П:
О:
Читај ми
Косово и даље највећи безбедносни изазов у региону
Београд,
21. септембар 2012.
Председник Владе Републике Србије и министар унутрашњих послова Ивица Дачић изјавио је данас да у региону западног Балкана не постоји дефинитиван епилог недавно завршених ратова, али да се препознаје тенденција мирног решавања спорних питања, иако је Косово и Метохија и даље један од потенцијално највећих извора нестабилности у региону.
Аутор:
Танјуг
Дачић је отварајући други дан Београдског безбедносног форума "Суочавање са кризом: изазови за демократију и безбедност" навео да је признавање једнострано проглашене независности Косова од стране појединих држава региона допринело усложњавању спољнополитичких прилика на Балкану и удаљило Београд и Приштину од дијалога заснованог на међусобном поверењу.
Он је указао на то да ће Влада Србије настојати да пронађе решења за сва питања и изгради нове мостове са земљама у региону и са привременим институцијама самоуправе у Приштини.
Председник Владе је подсетио на то да се став Србије према питању Космета заснива на поштовању Резолуције 1244 СБ УН и правног поретка у Србији.
Према његовим речима, Србија је спремна да настави дијалог Београда и Приштине у интересу грађана, али и зато што жели да буде заслужна за јачање мира, стабилности и регионалне сарадње.
Српском народу је доста сукоба, ратова и жртава, рекао је он и додао да је потребно водити рационалну политику која ће уважавати легитимне интересе свих народа који живе на Балкану.
Он је објаснио да је један од елемената помирења и сарадње у региону и питање процесуирања ратних злочинаца, уз напомену да Србија сматра да у случају свих злочина треба утврдити истину и допринети трајном миру и стабилности.
Све жртве захтевају да се починиоци злочина казне, а то заслужују и српске жртве. То укључује и истрагу о трговини људским органима, што је један од најмонструознијих злочина у историји, навео је Дачић.
Председник Владе је оценио да су све државе западног Балкана дужне да сарађују у интересу својих грађана, као и да се евроинтегративни процеси у овим земљама не смеју кочити под било каквим изговором јер би то дестабилизовало регион.
Он је истакао да Хрватска тиме што улази у ЕУ престаје да буде заинтересована за друге државе региона, што потврђује и чињеница да још нема споразума који би омогућио грађанима Србије и Хрватске да границу прелазе са личним картама.
За разлику од модерне Европе, која је за мање од десет година после Другог светског рата почела да гради заједничке институције, ми на Балкану 20 година по завршетку сукоба још живимо у прошлости. То је знак да не поштујемо сами себе. Уместо да радимо на формирању заједничког балканског савета, идемо смером који је супротан ономе што раде обични грађани на Балкану, нагласио је Дачић.
Он је рекао да ће се негативне последице економске кризе, попут незапослености и негативног привредног раста, осећати и наредних година у региону, а њихов интензитет зависиће од опоравка у ЕУ, при чему стратешки одговор на то мора бити развијање сарадње у региону.
Дачић је оценио да је та сарадња већ на високом нивоу када је реч о борби против криминала и додао да је постало јасно да сви стремимо ка истом циљу - обезбеђивању безбедности за грађане.
Говорећи о ситуацији у Србији, он је навео да је, и поред кризе која има негативне импликације на све сфере друштва, учињен значајан напредак у смислу поверења грађана у институције које се старају о безбедности и боре против организованог криминала и корупције.
Председник Владе је, такође, коментаришући актуелне глобалне безбедносне изазове, попут демонстрација у муслиманским државама, поручио да се Србија најоштрије противи насиљу и нападима на америчке и европске амбасаде широм света.
Прошле године је на овом форуму закључак био да је Балкан прича о успешном успостављању безбедности у настајању, ове године треба рећи колико смо далеко од изградње окружења у којем ће свака држава функционисати по модерним принципима демократије и учествовати у успостављању мира, закључио је Дачић.
Други Београдски безбедносни форум заједнички су организовали Београдски фонд за политичку изузетност, Европски покрет у Србији и Београдски центар за безбедносну политику.
Овај скуп је окупио око 70 светских и домаћих званичника и независних експерата који се баве безбедносним, спољнополитичким и економским темама од регионалног и глобалног значаја.
Он је указао на то да ће Влада Србије настојати да пронађе решења за сва питања и изгради нове мостове са земљама у региону и са привременим институцијама самоуправе у Приштини.
