним изменама важити шест месеци, преводи се на страни језик само за вредности веће од 12 милиона динара (добра и услуге), односно 120 милиона динара, када су у питању радови.
Изменама је поједностављена процедура јавних набавки, при чему хитне набавке могу да се реализују одмах, без претходног мишљења Управе за јавне набавке, а успоставља се и ефикаснија контрола јавних набавки, обезбеђује заштита понуђача, али и јавног интереса, а захтеве за заштиту права подносе понуђачи и Управа за јавне набавке. Такође, побољшан је и статус чланова Комисије за заштиту права понуђача - председника и чланове именује Влада Србије на период од четири године, статус председника Комисије изједначен је са статусом директора посебне управне организације, а чланова Комисије са статусом помоћника директора посебне управне организације.
Изменама Закона о јавним набавкама предвиђен је и висок степен ажурности рада Комисије, која ће одлуке морати да доноси за 15 дана, а у изузетним случајевима најкасније у року од 25 дана.
Најзначајнија измена Закона о пореском поступку и пореској администрацији, како је објаснио Динкић, јесте то што се значајно пооштравају казне за оне који не пријављују порез. Уколико предложене измене и допуне овог закона буду усвојене, за неподношење пореске пријаве прописује се новчана казна у висини од двоструког до двадесетоструког износа пореза утврђеног у пореској контроли, а најмање у износу од 5.000 динара. Важећим решењима, та казна износи пет одсто од износа пореза који је обвезник био дужан да плати.
Такође, предложено је и да се за неблаговремено подношење пореске пријаве пропише казна у висини од двоструког до десетоструког износа пореза утврђеног у пореској контроли, а најмање у износу од 2.000 динара.
Према предложеним изменама, уводи се и ново, шесто кривично дело из области јавних прихода, а то је недозвољено складиштење робе. То заправо значи да се контрола неће обављати само у продавницима, већ и у складиштима. Изменама је предвиђено и да се порески идентификациони број (ПИБ) пореског обвезника обавезно уноси у налог којим се банци налаже плаћање пореза и споредних пореских давања. ПИБ се не уноси у налоге којима се банци налаже да обави неку трансакцију у пореском промету.
Све предложене измене поменутих закона могу се погледати на <а хреф=хттп://www.мфин.ср.гов.yу таргет="неw">званичном сајту Министарства финансија.
Динкић је данас најавио и да ће током маја у скупштинску процедуру бити прослеђено још пет закона – о играма на срећу, о порезу на додату вредност (ПДВ), о доприносима, о порезу на доходак грађана, као и закон о порезу на доходак предузећа, за који је рекао да ће бити најлибералнији у Европи.
Министар је као један од битнијих закона који улази у скупштинску процедуру издвојио Предлог закона о Националној корпорацији за осигурање стамбених кредита. Према његовим речима, банке сада немају дугорочних извора да би масовније одобравале стамбене кредите, због чега и нема велике понуде стамбених кредита на тржишту, а каматне стопе су прилично високе. Како би држава подстакла одобравање стамбених кредита, а тиме индиректно и стамбену изградњу, Влада Србије ће, према предложеном закону, формирати Националну корпорацију за осигурање стамбених кредита, како би ризик банака у овом послу био битно смањен.
Задатак ове корпорације биће да осигурава дугорочне стамбене кредите које пословне банке одобравају грађанима, а предложено је да Корпорација преузме од 75 до 85 одсто ризика од банака, што ће за директну последицу имати смањење каматних стопа на стамбене кредите и продужетак периода њихове отплате.
Према предложеном концепту, Влада Србије биће власник 100 одсто акција ове корпорације, а њен почетни капитал износиће десет милиона евра, за шта су већ обезбеђена средства из буџета Србије за ову годину. Динкић је изразио наду да ће овај закон бити усвојен до средине маја, док се почетак рада Корпорације очекује на јесен ове године, а њено потпуно функционисање следеће године. Тада ће Корпорација имати своје експозитуре широм Србије, а предвиђа се да ће за највише годину и по дана у њима бити запослено приближно 1.500 људи.
