П:
О:
Читај ми
Анкета о потрошњи домаћинстава за први квартал 2005. године
Београд,
30. јун 2005.
Републички завод за статистику саопштио је данас да су у првом кварталу 2005. године у Републици Србији просечна месечна расположива средства по домаћинству износила 25.057 динара.
Ови подаци добијени су путем анкете о потрошњи домаћинстава, која се од 2003. године спроводи по међународним стандардима и препорукама ЕУРОСТАТ-а, ИЛО-а и УН-а, чиме се обезбеђује међународна упоредивост података.
Анкетом се прикупљају подаци о приходима, расходима и потрошњи домаћинстава, односно о основним елементима личне потрошње. Поред тога, добијају се и подаци о неким важнијим показатељима животног стандарда (услови становања, снабдевеност трајним потрошним добрима и др.), као и основни подаци о демографским, економским и социолошким карактеристикама домаћинстава.
Јединица анкетирања је свако изабрано домаћинство, према плану узорка, самачко или вишечлано. Домаћинством се сматра заједница лица чији чланови заједно станују, хране се и троше остварене приходе, као и самац који самостално живи, храни се самостално и троши остварене приходе.
У анкети је примењен двоетапни стратификовани, ротирајући узорак, са пописним круговима као примарним и домаћинствима као секундарним јединицама избора. Територија Републике Србије подељена је на три стратума: централна Србија (без Београда), Град Београд и Војводина. Сваких петнаест дана бира се по 40 пописних кругова, односно 200 домаћинстава.
Према препорукама ЕУРОСТАТ-а, у анкетном периоду је од укупно предвиђеног броја домаћинстава за анкетирање (1.200 за Републику Србију) анкетирано 974 домаћинства (81 одсто).
У анкети се примењују метод вођења дневника (домаћинство води дневник потрошње за петнаест, односно шеснаест дана) - за потрошњу артикала, пољопривреду и остало (кућна радиност и сл.), и метод интервјуа (испитивања) на бази упитника, где је референтни период за трајна добра дванаест месеци, за полутрајна добра три месеца, а за пољопривреду, лов и риболов месец дана.
Расположива средства домаћинстава дата су по следећим категоријама: зараде и наднице у новцу, трансфери у новцу добијеном од владиних организација, трансфери у новцу добијеном од невладиних организација, трансфери и поклони у натури, остала примања и штедња.
Употребљена средства домаћинстава дата су по следећим групама ЦОИЦОП класификације: храна и безалкохолна пића; алкохолна пића и дуван; одећа и обућа; становање, вода, струја, гас и друга горива; намештај, опремање домаћинства и одржавање; здравство; транспорт; комуникације; рекреација и култура; образовање; ресторани и хотели, и остала роба и услуге.
Објављени подаци односе се на расположива и употребљена средства у првом кварталу 2005. године, и представљају месечне просеке по домаћинству, изражене у динарима.
Подаци се објављују за Републику Србију, централну Србију, Град Београд, централну Србију (без Београда) и Војводину, за сва домаћинства.
У првом кварталу 2005. у Републици Србији просечна месечна расположива средства по домаћинству износила су 25.057 динара. Највећим месечним приходима располагала су домаћинства у Граду Београду (32.526 динара) а најмањим домаћинства у централној Србији без Града Београда (21.763 динара) односно, домаћинства у Граду Београду располагала су просечним месечним приходом који је у односу на домаћинства у централној Србији без Града Београда био већи за 49 одсто. Просечни месечни приходи по домаћинству у Војводини износили су 23.839 динара, што значи да је просечно домаћинство у Београду имало приходе веће за 36 одсто од просечног домаћинства у Војводини.
У структури прихода постоје разлике по територијама. Када су у питању укупни приходи домаћинстава, највећи проценат заузимају зараде и наднице које се крећу од 45,3 одсто у Војводини, 53,6 одсто у централној Србији без Града Београда, до 60,7 одсто у Граду Београду (просечно за Републику Србију 53,9 одсто).
На другом месту по висини учешћа у приходима налазе се трансфери у новцу добијени од владиних организација и од тога је у просечан буџет домаћинстава Републике Србије пристизало 27,5 одсто (од 24,2 одсто у Војводини до 30,5 одсто у Граду Београду).
На трећем месту по висини учешћа у приходима налазе се примања од пољопривреде, лова и риболова, која се крећу од 0,9 одсто у Граду Београду, 12,3 одсто у Војводини, до 13,2 одсто у централној Србији без Београда (просечно за Републику Србију 8,9 одсто).
Поред ових, остале изворе прихода чине остала примања (закуп, камата, штедња и сл.) са учешћем од 6,8 одсто; трансфери у новцу од невладиних организација 1,5 одсто; трансфери у новцу из иностранства са учешћем 0,6 одсто и др.