Председник Владе је подсетио на то да се став Србије према питању Космета заснива на поштовању Резолуције 1244 СБ УН и правног поретка у Србији.
Према његовим речима, Србија је спремна да настави дијалог Београда и Приштине у интересу грађана, али и зато што жели да буде заслужна за јачање мира, стабилности и регионалне сарадње.
Српском народу је доста сукоба, ратова и жртава, рекао је он и додао да је потребно водити рационалну политику која ће уважавати легитимне интересе свих народа који живе на Балкану.
Он је објаснио да је један од елемената помирења и сарадње у региону и питање процесуирања ратних злочинаца, уз напомену да Србија сматра да у случају свих злочина треба утврдити истину и допринети трајном миру и стабилности.
Све жртве захтевају да се починиоци злочина казне, а то заслужују и српске жртве. То укључује и истрагу о трговини људским органима, што је један од најмонструознијих злочина у историји, навео је Дачић.
Председник Владе је оценио да су све државе западног Балкана дужне да сарађују у интересу својих грађана, као и да се евроинтегративни процеси у овим земљама не смеју кочити под било каквим изговором јер би то дестабилизовало регион.
Он је истакао да Хрватска тиме што улази у ЕУ престаје да буде заинтересована за друге државе региона, што потврђује и чињеница да још нема споразума који би омогућио грађанима Србије и Хрватске да границу прелазе са личним картама.
За разлику од модерне Европе, која је за мање од десет година после Другог светског рата почела да гради заједничке институције, ми на Балкану 20 година по завршетку сукоба још живимо у прошлости. То је знак да не поштујемо сами себе. Уместо да радимо на формирању заједничког балканског савета, идемо смером који је супротан ономе што раде обични грађани на Балкану, нагласио је Дачић.
Он је рекао да ће се негативне последице економске кризе, попут незапослености и негативног привредног раста, осећати и наредних година у региону, а њихов интензитет зависиће од опоравка у ЕУ, при чему стратешки одговор на то мора бити развијање сарадње у региону.
Дачић је оценио да је та сарадња већ на високом нивоу када је реч о борби против криминала и додао да је постало јасно да сви стремимо ка истом циљу - обезбеђивању безбедности за грађане.
Говорећи о ситуацији у Србији, он је навео да је, и поред кризе која има негативне импликације на све сфере друштва, учињен значајан напредак у смислу поверења грађана у институције које се старају о безбедности и боре против организованог криминала и корупције.
Председник Владе је, такође, коментаришући актуелне глобалне безбедносне изазове, попут демонстрација у муслиманским државама, поручио да се Србија најоштрије противи насиљу и нападима на америчке и европске амбасаде широм света.
Прошле године је на овом форуму закључак био да је Балкан прича о успешном успостављању безбедности у настајању, ове године треба рећи колико смо далеко од изградње окружења у којем ће свака држава функционисати по модерним принципима демократије и учествовати у успостављању мира, закључио је Дачић.
Други Београдски безбедносни форум заједнички су организовали Београдски фонд за политичку изузетност, Европски покрет у Србији и Београдски центар за безбедносну политику.
Овај скуп је окупио око 70 светских и домаћих званичника и независних експерата који се баве безбедносним, спољнополитичким и економским темама од регионалног и глобалног значаја.
-
Београд, 15. март 2024.Наставак рада на испуњењу препорука ОДИХР-а
-
Београд, 15. март 2024.Значајна сарадња са Мисијом ОЕБС-а и Aмбасадом САД у Београду
-
Београд, 12. март 2024.Брнабић и чланови Владе положили венац на месту убиства Зорана...
-
Београд, 11. март 2024.Председница Владе честитала почетак месеца Рамазана
-
Београд, 9. март 2024.Премијерка разговарала са амбасадорима Квинте и амбасадором ЕУ...
-
Београд, 9. март 2024.Брнабић разговарала са представницима ОЕБС-а и ЕУ
-
Београд, 8. март 2024.Продубљивање сарадње са Саветом Европе у бројним областима
-
Београд, 8. март 2024.Привредни раст у јануару премашио очекивања
-
Београд/Букурешт, 7. март 2024.Потврђени добри односи Србије и Грчке
-
Београд/Букурешт, 6. март 2024.Подршка Румуније територијалном интегритету и суверенитету...