Да би грађанин добио стамбени кредит потребно је да испуни одређене услове – да достави комплетне податке о месечним примањима породице или појединца, осталим плаћањима по раније одобреним кредитима, кредитној историји и имовини коју купује. Висина месечне рате по основу стамбеног кредита не сме да буде већа од 30 до 40 одсто укупних месечних примања, односно 50 до 60 одсто ако се додају остали фиксни издаци, као што су на пример месечна рата, комуналије, струја... Стан који се купује мора да буде регуларно укњижен, тако да је на њега могуће уписати хипотеку, како би банка осигурала своје потраживање. Грађанин треба да закључи и уговор о ризико осигурању живота са осигуравајућим друштвом, као и уговор о осигурању имовине од поплаве, пожара и слично.
Динкић је објаснио и како изгледа комплетна процедура стамбеног кредитирања. Наиме, појединац или брачни пар долази у банку где попуњава образац за стамбени кредит, после чега банка проверава веродостојност података и, у складу са својом кредитном политиком, одређује да ли ће одобрити кредит. Уколико одобри, банка се обраћа Националној корпорацији за осигурање стамбених кредита како би осигурала тај стамбени кредит. Корпорација обавља бодовање предложеног стамбеног кредита и одлучује да ли ће га осигурати. Уколико прихвати да га осигура, највећи део ризика (од 75 до 85 одсто) преузима Корпорација и приликом неуредног плаћања, она покрива највећи део изгубљених средстава банке.
Када стамбено кредитирање постане масовно, банке ће моћи да пренесу потраживања по основу одобрених стамбених кредита на Корпорацију, која тако ствара “портфолио” (посебан део у својим билансима) стамбених кредита на основу којег емитује хипотекарне заложнице, које се продају на финансијском тржишту. Њиховом продајом, Корпорација долази до новца који прослеђује банци која је одобрила стамбени кредит, чиме је банка у могућности да одобри стамбени кредит новом кориснику и тако започне нови циклус.
Министар финансија истакао је и да ће рад ове корпорације утицати на целокупну привреду јер цео овај процес представља подстицај укупном финансијском сектору земље, као и грађевинској индустрији, а утицаће и на индустрију апарата за домаћинство, намештаја и кућне опреме. Такође, биће повећан број радних места у привреди, што ће бити замајац за бржи привредни опоравак. Процењује се да ће Корпорација имати утицај на више од 40 одсто бруто националног прихода.
Предложени концепт рада Корпорације преузет је из Канаде, која се сврстава у земље са најразвијенијим стамбеним тржиштем. Канадска стамбена корпорација постоји више од 50 година и тренутно осигурава око 450.000 стамбених кредита у укупној вредности од 132 милијарде евра.
Динкић је, говорећи о Предлогу закона о осигурању, рекао да је ово један од системских закона, с обзиром на то да је ова област у Србији потпуно неуређена, и додао да је предлог овог закона у потпуности усклађен са директивама Европске уније.
Према његовим речима, предложеним решењем цензус за оснивање осигуравајућег друштва увећава се за око 123 одсто у односу на постојећи, што има за циљ већу заштиту осигураника и других корисника осигурања. Такође, предложеним законом пооштравају се услови за оснивање осигуравајућег друштва, прописује се обавеза сталног одржавања и праћења њихове ликвидности и обавеза тромесечног извештавања надзорног органа о њеном кретању, успоставља се ефикасан и модеран надзор у области осигурања какав важи у земљама Европске уније и уводе се четири кривична дела због потребе успостављења кривичне одговорности за најтеже повреде закона.
Надзор над обављањем делатности осигурања, како је предложено, обављаће Народна банка Србије (НБС) кроз посебну Дирекцију за надзор осигуравајућих друштава, која ће бити основана изменама закона о Народној банци Србије, који је управо због тога и прослеђен у скупштинску процедуру заједно са овим финансијским законима.
Динкић је објаснио да је НБС изабрана да обавља овај посао зато што она представља најозбиљнију и најорганизованију институцију у Србији, има развијену инфраструктуру и логистику, као и због тога што за ову њену нову функцију нису потребна додатна средства из буџета. Ово решење представља и први корак ка успостављању будуће интегрисане супервизије целог финансијског сектора, што је тренд како у развијеним, тако и у земљама у развоју и представља почетак рада на трасформацији Народне банке Србије.