Просечни месечни расходи по домаћинству у Републици Србији у првом кварталу 2005. године износили су 26.988 динара и кретали су се од 24.782 динара у централној Србији без Града Београда, 26.269 динара у Војводини, до 31.868 динара у Граду Београду.
Када је реч о структури потрошње, највећи део издатака домаћинстава чине издаци за храну и безалкохолна пића. Учешће исхране у укупним расходима домаћинстава кретало се од 35,3 одсто у Граду Београду, до 40,3 одсто у централној Србији без Града Београда (просечно у Републици Србији 38,1 одсто).
На другом месту по висини учешћа у расходима су издаци за становање, воду, струју, гас и друга горива, који се крећу од 15,7 одсто у Граду Београду до 19,7 одсто у Војводини.
У структури расхода у Републици Србији учешће ставке транспорт износи 10,2 одсто, одеће и обуће 6,1 одсто, алкохолних пића и дувана и намештаја је уједначено и износи 4,5 одсто.
За здравствене услуге највише издваја просечно домаћинство у Граду Београду у месечном износу од 1.610 динара, док домаћинства у централној Србији без Београда и Војводини месечно издвајају по 747 динара.
Трошкови за рекреацију и културу највећи су у домаћинствима Града Београда и износе 1.442 динара месечно, у Војводини 1.018 динара, док су најмањи у домаћинствима централне Србије без Града Београда, где износе 870 динара.
Домаћинства у Граду Београду месечно за ставку комуникације издвајају 838 динара, у Војводини 759 динара, а у централној Србији без Града Београда 713 динара.
За трошкове образовања у Републици Србији месечно се издваја у просеку 748 динара. Посматрано у односу на претходни квартал (4. квартал 2004. године) запажа се повећано издвајање за образовање у централној Србији без Града Београда, као и у Граду Београду, а смањено у Војводини. У централној Србији без Града Београда, просечни месечни издаци у 4. кварталу били су 241 динар, а сада су 569 динара, у Београду су износили 668 динара, док сада износе 1.455 динара. У Војводини је просечно месечно издвајање за образовање са 885 динара смањено на 390 динара.
За ресторане и хотеле у Републици Србији месечно се издваја у просеку 436 динара, и то од 349 динара у Војводини, до 633 динара у Граду Београду, показали су резултати анкете.
Анкетом се прикупљају подаци о приходима, расходима и потрошњи домаћинстава, односно о основним елементима личне потрошње. Поред тога, добијају се и подаци о неким важнијим показатељима животног стандарда (услови становања, снабдевеност трајним потрошним добрима и др.), као и основни подаци о демографским, економским и социолошким карактеристикама домаћинстава.
Јединица анкетирања је свако изабрано домаћинство, према плану узорка, самачко или вишечлано. Домаћинством се сматра заједница лица чији чланови заједно станују, хране се и троше остварене приходе, као и самац који самостално живи, храни се самостално и троши остварене приходе.
У анкети је примењен двоетапни стратификовани, ротирајући узорак, са пописним круговима као примарним и домаћинствима као секундарним јединицама избора. Територија Републике Србије подељена је на три стратума: централна Србија (без Београда), Град Београд и Војводина. Сваких петнаест дана бира се по 40 пописних кругова, односно 200 домаћинстава.
Према препорукама ЕУРОСТАТ-а, у анкетном периоду је од укупно предвиђеног броја домаћинстава за анкетирање (1.200 за Републику Србију) анкетирано 974 домаћинства (81 одсто).
У анкети се примењују метод вођења дневника (домаћинство води дневник потрошње за петнаест, односно шеснаест дана) - за потрошњу артикала, пољопривреду и остало (кућна радиност и сл.), и метод интервјуа (испитивања) на бази упитника, где је референтни период за трајна добра дванаест месеци, за полутрајна добра три месеца, а за пољопривреду, лов и риболов месец дана.
Расположива средства домаћинстава дата су по следећим категоријама: зараде и наднице у новцу, трансфери у новцу добијеном од владиних организација, трансфери у новцу добијеном од невладиних организација, трансфери и поклони у натури, остала примања и штедња.
Употребљена средства домаћинстава дата су по следећим групама ЦОИЦОП класификације: храна и безалкохолна пића; алкохолна пића и дуван; одећа и обућа; становање, вода, струја, гас и друга горива; намештај, опремање домаћинства и одржавање; здравство; транспорт; комуникације; рекреација и култура; образовање; ресторани и хотели, и остала роба и услуге.
Објављени подаци односе се на расположива и употребљена средства у првом кварталу 2005. године, и представљају месечне просеке по домаћинству, изражене у динарима.
Подаци се објављују за Републику Србију, централну Србију, Град Београд, централну Србију (без Београда) и Војводину, за сва домаћинства.
У првом кварталу 2005. у Републици Србији просечна месечна расположива средства по домаћинству износила су 25.057 динара. Највећим месечним приходима располагала су домаћинства у Граду Београду (32.526 динара) а најмањим домаћинства у централној Србији без Града Београда (21.763 динара) односно, домаћинства у Граду Београду располагала су просечним месечним приходом који је у односу на домаћинства у централној Србији без Града Београда био већи за 49 одсто. Просечни месечни приходи по домаћинству у Војводини износили су 23.839 динара, што значи да је просечно домаћинство у Београду имало приходе веће за 36 одсто од просечног домаћинства у Војводини.
У структури прихода постоје разлике по територијама. Када су у питању укупни приходи домаћинстава, највећи проценат заузимају зараде и наднице које се крећу од 45,3 одсто у Војводини, 53,6 одсто у централној Србији без Града Београда, до 60,7 одсто у Граду Београду (просечно за Републику Србију 53,9 одсто).
На другом месту по висини учешћа у приходима налазе се трансфери у новцу добијени од владиних организација и од тога је у просечан буџет домаћинстава Републике Србије пристизало 27,5 одсто (од 24,2 одсто у Војводини до 30,5 одсто у Граду Београду).
На трећем месту по висини учешћа у приходима налазе се примања од пољопривреде, лова и риболова, која се крећу од 0,9 одсто у Граду Београду, 12,3 одсто у Војводини, до 13,2 одсто у централној Србији без Београда (просечно за Републику Србију 8,9 одсто).
Поред ових, остале изворе прихода чине остала примања (закуп, камата, штедња и сл.) са учешћем од 6,8 одсто; трансфери у новцу од невладиних организација 1,5 одсто; трансфери у новцу из иностранства са учешћем 0,6 одсто и др.
Просечни месечни расходи по домаћинству у Републици Србији у првом кварталу 2005. године износили су 26.988 динара и кретали су се од 24.782 динара у централној Србији без Града Београда, 26.269 динара у Војводини, до 31.868 динара у Граду Београду.
Када је реч о структури потрошње, највећи део издатака домаћинстава чине издаци за храну и безалкохолна пића. Учешће исхране у укупним расходима домаћинстава кретало се од 35,3 одсто у Граду Београду, до 40,3 одсто у централној Србији без Града Београда (просечно у Републици Србији 38,1 одсто).
На другом месту по висини учешћа у расходима су издаци за становање, воду, струју, гас и друга горива, који се крећу од 15,7 одсто у Граду Београду до 19,7 одсто у Војводини.
У структури расхода у Републици Србији учешће ставке транспорт износи 10,2 одсто, одеће и обуће 6,1 одсто, алкохолних пића и дувана и намештаја је уједначено и износи 4,5 одсто.
За здравствене услуге највише издваја просечно домаћинство у Граду Београду у месечном износу од 1.610 динара, док домаћинства у централној Србији без Београда и Војводини месечно издвајају по 747 динара.
Трошкови за рекреацију и културу највећи су у домаћинствима Града Београда и износе 1.442 динара месечно, у Војводини 1.018 динара, док су најмањи у домаћинствима централне Србије без Града Београда, где износе 870 динара.
Домаћинства у Граду Београду месечно за ставку комуникације издвајају 838 динара, у Војводини 759 динара, а у централној Србији без Града Београда 713 динара.
За трошкове образовања у Републици Србији месечно се издваја у просеку 748 динара. Посматрано у односу на претходни квартал (4. квартал 2004. године) запажа се повећано издвајање за образовање у централној Србији без Града Београда, као и у Граду Београду, а смањено у Војводини. У централној Србији без Града Београда, просечни месечни издаци у 4. кварталу били су 241 динар, а сада су 569 динара, у Београду су износили 668 динара, док сада износе 1.455 динара. У Војводини је просечно месечно издвајање за образовање са 885 динара смањено на 390 динара.
За ресторане и хотеле у Републици Србији месечно се издваја у просеку 436 динара, и то од 349 динара у Војводини, до 633 динара у Граду Београду, показали су резултати анкете.
-
Београд, 25. април 2024.Јапански инвеститори најбољи амбасадори инвестиционог...
-
Београд, 25. април 2024.Просечна фебруарска плата 94.125 динара
-
Београд, 24. април 2024.Објављена Мапа Регистра мера и подстицаја регионалног развоја
-
Београд, 19. април 2024.У наредних седам дана нове цене бензина
-
Београд, 18. април 2024.Прилагођавање новим стандардима у трговини и потребама...
-
Нови Сад, 17. април 2024.Подршка државе привредницима ове године две милијарде динара
-
Београд/Мостар, 16. април 2024.Сарадња предуслов за даљи економски развој региона
-
Београд, 12. април 2024.Цена бензина виша за два динара у наредних седам дана
-
Београд, 10. април 2024.У прва три месеца регистровано 1.715 заложних права
-
Београд/Будимпешта, 9. април 2024.Србија, Словенија и Мађарска удружиле берзе електричне енергије