Изменама и допунама Закона о јавним набавкама домаћи понуђачи добиће повољнији статус јер ће имати 20 одсто ценовне (бодовне) предности у односу на иностране понуђаче, што је пракса и у развијеним земљама. Предложеним изменама смањени су трошкови поступка јавних набавки, јер ће се огласи за добра и услуге у вредности до три милиона динара, као и огласи за радове у вредности до 15 милиона динара објављивати само у “Службеном гласнику Републике Србије”, док се обавеза објављивања огласа у страним публикацијама укида. Конкурсна документација, која ће према предложеним изменама важити шест месеци, преводи се на страни језик само за вредности веће од 12 милиона динара (добра и услуге), односно 120 милиона динара, када су у питању радови.
Изменама је поједностављена процедура јавних набавки, при чему хитне набавке могу да се реализују одмах, без претходног мишљења Управе за јавне набавке, а успоставља се и ефикаснија контрола јавних набавки, обезбеђује заштита понуђача, али и јавног интереса, а захтеве за заштиту права подносе понуђачи и Управа за јавне набавке. Такође, побољшан је и статус чланова Комисије за заштиту права понуђача - председника и чланове именује Влада Србије на период од четири године, статус председника Комисије изједначен је са статусом директора посебне управне организације, а чланова Комисије са статусом помоћника директора посебне управне организације.
Изменама Закона о јавним набавкама предвиђен је и висок степен ажурности рада Комисије, која ће одлуке морати да доноси за 15 дана, а у изузетним случајевима најкасније у року од 25 дана.
Најзначајнија измена Закона о пореском поступку и пореској администрацији, како је објаснио Динкић, јесте то што се значајно пооштравају казне за оне који не пријављују порез. Уколико предложене измене и допуне овог закона буду усвојене, за неподношење пореске пријаве прописује се новчана казна у висини од двоструког до двадесетоструког износа пореза утврђеног у пореској контроли, а најмање у износу од 5.000 динара. Важећим решењима, та казна износи пет одсто од износа пореза који је обвезник био дужан да плати.
Такође, предложено је и да се за неблаговремено подношење пореске пријаве пропише казна у висини од двоструког до десетоструког износа пореза утврђеног у пореској контроли, а најмање у износу од 2.000 динара.
Према предложеним изменама, уводи се и ново, шесто кривично дело из области јавних прихода, а то је недозвољено складиштење робе. То заправо значи да се контрола неће обављати само у продавницима, већ и у складиштима. Изменама је предвиђено и да се порески идентификациони број (ПИБ) пореског обвезника обавезно уноси у налог којим се банци налаже плаћање пореза и споредних пореских давања. ПИБ се не уноси у налоге којима се банци налаже да обави неку трансакцију у пореском промету.
Све предложене измене поменутих закона могу се погледати на <а хреф=хттп://www.мфин.ср.гов.yу таргет="неw">званичном сајту Министарства финансија.
Динкић је данас најавио и да ће током маја у скупштинску процедуру бити прослеђено још пет закона – о играма на срећу, о порезу на додату вредност (ПДВ), о доприносима, о порезу на доходак грађана, као и закон о порезу на доходак предузећа, за који је рекао да ће бити најлибералнији у Европи.
-
Београд, 19. април 2024.У наредних седам дана нове цене бензина
-
Београд, 18. април 2024.Прилагођавање новим стандардима у трговини и потребама...
-
Нови Сад, 17. април 2024.Подршка државе привредницима ове године две милијарде динара
-
Београд/Мостар, 16. април 2024.Сарадња предуслов за даљи економски развој региона
-
Београд, 12. април 2024.Цена бензина виша за два динара у наредних седам дана
-
Београд, 10. април 2024.У прва три месеца регистровано 1.715 заложних права
-
Београд/Будимпешта, 9. април 2024.Србија, Словенија и Мађарска удружиле берзе електричне енергије
-
Београд/Париз, 9. април 2024.Србија заинтересована за проширење сарадње са Француском у...
-
Београд, 5. април 2024.Нове цене горива на бензинским пумпама у наредних седам дана
-
Београд, 4. април 2024.Елиминисати изазове са којима се суочавају мала и средња...